Списак округа Хаваја
Пет округа Хаваја на Хавајским острвима уживају нешто већи статус него многи други окрузи континенталног дела Сједињених Држава. Окрузи на Хавајима су законски конституисана владина тела испод нивоа државе. Не постоји ниједан формални вид управе (као што је градска власт) испод нивоа округа на Хавајима. (Чак је и Хонолулу регулисан као Град и Округ Хонолулу, округ који покрива острво Оаху.) За разлику од осталих 49 држава, Хаваји не преносе одговорност за образовни систем локалним школским одборима; јавно образовање изводи Секретаријат за просвету Хонолулуа.[1][2] Хавајски окрузи сакупљају порез на имовину и накнаде коришћења да подрже одржавање путева, активности заједнице, паркове, спасиоце на плажама, сакупљање ђубрета, полицију (државна полицијска јединица, звана Хавајски секретаријат за јавну безбедност, ограничен је у опсегу делатности), хитну помоћ, као и службе за гашење пожара.[3] Окрузи су створени 1905, из неорганизоване територије, седем година од настанка Територије Хаваја.[3][4] Округ Калавао коришћен је искључиво као лепрозна колонија, и нема много изабраних званичника као други окрузи.[2]
Подаци о окрузима
[уреди | уреди извор]Кôд Савезног стандарда за обраду информација (FIPS кôд), коришћен од Владе Сједињених Држава за јединствену идентификацију држава, обезбеђен је за сваки унос. FIPS кôд за сваку област води ка подацима пописа становништва те области.
| Округ |
ФИПС код [5] |
Седиште округа [2][6] |
Успостављен [6] |
Формиран из |
Добио име по |
Становништво [7] |
Површина [7] |
Мапа |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Округ Хаваји | 001 | Хило | 1905 | Острво Хаваји | Острво Хаваји, којим је округ ограничен; наводно је био назван по Хавалиоу, легендарном полинежанском навигатору. | 185.079 | 27.019 km2 | 
|
| Округ Хонолулу | 003 | Хонолулу | 1905 | Оаху | „Наткривена лука“ или „место за уточиште“ у хавајском језику,[8] Именована по Хонолулуу, престоница је и највећи град на Хавајима. | 953.207 | 1.546 km2 | 
|
| Округ Калавао | 005 | Калаупапа | 1905 | Молокај, и део села Калавао | Село Калавао на острву Молокај, у оквиру гранциа острва. | 185.079 | 27.019 km2 | 
|
| Округ Кауаји | 007 | Лихуе | 1905 | Кауаји, Нихају, Лехуа и Каула | Острво Кауаји, највеће острво ове области; име је вероватно изведено од Кауајиа, настаријег сина Хавајилоа. | 90 | 13 km2 | 
|
| Округ Мауи | 009 | Вајлуку | 1905 | Мауи, Калулоу, Ланаи, Молокај (осим за део који обухвата Округ Калавао), и Молокини | Острво Мауи, највеће острво ове области; именовано је по Маију, полубогу из домородачке митологије. | 154.834 | 2.901 km2 | 
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hawaii State Department of Education. „Hawai'i DOE, About”. Приступљено 16. 12. 2013.
- ^ а б в „Hawaii's 4 (or 5) Counties”. 1. 9. 1999. Архивирано из оригинала 05. 08. 2007. г. Приступљено 23. 7. 2007.
- ^ а б „Hawaii State: Facts & Figures - Des Osman Realty”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2013. г. Приступљено 26. 4. 2007.
- ^ Office of the County Clerk. „Foreword” (PDF). 2000 County Charter of the County of Hawaii. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2007. г. Приступљено 26. 4. 2007. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ „EPA County FIPS Code Listing”. EPA. Приступљено 9. 4. 2007.
- ^ а б „Find A County”. National Association of Counties. Приступљено 11. 5. 2013. (Find a county)
- ^ а б „Hawaii QuickFacts from the US Census Bureau”. State & County QuickFacts. Архивирано из оригинала 03. 05. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2007.
- ^ „Honolulu Homes Guide”. 2005. Архивирано из оригинала 09. 08. 2007. г. Приступљено 18. 12. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kane, Joseph; Aiken, Charles (2004). The American Counties: Origins of County Names, Dates of Creation, and Population Data, 1950-2000. Scarecrow Press. ISBN 0-8108-5036-2.
- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.