Име
Име je део речи који даје назив човекa (у овом случају то је лично име), производа, (фабричке марке или брендa), идеје или концепције коришћена да би се разликовала од осталих, припадајућих истој групи. Имена могу да идентификују врсте или категорије ствари, или одређену јединственау ствар у датом контексту. Имена се такође користе у областима као што су програмирање (имена варијабли, просторна имена).
Име за одређени објекат се обично назива лично, његово, име класа објеката — реч домаћинство. Замена нечијег имена од миља назива ce надимак, замена имена по вољи псеудоним.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Реч име потиче од реконструиране прaиндоевропске речи *h₁nómn̥, преко прaбалтословенске речи *inˀmen и прасловенске речи *jьmę.[1] Реч за име у већини индоевропских језика потиче од исте протоиндевропске речи.[2]
Облици имена
[уреди | уреди извор]Лично име
[уреди | уреди извор]
Лично име је идентификациона реч или речи којима се појединац интимно познаје или означава.[3] У многим земљама традиционално је да појединци имају лично име (који се такође назива дато име или прво име) и презиме (који се назива друго име или породично име јер га деле чланови исте породице).[4] Неки људи имају два презимена, по једно наслеђено од сваког родитеља. У већем делу Европе и Америке, дато име обично долази испред презимена, док у деловима Азије и Мађарске презиме долази испред датог имена. У неким културама традиционално је да жена узме презиме свог мужа када се уда.
Многи људи такође користе средња имена као трећи идентификатор и могу се бирати из личних разлога, укључујући означавање веза, очување пребрачних/девојачких имена (популарна пракса у Сједињеним Државама) и да би се овековечила породична имена. Пракса коришћења средњих имена датира још из старог Рима, где је било уобичајено да чланови елите имају praenomen (лично име), nomen (презиме, које се не користи баш на начин на који се средња имена данас користе), и cognomen (име које представља индивидуални атрибут или специфичну грану породице особе).[5] Средња имена су на крају изашла из употребе, али су поново стекла популарност у Европи током деветнаестог века.[5]
Верска имена
[уреди | уреди извор]
У античком свету, посебно на древном блиском истоку (Израел, Месопотамија, Египат, Персија) сматрало се да су имена изузетно моћна и да делују, на неки начин, као посебна манифестација личности или божанства.[6] Ово гледиште је одговорно како за оклевање да се користи право име Бога у хебрејском писању или говору, тако и за уобичајено схватање древне магије да се магијски ритуали морају спроводити „у [нечије] име“. Призивањем бога или духа по имену, сматрало се да је неко био у стању да призове моћ тог духа за неку врсту чуда или магије (видети јеванђеље Лука 9:49, у коме ученици тврде да су видели човека како тера демоне користећи име Исуса). Ово схватање је прешло у каснију верску традицију, на пример одредбу у католичком егзорцизму да се демон не може протерати све док га егзорциста не присили да одустане од свог имена, у ком тренутку се име може користити у строгој команди која ће отерати демона.
Библијска имена
[уреди | уреди извор]У Старом завету су имена појединаца значајна, а промена имена указује на промену статуса. На пример, патријарх Аврам и његова жена Сарај су преименовани у „Авраам” и „Сара” на основу Аврамсвог савеза (Постанак 17:4, 17:15). Симон је преименован у Петра када је добио Кључеве од неба. О томе се говори у Јеванђељу по Матеју, поглавље 16, што је према римокатоличком учењу[7] било када је Исус обећао светом Петру моћ да предузима обавезујуће радње.[8] Властита имена су „засићена значењем“.[9]
У целој Библији ликови добијају имена по рођењу која одражавају нешто од значаја или описују ток њихових живота. На пример: Соломон је значио мир,[10] а цар са тим именом био је први чија је владавина била без рата.[11] Исто тако, Јосиф је свом прворођеном сину дао име Манасија (хебрејски: „који изазива заборав“) (Постанак 41:51); када је Јосиф такође рекао: „Бог је учинио да заборавим све своје невоље и све у очевој породици.” Библијски јеврејски народ није имао презимена која су се преносила с генерације на генерацију. Међутим, обично су били познати као деца свог оца. На пример: דוד בן ישי (Давид бен Јишаи) што значи Давид, син Јесејев (1. Самуило 17:12,58). Данас се овај стил имена и даље користи у јеврејским верским обредима.
