Луј VIII
Луј VIII Капет | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 5. септембар 1187. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 8. новембар 1226.39 год.) ( |
Место смрти | дворац Монпенсје (код Клермон-Ферана), Француска |
Гроб | Базилика Сен Дени |
Породица | |
Супружник | Бланка од Кастиље |
Потомство | Луј IX, Роберт I од Артоа, Алфонс од Поатјеа, Изабела Француска, Карло I Анжујски, John Tristan, Count of Anjou and Maine |
Родитељи | Филип II Август Изабела од Еноа |
Династија | Капета |
краљ Француске | |
Период | 1223-1226 |
Претходник | Филип II Август |
Наследник | Луј IX Свети |
Луј VIII Лав (фр. Louis VIII le Lion; 1187 — 1226), краљ Француске од 1223—1226, унук Луја VII и син Филипа II и Изабеле од Еноа.
Под притиском барона енглески краљ Јован без Земље је потписао Велику повеља слободâ (Magna charta libertatum), ограничавајући своју власт. Када се Јован сагласио с Великом повељом, није уопште ни помишљао да је испуњава. Он је само чекао подесан моменат да обнови рат с баронима. Он није ни мислио да из Енглеске врати најамничку војску, већ је, напротив, послао по нова појачања. Папа је бароне прогласио за бунтовнике и ослободио Јована обавезе да испуњава Велику повељу. Рат је обновљен. Папа је опет бацио на Енглеску интердикт — овог пута да помогне свом вазалу Јовану, но сада на то нико није обраћао пажњу. У рат се умешао и Луј, истакавши права на енглески престо. Луј је чак и поразио Јована у бици код Савењера 1214. године, па је прешао с војском у Енглеску. У самом јеку ратних операција, Јован је умро 1216. године, а на престолу га наслеђује Хенри III.[1]
Тутори малолетног краља Хенрија III (1216—1272) иступили су заједно с баронима против Луја, који је био принуђен да се врати у Француску и да се одрекне својих претензија.
Године 1223. умро му је отац, а он га наслеђује. Потом Луј осваја Поату, Сентонж, Ангумуу, Лимузен, Перигор и читав део Бордоа.
Завршио је и борбу са Албижанима, коју је почео његов отац, и ударио тим разбојништвом темељ величине-француске државе. После смрти крсташког вође Симона де Монфорта, 1218. године, он, 1225. године концилом у Буржу, преузима вођство над крсташима. Његова војска је у јуну 1226. кренула ка југу и успут су јој се предавали градови и утврђења, пао је и сам Авињон, који је дотад припадао Светом римском царству. Потом је Луј освојио и градове Бокер и Каркасон после низа мањих битака. После овога је склопљен споразум којим је Тулуска грофовија Ремона VII била је припојена краљевском домену, који се отада простирао од севера Француске до самог њеног југа, од Ламанша до Средоземног мора.
Луј је умро 8. новембра 1226. године од дизентерије у Монпесјеу (код Клермон-Ферана).
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Филип I Француски | ||||||||||||||||
8. Луј VI | ||||||||||||||||
17. Берта од Холандије | ||||||||||||||||
4. Луј VII | ||||||||||||||||
18. Хумберт II од Савоје | ||||||||||||||||
9. Аделаида од Савоје | ||||||||||||||||
19. Гизела од Бургундије | ||||||||||||||||
2. Филип II Август | ||||||||||||||||
20. Стефан од Блоа | ||||||||||||||||
10. Теобалд II од Шампање | ||||||||||||||||
21. Адела Нормандијска | ||||||||||||||||
5. Адела од Шампање | ||||||||||||||||
22. Engelbert, Duke of Carinthia | ||||||||||||||||
11. Матилда Корушка | ||||||||||||||||
23. Uta of Passau | ||||||||||||||||
1. Луј VIII | ||||||||||||||||
24. Балдуин III од Еноа | ||||||||||||||||
12. Балдуин IV од Еноа | ||||||||||||||||
25. Yolande of Wassenberg | ||||||||||||||||
6. Балдуин V од Еноа | ||||||||||||||||
26. Godfrey I, Count of Namur | ||||||||||||||||
13. Алиса од Намира | ||||||||||||||||
27. Ermesinde of Luxembourg | ||||||||||||||||
3. Изабела од Еноа | ||||||||||||||||
28. Theodoric II, Duke of Lorraine | ||||||||||||||||
14. Thierry, Count of Flanders | ||||||||||||||||
29. Gertrude of Flanders | ||||||||||||||||
7. Маргарита I Фландријска | ||||||||||||||||
30. Фулк I Јерусалимски | ||||||||||||||||
15. Сибила Анжујска | ||||||||||||||||
31. Ерменгарда Анжујска, грофица Мена | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Universalis, Encyclopædia. „LOUIS VIII LE LION”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 21. 1. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд.
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]