Ентони Тиржис
| Ентони Тиржис | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Тиржис 2023. | |||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Пуно име | Ентони Тиржис | ||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 16. мај 1994. | ||||||||||||||||||||||
| Мјесто рођења | Бур ла Рен, Француска | ||||||||||||||||||||||
| Држављанство | Француска | ||||||||||||||||||||||
| Висина | 1,79 m[1] | ||||||||||||||||||||||
| Маса | 69 kg[1] | ||||||||||||||||||||||
| Тимске информације | |||||||||||||||||||||||
Тренутни тим | Тотал енержис | ||||||||||||||||||||||
| Дисциплина | друмски | ||||||||||||||||||||||
| Улога | возач | ||||||||||||||||||||||
| Тип возача | класик специјалиста | ||||||||||||||||||||||
| Јуниорска каријера | |||||||||||||||||||||||
| 2011—2012 | УС Метро транспорт | ||||||||||||||||||||||
| 2013—2014 | Ножен—сир—оазе | ||||||||||||||||||||||
| 2014 | Кофидис (приправник) | ||||||||||||||||||||||
| Професионална каријера | |||||||||||||||||||||||
| 2015—2018 | Кофидис[2] | ||||||||||||||||||||||
| 2019— | Директ енержи[3][4] | ||||||||||||||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||||||||||||||
| Ажурирано: 7. јул 2024. | |||||||||||||||||||||||
Ентони Тиржис (фр. Anthony Turgis; Бур ла Рен, 16. мај 1994) француски је бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Тотал енержис.[5] Освојио је по једном Париз—Шони, Гран при ла Марсељеза и Лори Атлантик класике. Остварио је једну етапну побједу на Тур де Франсу, док је Милано—Санремо завршио једном на другом мјесту, а Ронде ван Фландерен на четвртом.
Каријера
[уреди | уреди извор]У току јуниорске каријере освојио је Лијеж—Бастоњ—Лијеж, завршио је Париз—Рубе на другом мјесту, а освојио је једну бронзану и једну сребрну медаљу на Европском првенству и једну бронзану медаљу на Свјетском првенству у друмској вожњи. Професионалну каријеру почео је 2015. године, а 2027. возио је своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању,[6] док је 2018. возио Тур де Франс по први пут.[7] Године 2019. завршио је Дварс дор Фландерен на другом мјесту, иза Метјуа ван дер Пула,[8] освојио је Париз—Шони[9] и Гран при ла Марсељезаа класике,[10] а Тур де Луксембург је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[11] Године 2020. завршио је Ронде ван Фландерен на четвртом мјесту, изгубивши у спринту од Александера Кристофа, у групи која је дошла на циљ осам секунди иза Ван дер Пула и Ваута ван Арта.[12] Године 2021. завршио је Кирн—Брисел—Кирн на другом мјесту, изгубивши у спринту од Мадса Педерсена,[13] након чега је Милано—Санремо завршио на десетом,[14] а Ронде ван Фландерен на осмом мјесту.[15] Године 2022. завршио је Милано—Санремо на другом мјесту, у групи која је дошла на циљ двије секунде иза Матеја Мохорича, побиједивши у спринту Ван дер Пула и Мајкла Метјуза.[16] Првенство Француске у друмској вожњи завршио је на другом мјесту, иза Флоријана Сенешала,[17] а Примус класик завршио је на шестом мјесту.[18]
Године 2023. завршио је Милано—Санремо на деветом мјесту, 25 секунди иза Ван дер Пула, који је напао на успону Пођо ди Санремо и остварио соло побједу.[19] У јулу је возио Тур де Франс 2023. гдје је на осмој етапи добио награду за најагресивнијег возача.[20] У генералном пласману завршио је на 124 мјесту.[21] У финишу сезоне завршио је Супер 8 класик на другом мјесту у петочланој групи која је дошла на циљ, изгубивши у спринту од Ван дер Пула.[22] Године 2024. возио је Тур де Франс, гдје је био у бијегу на деветој етапи која је вожена по секцијама калдрме и побиједио је у спринту испред Тома Пидкока и Дерека Џија, чиме је остварио прву побједу на Тур де Франсу и на некој гранд тур трци.[23]
Стил вожње
[уреди | уреди извор]Описан је као возач који је на граници између спринтера и класик специјалисте, који вози добро на успонима, попут Мадса Педерсена.[24]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Његова браћа Џими Тиржис и Танги Тиржис били су такође професионални бициклисти, али су обојица морала да заврше каријере због срчаних проблема; Танги 2018. током прве професионалне сезоне, возећи за тим Витал консепт,[25] а Џими 2020. возећи такође за тим Витал консепт.[26]
Резултати на тркама
