Шлајм
Шлајм (грч. φλέγμα — „запаљење, телесна течност изазвана повишеном температуром”) је течност коју луче мукозне мембране сисара. Појам шлајм се односи само на слуз излучену од стране респираторног система, искључујући слуз из носа и посебно слуз избачену кашљањем (испљувак). Шлајм је по саставу водени гел који се састоји од гликопротеина, имуноглобулина, липида и других супстанци. Састав шлајма, такође зависи од климе, генетике и стања имуног система. Распон боја шлајма варира од бледе или прозирне тамно жуте и зелене, до светле или тамно браон, чак и може бити тамно сиве боје зависно од састава.
Разлика између слузи и шлајма
[уреди | уреди извор]Слуз
[уреди | уреди извор]Слуз је нормалан, заштитни слој који належе на дисајне путеве, очи, унутрашњост носа и урогенитални тракт. Слуз је лепљиви гел који производе субмукозне жлезде и пехарасте ћелије и у суштини је вода. Такође садржи мукозне гликопротеине који формирају линеарне полимере.
Шлајм
[уреди | уреди извор]Шлајм је више изазван болешћу него што је слуз, и може бити проблематично избацити га из тела. Шлајм је слуз која у свом саставу има: вирусе, бактерије, и остали отпад који је настао током инфекције и имуног одговора, где такође спадају и одумрле ћелије коже које су биле заражене. Када се шлајм избаци кашљањем онда се зове испљувак[1].
Прекомерно стварање шлајма
[уреди | уреди извор]Постоји више фактора који утичу на прекомерно стварање шлајма у грлу или једњаку.
- Оштећивање гласа - неправилна или прекомерна употреба гласа на неправилан и нездрав начин, као на пример: чишћење грла, викање, вриштање, гласно говорење, или неправилно певање.
- Чишћењем грла се уклањају наслаге шлајма, али
гласне жице се међусобно сударају и трљају при чему долази до даље упале и стварања нове количине шлајма.
- Викање/Вриштање - викање и вриштање изазивају сударање гласних жица при чему долази до упале и стварања шлајма[2][3][4][5][6]
- Чворови - викање, вриштање, неправилно певање могу изазвати вокалне чворове
- Дим - дим је врућ, осушен ваздух који исушује гласне жице. Са сваким удахом дима, ждрело бива у контакту са токсинима која спречавају да се рехидрира наредна 3 сата.[7]. Гласним жицама је потребна довољна количина лубриканата и отичу од упале ако га нема довољно. Шлајм се у тој ситуацији ствара да би хидрирао гласне жице, али наравно не довољно добро.[8][9]
- Експеримент о повезаности пушења са кашљањем и шлајмом је изведен 2002. и објављен од стране „American College of Chest Physicians”. У експерименту је учествовало 117 људи, од којих су неки били тренутно пушачи, неки бивши пушачи, непушачи, а неки су били контролна група оболела од хроничне опструктивне пулмонатне болести. На крају експеримента, истраживачи су закључили да постоји веома изражена повезаност између пушења са кашљањем и шлајмом. Повезаност је имала вредност 0.49 (п мање од 0.001.) [тражи се извор]
Шлајм и теорија течности
[уреди | уреди извор]Теорија течности је стара теорија по којој је људско тело испуњено са четири супстанце, које се зову 4 течности, које су међусобно у балансу када је особа здрава. Ова теорија је блиско повезана са старом теоријом четири елемента и казује да све болести и поремећаји настају вишком или недостатком црне жучи, жуте жучи, шлајма и крви. Хипократу, старогрчком лекару, се преписује заслуга за ову теорију, коју је осмислио 400 година пре нове ере. Ова теорија је утицала на ток медицине више од 2.000 година, све док није оборена у 19. веку.
За шлајм се било мислило да је повезан са апатичним понашањем.