Употреба имена од стране животиња и биљака
[уреди | уреди извор]Употреба личних имена није јединствена само за људе. Делфини[12] и папагаји са зеленим грбама[13] такође користе симболична имена да упућују контакт позиве одређеним особама. Појединачни делфини имају карактеристичне звиждуке, на које ће одговорити чак и када нема других информација које би разјасниле о ком се делфину говори.
Имена у различитим културама
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ȉme”. Hrvatski jezični portal (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 5. 5. 2023. г.
- ^ „name”. Online Etymology Dictionary (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 9. 2008. г.
- ^ „personal name”. Merriam-Webster.com. Merriam-Webster. Приступљено 18. 6. 2018.
- ^ „General words for names, and types of name”. macmillandictionary.com. Macmillan Dictionary. Приступљено 18. 6. 2018.
- ^ а б Fabry, Merrill (16. 8. 2016). „Now You Know: Why Do We Have Middle Names?” (web article). Time.com (на језику: енглески). Time. Приступљено 18. 6. 2018.
- ^ "Egyptian Religion", E. A. Wallis Budge", Arkana 1987 edition, ISBN 0-14-019017-1
- ^ Catechism of the Catholic Church, para 881: "The episcopal college and its head, the Pope" Архивирано 2010-09-06 на сајту Wayback Machine
- ^ The Routledge Companion to the Christian Church by Gerard Mannion and Lewis S. Mudge (Jan 30, 2008) ISBN 0415374200 page 235
- ^ Baruch Hochman, (1985). Character in Literature. Cornell University Press., 37.
- ^ Campbell, Mike. „Meaning, origin and history of the name Solomon”. Behind the Name. Приступљено 2018-12-27.
- ^ „Solomon, the King”. www.dawnbible.com. Приступљено 2018-12-27.
- ^ „Dolphins Name Themselves With Whistles, Study Says”. National Geographic News. 8. 5. 2006. Архивирано из оригинала 14. 11. 2006. г.
- ^ Berg, Karl S.; Delgado, Soraya; Okawa, Rae; Beissinger, Steven R.; Bradbury, Jack W. (2011-01-01). „Contact calls are used for individual mate recognition in free-ranging green-rumped parrotlets, Forpus passerinus”. Animal Behaviour (на језику: енглески). 81 (1): 241—248. ISSN 0003-3472. S2CID 42150361. doi:10.1016/j.anbehav.2010.10.012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Barolini, Teodolinda, ур. (2005). Medieval Constructions in Gender And Identity: Essays in Honor of Joan M. Ferrante. Tempe: Arizona Center for Medieval and Renaissance Studies. ISBN 9780866983372.
- Bruck, Gabriele vom; Bodenhorn, Barbara, ур. (2009) [2006]. An Anthropology of Names and Naming (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
- Fraser, Peter M. (2000). „Ethnics as Personal Names”. Greek Personal Names: Their Value as Evidence (PDF). Oxford: Oxford University Press. стр. 149—157. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 10. 2019. г. Приступљено 03. 05. 2023.
- Roberts, Michael (2017). „The Semantics of Demonyms in English”. The Semantics of Nouns. Oxford: Oxford University Press. стр. 205—220. ISBN 978-0-19-873672-1.
- Room, Adrian (1996). An Alphabetical Guide to the Language of Name Studies. Lanham and London: The Scarecrow Press. ISBN 9780810831698.
- "Names" by Sam Cumming, Stanford Encyclopedia of Philosophy (SEP), a philosophical dissertation on the syntax and semantics of names
- Pilcher, Jane (2017). „Names, Bodies and Identities”. Sociology. 50 (4): 764—779. S2CID 145136869. doi:10.1177/0038038515582157.
- Name and Form – from Sacred Texts Buddhism
- Keats-Rohan, Katharine, ур. (2007). Prosopography Approaches and Applications: A Handbook. Oxford: Unit for Prosopographical Research. ISBN 9781900934121.
- Eldridge, Wayne B. (2003). The Best Pet Name Book Ever!. Barron's Educational Series, Incorporated. ISBN 9780764181337.
- Matthews, Elaine; Hornblower, Simon; Fraser, Peter Marshall, Greek Personal Names: Their Value as Evidence. Oxford University Press. ISBN 0-19-726216-3., Proceedings of the British Academy (104),, 2000.
- „The Arabic Naming System” (PDF). Councilscienceeditors.org (на језику: енглески). 28 (1): 20—21. фебруар 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 09. 2016. г. Приступљено 03. 05. 2023.
