Џајпур
| Џајпур хин. जयपुर | |
|---|---|
 Џал Махар, Џајпур | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Индија |
| Савезна држава | Раџастан |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 3.073.350 [1][2] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 26° 55′ 20″ С; 75° 48′ 19″ И / 26.9223333333° С; 75.8053333333° И |
| Апс. висина | 431 m |
| Површина | 645,425037[3] km2 |
  Џајпур Џајпур на карти Индије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Вишну Лата[4] |
| Поштански број | 302001 |
| Позивни број | 141 |
| Регистарска ознака | RJ-14 |
Џајпур (хин. जयपुर)[5][6][7] је главни град индијске државе Раџастан. Према подацима из 2011, град има популацију од 3,1 милиона, што га чини десетим градом по величини у земљи. Џајпур је такође познат као Рози град, због доминантне боје његових зграда.[8] Џајпур је удаљен 268 km (167 miles) од индијске престонице Њу Делхија.
Џајпур је 1727. основао Савај Џеј Синг, качвахски владар Амера, по коме је град и добио име.[9] То је један од најранијих планираних градова модерне Индије, који је дизајнирао Видјадар Батачарија.[10] Током британског колонијалног периода, град је служио као главни град државе Џајпур. Након индијске независности 1947. године, Џајпур је 1949. године постао главни град новоформиране државе Раџастан.
Џајпур је популарна туристичка дестинација у Индији, која чини део туристичког круга западног Златног троугла заједно са Делхијем и Агром.[11] Град служи као капија за друге туристичке дестинације у Раџастану као што су Јодпур, Џејсалмер, Биканер, Удајпур, Кота, планина Абу и има два места светске баштине, тврђава Амер и Јанти Мандра. Дана 6. јула 2019, град је стављен на листу градова светске баштине.
Географија
[уреди | уреди извор]Топографија
[уреди | уреди извор]Џајпур се налази у североисточном делу Раџастана и покрива укупну површину од 467 km2 (180 sq mi). Град је окружен плодним алувијалним равницама на истоку и југу и брдским ланцима и пустињским областима на северу и западу.[12][13] Џајпур се углавном спушта са севера на југ, а затим на југоисток.[14] Град је окружен брдима Нахаргар на северу и Џалана на истоку, која су део ланца Аравали.[14]
Река Дравјавати је примарни дренажни канал који се до 2014. године дегенерисао у ток непречишћене канализације. Да би се решио овај проблем, Џајпурски развојни орган (JDA) је 2015. године израдио план за опоравак реке.[15] Сегмент дуг 13 km (8,1 mi) обале Дравјаватија укупне дужне 475 km (295 mi) отворен је након обнове 2018. године, а преостали део пројекта је завршен 2022. године.[16]
Клима
[уреди | уреди извор]Џајпур има топлу полусушну климу (Bsh) према Кепеновој класификацији клима. Годишње добија преко 63 cm кишних падавина. Међутим, већина кише пада у монсунским месецима између јуна и септембра. Температуре остају релативно високе током лета од априла до почетка јула са просечном дневном температуром од око 27,6 °C (81,7 °F). Током монсуна, честе су обилне кише и олује, мада поплаве нису честе. Зимски месеци од новембра до фебруара су благи и пријатни, са просечном температуром од 18 °C (64 °F) и са високом влажношћу, али са повременим хладним таласима. Џајпур, као и многи други велики градови у свету, представља значајну урбану топлотну острвску зону са околним руралним температурама које повремено падају испод нуле током зима.[17]