Шлајм у теорији о течностима није исти појам као што користимо данас. Нобеловац Чарлс Ричет, док је описивао „шлајм и секрете хипофизе” са становишта теорије течности, 1910. је поставио реторичко питање, „ова чудна течност, која је узрок тумора, хлорозе, реуматизма, какохимије — где се налази? Ко ће је икад видети? Ко ју је икад видео? Шта можемо рећи о овој измишљеној класификацији течности у четири групе, од које су две потпуно нестварне?”[10]
Болести повезане са појавом шлајма
[уреди | уреди извор]Шлајм може настати ако је особа заражена ларвом цревном паразита (рударски црв). Крвави испљувак може бити симптом озбиљне болести као што је (као што је туберкулоза), али такође може бити бенигни симптом мање опасне болести (бронхитис). Током дужег искашљавања испљувак нормално садржи малу количину крви. Искашљавање веће количине крви треба увек озбиљно схватити, и тражити стручну медицинску помоћ.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бруце, Рубин (2010). „Тхе роле оф Муцус ин Цоугх Ресеарцх”. Лунг. 188: 69—72. ПМИД 19936981. дои:10.1007/с00408-009-9198-7.
- ^ Ферреира, Леслие Пиццолотто; де Оливеира Латорре, Мариа до Росарио Диас; Пинто Гианнини, Сусана Пиментел; де Ассис Моура Гхирарди, Ана Царолина; де Фрага е Карманн, Делмира; Силва, Елиана Егерланд; Фигуеира, Силмара (јануар 2010). „Инфлуенце оф Абусиве Воцал Хабитс, Хyдратион, Мастицатион, анд Слееп ин тхе Оццурренце оф Воцал Сyмптомс ин Теацхерс”. Јоурнал оф Воице. 24 (1): 86—92. дои:10.1016/ј.јвоице.2008.06.001. Приступљено 13. 3. 2018.
- ^ „Цоммон Медицал Диагносес анд Треатментс ин Профессионал Воице Усерс”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2010. г.
- ^ „Сингерс, Лет'с Превент Воцал Проблемс!”. Воицетеацхер.цом. 1. 8. 1987. Приступљено 13. 3. 2018.
- ^ „Воцал Сурвивал Тецхниqуес Фор Сингерс Wхо Абусе Анд Оверусе Тхеир Воицес”. Ент-цонсулт.цом. Приступљено 13. 3. 2018.
- ^ „Воице & Сwаллоwинг Центер - Воице Дисордерс”. Ентандаллергy.цом. Архивирано из оригинала 15. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2018.
- ^ Давиес, Схела. „"Соунд Адвице: Yоур гуиде то а стронг, цлеар, еасy воице"”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2018. г.
- ^ Сеелy, Ј. Е.; Зускин, Е.; Боухуyс, А. (14. 5. 1971). „Цигаретте Смокинг: Објецтиве Евиденце фор Лунг Дамаге ин Теен-Агерс” (ПДФ). Сциенце. 172 (3984): 741—743. дои:10.1126/сциенце.172.3984.741.
- ^ Ан, L. C.; Берг, C. Ј.; Клатт, C. M.; Перрy, C. L.; Тхомас, Ј. L.; Луо, X.; Ехлингер, Е.; Ахлуwалиа, Ј. С. (5. 3. 2009). „Сyмптомс оф цоугх анд схортнесс оф бреатх амонг оццасионал yоунг адулт смокерс”. Ницотине & Тобаццо Ресеарцх. 11 (2): 126—133. дои:10.1093/нтр/нтп015. Приступљено 13. 3. 2018.
- ^ Цхарлес Рицхет, MD, Профессор оф Пхyсиологy, Университy оф Парис. Анциент Хуморисм анд Модерн Хуморисм. Деливеред ат тхе Интернатионал Цонгресс оф Пхyсиологy хелд ин Виенна, Септембер 27тх то 30тх 1910, ас репортед ин Рицхет, C. (1910). „Ан Аддресс ОН АНЦИЕНТ ХУМОРИСМ АНД МОДЕРН ХУМОРИСМ: Деливеред ат тхе Интернатионал Цонгресс оф Пхyсиологy хелд ин Виенна, Септембер 27тх то 30тх” (ПДФ). БМЈ. 2: 921—6. ПМЦ 2336103
. ПМИД 20765282. дои:10.1136/бмј.2.2596.921.