- Snell, Wayne W. (1964). Kinship relations in Machiguenga. Hartford Seminary Foundation. стр. 17—25.
- Johnson, Allen W. (2003). Families of the forest: the Matsigenka Indians of the Peruvian Amazon. University of California Press. стр. 9—10. ISBN 978-0-520-23242-6.
- Baiburin, Albert. „Как появилась формула "фамилия — имя — отчество"” ["How the formula of surname-given name-patronymic came to be]. Arzamas Academy (на језику: руски). Архивирано из оригинала 26. 04. 2023. г. Приступљено 19. 1. 2022.
- Hanks, Patrick; Parkin, Harry (2016). „Family names”. Ур.: Carole Hough. The Oxford Handbook of Names and Naming. New York: Oxford University Press. стр. 214. ISBN 9780191630415.
- „Chinese Culture”. culturalatlas.sbs.com.au (на језику: енглески). Cultural Atlas. Приступљено 22. 6. 2022.
- Saeki, Shizuka (2001). First Name Terms. 47. Look Japan. стр. 35. Архивирано из оригинала 2002-06-27. г.
- James Griffiths (22. 5. 2019). „Japan wants you to say its leader's name correctly: Abe Shinzo”. CNN. Приступљено 22. 6. 2022.
- Tiezzi, Shannon (3. 9. 2020). „Abe Shinzo or Shinzo Abe: What's in a Name?”. thediplomat.com. Приступљено 22. 6. 2022.
- Terry, Edith (2002). How Asia Got Rich: Japan, China and the Asian Miracle. M.E. Sharpe. стр. 632. ISBN 9780765603562.
- Brown, Charles Philip (1857). A Grammar of the Telugu Language. printed at the Christian Knowledge Society's Press. стр. 209.
- Agency, United States Central Intelligence (1964). Telugu Personal Names (на језику: енглески). Central Intelligence Agency. стр. 5.
- Krishnaswamy, M. V. (2002). In Quest of Dravidian Roots in South Africa (на језику: енглески). International School of Dravidian Linguistics. стр. 274. ISBN 978-81-85692-32-6.
- Solomon, John (2016-03-31). A Subaltern History of the Indian Diaspora in Singapore: The Gradual Disappearance of Untouchability 1872-1965 (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-317-35380-5.
- Reisner, George Andrew (децембар 1936). „The Dog Which Was Honored by the King of Upper and Lower Egypt”. Bulletin of the Museum of Fine Arts. 34 (206): 96—99. JSTOR 4170605.
- Lyons, Margaret (28. 9. 2009). „What celebrity would you name your pet after?”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 04. 12. 2022. г. Приступљено 24. 12. 2020.
- McGillivray, Debbie; Adamson, Eve (2004). The complete idiot's guide to pet psychic communication. Alpha Books. ISBN 1-59257-214-6.
- Adamson, Eve (13. 10. 2005). Adopting a Pet For Dummies. стр. 10. ISBN 9780471785125.
- Reisen, Jan (5. 10. 2017). „What's in a Name? Breeders Share How They Pick Perfect Puppy Names”. akc.org. American Kennel Club.
- „Der perfekte Hundename – mit Tipps und Beispielen zum Ergebnis” [The perfect dog name - with tips and examples]. fressnapf.at (на језику: немачки).
- Phillips, Mary T. (1994). „Proper names and the social construction of biography: The negative case of laboratory animals”. Qualitative Sociology. SpringerLink. 17 (2): 119—142. S2CID 143506107. doi:10.1007/BF02393497.
- „Dolphins, like humans, recognize names, May 9, 2006,CNN”. CNN. Архивирано из оригинала 2. 6. 2006. г.
- Carey, Bjorn (мај 2006). „Dolphins Name Themselves”. Live Science. Приступљено 24. 12. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Списак дечјих имена, Рингераја
- Српски језички атеље: Кажи ми како се зовеш, и знаћу ко си
- Lexicon of Greek Personal Names, Oxford (over 35,000 published names)
- Behind The Name, The etymology of first names
- The Name Tradition In The Christian Culture
- Kate Monk's Onomastikon Names over the world throughout the history
- Varying use of first and family names in different countries and cultures
- Falsehoods Programmers Believe About Names
- Lexicon of Greek Personal Names, contains over 35,000 published Greek names.