| Клима Џајпура (Аеродром Џајпур) 1981–2010, екстреми 1952–2012 | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 31,7 (89,1) |
36,7 (98,1) |
42,8 (109) |
44,9 (112,8) |
49,0 (120,2) |
47,2 (117) |
46,7 (116,1) |
41,7 (107,1) |
41,7 (107,1) |
40,0 (104) |
36,4 (97,5) |
32,0 (89,6) |
49,0 (120,2) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 27,2 (81) |
31,4 (88,5) |
37,1 (98,8) |
41,9 (107,4) |
44,3 (111,7) |
43,7 (110,7) |
39,4 (102,9) |
36,1 (97) |
37,5 (99,5) |
36,9 (98,4) |
33,1 (91,6) |
28,3 (82,9) |
44,8 (112,6) |
| Максимум, °C (°F) | 22,6 (72,7) |
25,7 (78,3) |
31,6 (88,9) |
37,4 (99,3) |
40,7 (105,3) |
39,6 (103,3) |
34,6 (94,3) |
32,7 (90,9) |
34,2 (93,6) |
33,8 (92,8) |
29,3 (84,7) |
24,5 (76,1) |
32,2 (90) |
| Минимум, °C (°F) | 8,6 (47,5) |
11,4 (52,5) |
16,8 (62,2) |
22,2 (72) |
26,5 (79,7) |
27,7 (81,9) |
26,1 (79) |
24,8 (76,6) |
23,6 (74,5) |
19,6 (67,3) |
14,0 (57,2) |
9,5 (49,1) |
19,2 (66,6) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 3,8 (38,8) |
6,1 (43) |
11,3 (52,3) |
16,7 (62,1) |
20,9 (69,6) |
22,2 (72) |
23,1 (73,6) |
22,3 (72,1) |
20,8 (69,4) |
15,2 (59,4) |
9,1 (48,4) |
4,8 (40,6) |
3,5 (38,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −2,2 (28) |
−2,2 (28) |
3,3 (37,9) |
9,4 (48,9) |
15,6 (60,1) |
18,4 (65,1) |
20,6 (69,1) |
18,9 (66) |
15,0 (59) |
11,1 (52) |
3,3 (37,9) |
0,0 (32) |
−2,2 (28) |
| Количина кише, mm (in) | 5,5 (0,217) |
4,9 (0,193) |
4,2 (0,165) |
8,2 (0,323) |
18,7 (0,736) |
68,8 (2,709) |
220,8 (8,693) |
194,8 (7,669) |
71,4 (2,811) |
20,1 (0,791) |
5,3 (0,209) |
3,8 (0,15) |
626,5 (24,665) |
| Дани са кишом | 0,6 | 0,9 | 0,7 | 0,9 | 1,3 | 4,2 | 9,8 | 9,4 | 4,8 | 1,2 | 0,2 | 0,3 | 34,3 |
| Релативна влажност, % (у 17:30 IST ч.) | 37 | 29 | 21 | 17 | 19 | 33 | 60 | 67 | 50 | 31 | 34 | 39 | 36 |
| UV индекс | 5 | 7 | 9 | 11 | 12 | 12 | 12 | 12 | 10 | 8 | 6 | 5 | 9,1 |
| Извор #1: | |||||||||||||
| Извор #2: Weather Atlas[23] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]
Град је основао 1728. махараџа Џај Синг II, владар Амбера. Налазио се у Џајпур држави, која је основана много раније око 1128. Главни град државе је био Дауса, па Рамгарт, Амбер, да би на крају био Џајпур. Међу урбанистима се сматра једним од најбоље планираних градова. Док је већина градова тога доба грађена хаотично, махараџа се придржавао принципа хинду теорије архитектуре. Град је грађен са широким улицама. Био је подељен у шест четврти. Четврти су даље биле раздељене правилном мрежом улица. Комплекс палата заузимао је читаву једну четврт, где се налази Хава Махал или палата ветрова, вртови, мало језеро. Током британске власти, Џајпур је био главни град Џајпур државе, која је постојала од 12. века до индијске независности 1947. Град се развијао у 19. веку тако да је 1900. имао око 160.000 становника. Главне индустрије су биле обрада метала и мермера које су настале захваљујући уметничкој школи. Џајпур је постао главни град индијске државе Раџастан.
