iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.
iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.



Link to original content: https://sr.wikipedia.org/wiki/Артур_Комптон
Артур Комптон — Википедија Пређи на садржај

Артур Комптон

С Википедије, слободне енциклопедије
Артур Холи Комптон
Комптон (1927)
Лични подаци
Датум рођења(1892-09-10)10. септембар 1892.
Место рођењаВустер (Охајо), САД
Датум смрти15. март 1962.(1962-03-15) (69 год.)
Место смртиБеркли (Калифорнија), САД
ОбразовањеУниверзитет Принстон, Колеџ Вустер
Научни рад
Пољефизика
ИнституцијаВашингтон универзитет у Сент Луису
МенториОвен Виланс Ричардсон
H. L. Cooke
Познат поКомптонов ефекат
Комптонова дужина
Комптоново расејање
Комптонова таласна дужина
Комптонов помак
Награде Нобелова награда за физику (1927)
Потписpotpis_alt}}}

Артур Холи Комптон (енгл. Arthur Holly Compton; Вустер, 10. септембар 1892 — Беркли, 15. март 1962) био је амерички физичар који је добио Нобелову награду за физику за проналазак Комптоновог ефекта 1922. године.[1] Комптонов ефекат је промена таласне дужине високоенергијског електромагнетног зрачења приликом расејања са електрона. Откриће Комптоновог ефекта је потврдило да електромагнетно зрачење има и таласне и честичне особине (таласно-честични дуализам), што је једно од основних начела квантне теорије.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Вустеру, Охајо; образовао се на Вустер колеџу и Универзитету Принстон, предавао је на универзитету у Минесоти а 2 године је био истраживачки радник друштва Вестингхаус. Године 1923. постаје професор физике на универзитету у Чикагу. Док је био на Универзитету у Чикагу, управљао је лабораторијом у којој је извршена прва нуклеарна ланчана реакција (Енрико Ферми- 1942). Суделовао је на изради атомске бомбе. 1945—1953 ректор је универзитета у Вашингтону а од 1954. је радио као професор филозофије.

Истраживања

[уреди | уреди извор]

Комптон се бавио проучавањем рендгенског зрачења, као и проучавањем космичког зрачења. 1941. године у позицији вође строго тајног пројекта покушавао је да рачунски одреди смештање урана у графит за развијање ланчане реакције. Поред тога је учествовао у конструкцији првог реактора и у пројекту атомске бомбе.[3][4]

Став према атомској бомби

[уреди | уреди извор]

Комптон је био убеђен да САД мора да начини све да би спречила да се атомска бомба не нађе у рукама тоталитарних режима. Године 1946. „Морални значај атомске бомбе” (The Moral Meaning of the Atomic Bomb) написао је као препоруке како да се обезбеди мир у свету. По њему, ваздушне снаге које су снабдевене атомским бомбама треба да се разместе свугде по свету и то брзо јер ће монопол Америке на атомско наоружање кратко трајати. Сматрао је да је дужност САД да одржава одређену светску политику мира.

Чланци

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Arthur H. Compton - Biographical”. Nobel Prize. Приступљено 21. 1. 2021. 
  2. ^ „Arthur Holly Compton American physicist”. Britannica. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Arthur Holly Compton Biographies”. Atomic Archive. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ „Compton, Arthur Holly, 1892-1962”. AIP. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Артур Комптон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Артур_Комптон&oldid=28545289”