[уреди | уреди извор]Резултати на гранд тур тркама
[уреди | уреди извор]| Гранд тур трке | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | 2023. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ђиро д’Италија
|
— | — | — | — | — | — | — | |
 Тур де Франс
|
— | 116 | 131 | 108 | 73 | 128 | 94 | |
 Вуелта а Еспања
|
117 | — | — | — | — | — | — |
| — | Није учествовао |
|---|---|
| DNF | Није завршио |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Anthony Turgis”. eurosport.com. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Retsin, Frédéric (8. 12. 2017). „Les premières photos du stage de l'équipe Cofidis en Espagne”. La Voix du Nord (на језику: француски). Groupe Rossel. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „Direct Énergie”. Directvelo (на језику: француски). Association Le Peloton. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „Total Direct Énergie”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 12. 1. 2020. г. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „Total Direct Energie”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 7. 1. 2021. г. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „2017 > 72nd Vuelta a España > Startlist”. procyclingstats.com. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „2018: 105th Tour de France: Start List”. Pro Cycling Stats. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „2019 Spring Classics Recap: Van Dijk, Van der Poel Win Dwars door Vlaanderen”. Cyclocross Magazine. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „Paris-Chauny 2019”. procyclingstats.com. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2019 GP d'Ouverture - La Marseillaise (1.1)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „Jesus Herrada doubles up at Tour de Luxembourg and claims overall title”. CyclingNews. 9. 6. 2019. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Cossins, Peter (18. 10. 2020). „Mathieu van der Poel wins Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Puddicombe, Stephen (28. 2. 2021). „Mads Pedersen wins Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Lowe, Felix (20. 3. 2021). „Milan-San Remo 2021: Jasper Stuyven stuns big guns, Caleb Ewan and Wout van Aert on podium”. Eurosport. Discovery, Inc. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Benson, Daniel (4. 4. 2021). „Tour of Flanders: Kasper Asgreen takes upset victory over Van der Poel”. CyclingNews. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Ostanek, Daniel (19. 3. 2022). „Matej Mohoric wins in late attack at Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Fletcher, Patrick (26. 6. 2022). „Sénéchal takes French road race title”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „Primus Haacht Classic Uitslag - Resultat - Result” (PDF). Royal Belgian Cycling League. 17. 9. 2022. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Farrand, Stephen; Fotheringham, Alasdair (18. 3. 2023). „Mathieu van der Poel ignites Poggio descent to win Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Stuart, Peter (8. 7. 2023). „Tour de France: Mads Pedersen beats Jasper Philipsen to win crash-marred stage 8”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Lamoureux, Lyne (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard wins the 2023 Tour de France”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Moultrie, James (16. 9. 2023). „Mathieu van der Poel takes first win in rainbow jersey at Super 8 Classic”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ Fletcher, Patrick (7. 7. 2024). „Anthony Turgis pips Tom Pidcock to win stage 9 of Tour de France after breathless day on the gravel”. cyclingweekly.com. Приступљено 7. 7. 2024.
- ^ Hood, Andrew (20. 3. 2023). „#RIP Milan-San Remo: The ‘sprinter’s classic’ is no longer a sprinter’s race”. velo.outsideonline.com. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „Heart problems force neo-pro Tanguy Turgis into early retirement”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 10. 2018. Приступљено 24. 4. 2024.
- ^ „Jimmy Turgis forced to retire due to heart problemm”. cyclingnews.com. Future plc. 10. 2. 2020. Приступљено 24. 4. 2024.
