Висби
Висби швед. Visby | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Шведска |
Округ | Готландски |
Основан | око 900. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 22.593 |
— густина | 1.816,16 ст./km2 |
Агломерација (2012.) | 57.224 |
Географске карактеристике | |
Координате | 57° 38′ 00″ С; 18° 17′ 00″ И / 57.633333° С; 18.283333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 0-50 m |
Површина | 12,44 km2 |
Позивни број | +46 498 |
Веб-сајт | |
www.gotland.se |
Висби Visby | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Ханзеатски град Висби |
Место | Gotland Municipality, Visby stad, Готланд, Шведска |
Координате | 57° 37′ 44″ С; 18° 18′ 26″ И / 57.628997° С; 18.307109° И |
Површина | 1.453 ha (156.400.000 sq ft) |
Критеријум | културна: iv, v |
Референца | 731 |
Упис | 1995. (19. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/731 |
Висби (швед. Visby) град је у Шведској, у крајње југоисточном делу државе, на острву Готланд. Град је у оквиру Готландског округа и његово је управно седиште и највеће насеље (у ствари једини град). Висби је истовремено и седиште Општине Готланд, која се поклапа са округом.
Висби је чувен као најбоље очувани средњовековни град у Скандинавији, окружен 3,4 km дугим каменим бедемом. Стога се град налази на списку светске баштине УНЕСКО-а.
Порекло назива
[уреди | уреди извор]Име потиче од старонордијске речи Vi, што значи „место где се жртвује“. Она је додата на реч By, у значењу „град“.
Природни услови
[уреди | уреди извор]Висби се налази у крајње југоисточном делу Шведске. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 210 км јужно (укључујући превоз трајектом).
Рељеф: Висби се развио на западној страни острва Готланд, на месту где је оно најближе скандинавском копну. Градско подручје је брдовито, а надморска висина се креће 0-50 м.
Клима у Висбију је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.
Воде: Висби се развио на западној страни острва Готланд, у средишњем делу Балтичког мора. Град се образовао на месту некадашњег малог залива, који је данас у целости претворен у пристаниште.
Историја
[уреди | уреди извор]Није позната најранија историја Висбија, али је дато подручје насељено у време праисторије (остаци примитивних грађевина).
Насеље је на ово месту се јавља око 900. године као трговачко средиште. У 12. веку саграђена је саборна црква посвећена Богородици, која је преобликована је у 13. веку.
У време позног средњег века град је напредовао, јер је био члан Ханзе, а налазио се на географски веома значајном месту у Балтичком мору. Градња зидина отпочела је у 13. веку. Већ до 1280. зидови су достигли садашњу висину и добили су особене куле. Острво Готланд је освојио краљ Валдемар IV од Данске, па је Висби постао дански град. Гусари Виталијанци су више пута (1391, 1394. и 1398) заузимали и пљачкали Висби. Краљ Ерик од Помераније је изградио дворац н Висбију и ту живео од 1439.. године. Висби је тада постао „гусарско гнездо“ и обустављена је сва трговина. Ханза је 1470. прогласила да Висби више није ханзеатски град.
Коначни ударац Висбију дошао је 1525. године. Трговци из Висбија били су у свађи са немачким Либеком. Немци су започели са паљењем свих цркава у граду сем саборне. Рушевине су остале до дана-данашњег.
Висби је поново постао шведски град 1645, после 300 година под данском управом. Међутим, све до почетка 19. века Висби није напредовао. Тада поново долази до развоја трговине и поморства. Град и острво су поново доживели благостање.
После Другог светског рата Висби је постао туристичко средиште, а развоју туризма допринело је и добијање статуса светске баштине 1995. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Висби је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 23.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 57.000 становника (податак из 2010. г.). Последњих деценија број становника у граду лагано, али сигурно расте.
До средине 20. века Висби су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво Калмара је постало шароликије, али опет мање него у случају других већих градова у држави.
Привреда
[уреди | уреди извор]Данас је Висби савремени индустријски град са развијеном привредом. Некадашње поморство и риболов су савремени, али не и важни као некад. Последње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Висби има изванредно очувано старо градско језгро, које је најбоље очуван средњовековни град у Скандинавији. Он се састоји од неправилне мреже улица и тргова, а окружен је 3,4 km дугим каменим бедемом. Стога се град налази на списку светске баштине УНЕСКО-а од 1995. године.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Саборна црква у Висбију
-
Црква светог Николе, грађена 1230, спаљена 1525.
-
Висби око 1700.
-
Градска лука
-
Барутна кула
-
Градски кеј
-
Градски парк Алмедален
-
Улица старог градског језгра
-
Пакхуслан, један од тргова старог Визбија
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- World Heritage Visby Map with associated picture links
- Mitt Visby Local news, weather forecast, events, cinema and TV-guide.
- The official Medieval Week Visby site
- Large collection of photos from the Medieval Week (Medeltidsveckan) in Visby Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2009)
- information about Visby, the medieval week and a collection of photos Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2009)