Дејвид Блат
Дејвид Блат | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 22. мај 1959. | ||
Место рођења | Бостон, Масачусетс, САД | ||
Држављанство | САД | ||
Информације о каријери | |||
НБА драфт | 1981. / није изабран | ||
Проф. каријера |
1981—1993 (играчка) 1993— (тренерска) | ||
Позиција | плејмејкер | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1981—1984 1986—1987 1987—1989 1989—1990 1990—1991 1991—1992 1992—1993 |
Макаби Хаифа Хапоел Јерусалим Макаби Нетанја Хапоел Галил Елјон Хапоел Јерусалим Ирони Нахарија Макаби Хадера | ||
Тренерска каријера | |||
1993—1994 1994—1995 1995—1999 1996—1997 1997—2001 1999—2001 2001—2003 2003—2004 2004—2005 2004—2005 2005—2007 2006—2012 2007—2008 2008—2009 2010 2010—2014 2014—2016 2016—2018 2018—2019 |
Хапоел Галил Елјон Хапоел Галил Елј. (пом.) Хапоел Галил Елјон Израел до 22 (пом.) Израел (пом.) Макаби Тел Авив (пом.) Макаби Тел Авив Макаби Тел Авив (пом.) Израел Динамо Ст. Петербург Бенетон Русија Ефес Пилсен Динамо Москва Арис Макаби Тел Авив Кливленд кавалирси Дарушафака Олимпијакос | ||
Дејвид Блат (енгл. David Blatt; Бостон, Масачусетс, 22. мај 1959) је бивши америчко–израелски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.[1]
Каријера
[уреди | уреди извор]Блат је студирао и играо кошарку на универзитету Принстон од 1977. до 1981. године. Након што није драфтован, одлази у Израел где проводи целу своју играчку каријеру. Играо је све до 1993. године када је повредио Ахилову тетиву и одлучио да заврши каријеру.[2]
Тренерску каријеру је започео тамо где је и завршио играчку, у Израелу. Године 1993. је постао први тренер Хапоел Галила чији је боје бранио и као играч. Након епизоде у Хапоелу, добио је ангажман у младој репрезентацији Израела, касније и у сениорској селекцији (као помоћник), а 1999. године постаје помоћни тренер у Макабију из Тел Авива.
Само две године касније постаје први тренер, али је 2003. године поново заузео позицију асистента да би Пини Гершон постао шеф струке. Одмах након Макабија постаје селектор Израела, а затим су уследиле успешне епизоде у Динаму из Санкт Петербурга са којим је освојио Еврочеленџ куп, а постао је и најбољи тренер у Русији за ту сезону.
Русију је заменио Италијом где је са Бенетоном из Тревиза у две сезоне узео и национални Куп и првенство Италије. Од 2006. до 2012. године са много успеха је предводио национални тим Русије са којом је постао првак Европе 2007. године, а има и два бронзане медаље са ЕП 2011. године, као и са Олимпијских игара у Лондону. У међувремену је водио Ефес, Динамо из Москве и Арис, пре него што се вратио у Макаби 2010. године.
У свом другом мандату као први тренер Макабија, Блат је освојио три пута национално првенство, четири пута куп и једну Јадранску лигу. Ипак највећи успех је остварио у сезони 2013/14. када је са Макабијем освојио Евролигу.
У јуну 2014. постао је главни тренер Кливленд кавалирса.[3] Отпуштен је у јануару 2016. године. Блат је у првој сезони, после почетног скора 19-20, одвео екипу до финала плеј-офа (где су изгубили од Голден Стејт вориорса 4:2), а у моменту када је добио отказ током сезоне 2015/16. Кливленд је водио на табели Истока са скором 30-11 а клуб је добио 11 од последњих 13 утакмица. Блат је напустио Кливленд, са скором од 83 победе и 40 пораза.
Блат је 1. јуна 2016. постављен за тренера турске Дарушафаке.[4]
Тренерски успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Макаби Тел Авив:
- Евролига (1): 2014.
- Првенство Израела (5): 2002, 2003, 2011, 2012, 2014.
- Куп Израела (6): 2002, 2003, 2011, 2012, 2013, 2014.
- Јадранска лига (1): 2012.
- Дарушафака:
- Динамо Санкт Петербург:
- ФИБА Еврочеленџ (1): 2005.
- Бенетон:
- Првенство Италије (1): 2006.
- Куп Италије (1): 2007.
Појединачни
[уреди | уреди извор]Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Русија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „David Blatt: Coaching Record, Awards”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-28.
- ^ Американац у Тел Авиву: Дејвид Блат
- ^ Дејвид Блат преузео Кливленд
- ^ Блат преузима Дарушафаку