Mikronutrijent
Изглед
Mikronutrijenti su nutrijenti koji su neohodni tokom života ljudi i drugih živih bića u malim količinama da bi se omogućilo odvijanje niza fizioloških funkcija. Živi organizmi ne mogu sami da proizvedu mikronutrijente.[1] Kod ljudi ova grupa materija obuhvata mikrominerale koji su neophodni manjim od 100 miligrama na dan[2], za razliku od makrominerala, koji su neohodni u većim količinama. U mikrominerale se ubrajaju gvožđe[3], kobalt, hrom, bakar[4][5][6], jod, mangan, selen, cink[3] i molibden. Mikronutrijenti takođe obuhvataju vitamine, koji su organska jedinjenja.[2]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Canadian UNICEF Committee, Global Child Survival and Health, (2006). стр. 67.
- ^ а б Lieberman, S, Bruning, N (1990). The Real Vitamin & Mineral Book. NY: Avery Group, 3
- ^ а б Janet R Hunt (2003). „Bioavailability of iron, zinc, and other trace minerals from vegetarian diets”. Am J Clin Nutr. 78 (3): 633S—639S.
- ^ Camakaris, J., Voskoboinik, I., and Mercer, J. F., 1999, Molecular mechanisms of copper homeostasis. Biophys. Res. Commun. 261:225–232
- ^ Harris, E. D. 2000, Cellular copper transport and metabolism. Annu. Rev. Nutr. 20:291–310
- ^ Harris, E. D., 2001, Copper homeostasis: The role of cellular transporters. Nutr. Rev. 59:281–285
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Mreža za održivu eliminaciju jodne deficijencije
- Mikronutrijenti Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2009)