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|
| 1.518.235[24] | 2.322.575[24] | 3.073.350[1] |
Према пописним подацима из 2011. године, број становника града Џајпура је 3.073.350.[25] Свеукупна стопа писмености града је 84,34%. 90,61% мушкараца и 77,41% жена су писмени.[25] Однос полова је 898 жена на 1.000 мушкараца. Однос броја девојчица према броју дечака у узрасту до 6 година износи 854:1000.[25] Према попису из 2011, Хиндуси чине већинску религиозну групу са 77,9% градске популације,[26] чему следе Муслимани (18,6%), Ђаини (2,4%) и други (1,2%).[27]
| Раст популације града Џајпур | |||
|---|---|---|---|
| Census | Populacija | %± | |
| 1881 | 142.600 | — | |
| 1891 | 158.900 | 11.4% | |
| 1901 | 160.000 | 0.7% | |
| 1911 | 137.100 | -14.3% | |
| 1921 | 120.200 | -12.3% | |
| 1931 | 144.200 | 20.0% | |
| 1941 | 175.800 | 21.9% | |
| 1951 | 291.000 | 65.5% | |
| 1961 | 403.400 | 38.6% | |
| 1971 | 636.800 | 57.9% | |
| 1981 | 1.004.700 | 57.8% | |
| 1991 | 1.518.200 | 51.1% | |
| 2001 | 2.322.575 | 53.0% | |
| 2011 | 3.073.350 | 32.3% | |
| Извор:Попис Индије[25][28][29] | |||
Привреда
[уреди | уреди извор]
Џајпур је центар и модерне и традиционалне индустрије. У граду је развијена прерада пластичних маса и текстилна индустрија. Традиционална индустрија прављења украса значајна је за извоз. Извозе се накити, обрађено драго камење, мермерни кипови, занатски производи, вунени и свилени ћилими, ручни текстилни производи.
Туристичке знаменитости
[уреди | уреди извор]
- Хава Махал или палата ветрова представља једну од најпознатијих туристичких атракција Џајпура
- Нахаргар тврђава налази се на брдима на северозападном делу старог града
- Амбер палата или Амбер тврђава, оригинално је саграђена као палата. Једно је од најпознатијих туристичких одредишта. Чувена је по мешавини хинду и исламске архитектуре
- Џајгар тврђава се налази на брду изнад Амбер палате. Има огромну колекцију средњовековних топова, од којих се један сматра највећим топом на свету на точковима
- Џал Махал се налази усред језера, које зна и пресушити
- Џантар Мантар -опсерваторија од Џај Синга
Саобраћај
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Census of India 2011: Provisional Population
- ^ „District Census Handbook - Jaipur” (PDF). Census of India. стр. 30. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 11. 2015. г. Приступљено 10. 2. 2016.
- ^ „City Profile”. Jaipur Municipal Corporation. Архивирано из оригинала 25. 04. 2018. г. Приступљено 24. 4. 2018.
- ^ „Vishnu Laata, BJP's rebel councillor, defeats party candidate by 1 vote to become new Jaipur mayor - www.newsnation.in”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2019.
- ^ „Jaipur City (or Jainagar)”. The Imperial Gazetteer of India. 1909. стр. 399—402. Архивирано из оригинала 26. 05. 2010. г. Приступљено 23. 4. 2010.
- ^ „Define Jaipur”. Dictionary.com. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 26. 6. 2014.
- ^ „Definition of Jaipur”. The Free Dictionary. Архивирано из оригинала 7. 7. 2014. г. Приступљено 26. 6. 2014.
- ^ „Why Jaipur is called pink city”. mapsofindia.com. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 5. 11. 2015.
- ^ „Jaipur Nagar Nigam (Greater)”. jaipurmc.org. Приступљено 2024-01-25.
- ^ „Jaipur”. 2011-07-17. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 2024-01-25.
- ^ „With Agra at its heart, Golden Triangle ranked 21 globally by elite travel magazine”. India Today (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-25.
- ^ „Jaipur - History, Map, Population, & Facts”. Britannica. Приступљено 1. 12. 2023.
- ^ „Jaipur City, Rajasthan” (на језику: енглески). UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 16. 3. 2023.
- ^ а б „Jaipur Nagar Nigam (Greater)”. Jaipur Municipal Corporation. Приступљено 16. 3. 2023.
- ^ „State okays DPR, takes step forward to revive Dravyavati”. The Times of India. 15. 10. 2015. ISSN 0971-8257. Приступљено 17. 3. 2023.
