Ontogenetsko razviće
Ontogenetsko (individualno) razviće (grč. ontos = biće; genesis = postanak, razviće) obuhvata procese probražaja oplođenog jajeta ili nekog drugog začetka, koji potiče od roditeljskog organizma, u novu odraslu jedinku.
Prva faza onogenetskog razvića je faza gametogeneze – razviće gameta:
- jajnih ćelija - oogeneza (ovogeneza) i
- spermatozoida - spermatogeneza.
Suštinski proces u ovoj fazi je mejoza kojom se broj hromozoma redukuje na polovinu – postaje haploidan.
Oplođenje koje predstavlja spajanje ženskog i muškog gameta. Spajanjem njihovih jedara nastaje diploidno jedro oplođene jajne ćelije (zigota) koja se time aktivira da otpočne sa razvićem, odnosno ulazi u treću fazu - brazdanje
Brazdanje predstavlja seriju uzastopnih mitotičkih deoba oplođenog jajeta čime nastaje višećelijsko telo, najčešće loptastog oblika – blastula. Blastula je izgrađena od jednog sloja ćelija koje opkoljavaju unutrašnju šupljinu.
U fazi gastrulacije od jednoslojne blastule nastaje prvo dvoslojno, a zatim i troslojno telo gastrula. Slojevi se nazivaju klicini listovi i oni predstavljaju osnove budućih organa.
U fazi organogeneze, petoj fazi razvića, dolazi do formiranja organa. U svakom od klicinih listova dolazi do obrazovanja grupa ćelija tzv. primarnih začetaka organa. Ovi začeci su najčešće veoma složeni i sadrže ćelije od kojih će nastati ceo sistem organa. U ovoj fazi embrion počinje da pokazuje izvesne sličnosti sa odraslom životinjom (adultom) ili sa larvom, ukoliko razviće obuhvata i larvalni stupanj.
Obrazovani začeci organa rastu, pa tako životinja stupnjevito dostiže veličinu svojih roditelja. Ranije ili kasnije, ćelije u svakom začetku se histološki diferenciraju, odnosno stiču sposobnost da izvode određene funkcije – diferenciraju se i grupišu u tkiva.
Poslednja, sedma faza obuhvata sve procese koji se javljaju u kasnijem životu jedinke, posle larvalnog stupnja ili na stupnju adulta. U te procese spadaju metamorfoza i regeneracija. Larva podleže procesu metamorfoze, kada se preobraća u životinju sličnu adultu. Mnoge životinje poseduju značajnu plastičnost i mogu da zaleče rane nastale u eksperiment u ili u prirodi. Izgubljeni delovi se mogu regenerisati (obnoviti), što znači da se razvojni procesi neki put mogu ponoviti kod odrasle jedinke.
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Popović, S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
- BioNet Škola Arhivirano 2013-01-14 na Wayback Machine-u
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Popović, S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
- Švob, T. i suradnici:Osnove opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.