Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
(1951-05-06)6. мај 1951. — (1952-07-16)16. јул 1952..
Сенатор из Техерана
(1952-07-29)29. јул 1952. — (1963-09-27)27. септембар 1963..
Сајед Махмуд Хесаби (персијски: سید محمود حسابی, 23. фебруар 1903 — 3. септембар 1992) био је ирански нуклеарни физичар и сенатор.[1] Био је министар образовања у Ирану у кабинету премијера Мохамеда Мосадика од 1951. до 1952. године.[2]
Хесаби је рођен у Техерану у породици Абаса и Гохаршад Хесаби. Родни град његове породице је Тафреш у Централном Ирану.[3] Кад је имао четири године, његова породица се преселила у Бејрут, где је Хесаби похађао основну школу. Још увек је био у средњој школи кад је Први светски рат проузроковао затварање његове школе. Хесаби је наставио студије код куће и 1922. године је дипломирао као инжењер путева на Америчком универзитету у Бејруту. Пошто је кратко био запослен у Министарству путева у Бејруту, Хесаби је отпутовао у Париз ради даљег образовања, где је дипломирао као инжењер електротехнике на Високој школи електрике (École Superieure d'Electricité) и касније стекао докторат из електротехнике 1927. године. У Паризу је радио са Еме Котоном.[4] У Техерану је Хесаби био повезан са Универзитетом у Техерану и организовао је научне и инжењерске факултете на универзитету. Предавао је Аленуши Теријан док је студирала на Универзитету у Техерану.[5] У јуну 1951. Хесаби је именован за припадника трочланог покрајинског одбора иранске нафтне компаније, која је била планирани наследник Англо-иранске нафтне компаније. У децембру 1951. заменио је Карима Санџабија на положају министра образовања.[1] Између 1961. и 1969. Хесаби је био ирански представник у Научном и техничком подкомитету комитета Уједињених нација за мирољубиво коришћење свемира.
^ аб„Iran Bank Fights Drain on Exchange: Opening of Credit Abroad for Imports Suspended in Step to Protect Currency”. New York Times. New York. 5. 12. 1951.
. PMID 16588741. doi:10.1073/pnas.33.6.189 