- ^ „Raje opens much-awaited Dravyavati river project”. Business Standard. 2. 10. 2018. Приступљено 17. 3. 2023.
- ^ „World Weather Information Service”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2009. г. Приступљено 11. 12. 2009.
- ^ „Station: Jaipur (Sanganer) Climatological Table 1981–2010” (PDF). Climatological Normals 1981–2010. India Meteorological Department. јануар 2015. стр. 343—344. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2020. г. Приступљено 19. 3. 2020.
- ^ „Extremes of Temperature & Rainfall for Indian Stations (Up to 2012)” (PDF). India Meteorological Department. децембар 2016. стр. M180. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2020. г. Приступљено 19. 3. 2020.
- ^ „Climatological Information – Jaipur (42348)”. India Meteorological Department. Архивирано из оригинала 2. 9. 2022. г. Приступљено 2. 9. 2022.
- ^ „Climate of Jaipur” (PDF). India Meteorological Department. Приступљено 21. 10. 2022.
- ^ „Climate & Weather Averages in Jaipur, Rajasthan, India”. Time and Date. Приступљено 18. 7. 2022.
- ^ „Climate and monthly weather forecast Jaipur, India”. Weather Atlas. Приступљено 13. 6. 2022.
- ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung
- ^ а б в г „Provisional Population Totals, Census of India 2011; Cities having population 1 lakh and above” (PDF). Office of the Registrar General & Census Commissioner, India. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 5. 2012. г. Приступљено 26. 3. 2012.
- ^ „52nd REPORT OF THE COMMISSIONER FOR LINGUISTIC MINORITIES IN INDIA” (PDF). nclm.nic.in. Ministry of Minority Affairs. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 2. 5. 2019.
- ^ „Population By Religious Community - Rajasthan” (XLS). Office of The Registrar General and Census Commissioner, Ministry of Home Affairs, Government of India. 2011. Архивирано из оригинала 13. 9. 2015. г. Приступљено 13. 9. 2015.
- ^ „Census of India”. mospi.gov.in. Архивирано из оригинала 13. 8. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008.
- ^ „Historical Census of India”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2013. г. Приступљено 5. 11. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bhatt, Kavi Shiromani; Shastry, Mathuranath (1948). Jaipur Vaibhawam (History of Jaipur written in Sanskrit). Re-published in 2002 by Kalanath Shastry, Manjunath Smriti Sansthan, Jaipur.
- Khangarot, R.S., Nathawat, P.S. (1990) Jaigarh- The Invincible Fort of Amer. RBSA Publishers, Jaipur.
- Sachdev, Vibhuti; Tillotson, Giles Henry Rupert . Reaktion Books. Sachdev, Vibhuti; Tillotson, Giles Henry Rupert (2002). Building Jaipur: The Making of an Indian City. London. ISBN 978-1-86189-137-2..
- Sarkar, Jadunath '. Orient Longman Limited, New Delhi. Sarkar, Jadunath (1984). A History of Jaipur. Orient Blackswan. ISBN 978-81-250-0333-5..
- Volwahsen, Andreas (2001). Cosmic Architecture in India: The Astronomical Monuments of Maharaja Jai Singh II, Prestel Mapin, Munich.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Jaipur- The Pink City of India (језик: енглески)
- Jaipur CityPedia- Comprehensive Jaipur guide (језик: енглески)
- Flickr photos tagged with Jaipur(језик: енглески)
- Jaipur/Amber Fort Photos(језик: енглески)
- Photographic Gallery by Steven Caudill(језик: енглески)
- Current time and weather in Jaipur(језик: енглески)
Агра • Алахабад • Амрицар • Асансол • Ахмедабад • Бангалор • Бопал • Вадодара • Варанаси • Визагапатнам • Виџајавада • Данбад • Делхи • Индор • Канпур • Коимбатор • Колката • Кочин • Лакнау • Лудијана • Мадурај • Мирут • Мумбај • Нагпур • Нашик • Патна • Пуна • Раџкот • Сурат • Фаридабад • Хајдерабад • Ченај • Џабалпур • Џајпур • Џамшедпур |  | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
