Mak

Mak
	Cvijet poljskog maka
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae;
Divizija:	Magnoliophyta;
Razred:	Magnoliopsida;
Red:	Ranunculales;
Porodica:	Papaveraceae;
Rod:	Papaver;
Vrsta:	P. somniferum;
Dvojni naziv
	Papaver somniferum; Linné

Mak (opijumski mak, opijumska čaura; lat. Papaver somniferum) je jednogodišnja biljka iz porodice makovi (Papaveraceae). Boje cveta maka obuhvataju: belu, rozu, narandžastu, crvenu i plavu; neki imaju tamne oznake u sredini. Vrste koje se gaje godinama takođe uključuju mnoge druge boje u rasponu od jednobojnih tamnih vrsta do nežnih pastelnih nijansi. Središte cveta ima vijugave prašnike okružene okruglim ili peharastim skupom četiri do šest latica. Pre cvetanja latice su zgužvane u pupoljak, i kako cvetanje prestane latice često leže ravno pre nego što otpadnu. Polen orijentalnog maka (Papaver orientale), je tamno plave boje. Polen poljskog maka (Papaver rhoeas) je od tamno plave do sive. Pčele koriste mak kao izvor polena.

Simbolizam

Mak je dugo korišćen kao simbol sna i smrti: sna zbog opijuma koji se iz njega ekstrakuje, i smrti zbog njihove krvavo crvene boje. U grčko-rimskim mitovima, mak je korišćen kao dar mrtvima. Mak je korišćen kao amblem na nadgrobnim spomenicima kako bi označio večni san. Ovo gledište je korišćeno u Čarobnjaku iz Oza kako bi se dočarala magična polja maka, opasna jer su uzrokovala da onaj ko pređe preko njih spava zauvek. Drugo značenje i korišćenja maka u grčko-rimskim mitovima je simbol svetle grimizne boje koje označava obećanje uskrsnuća posle smrti.

Mak koji se pamti iz ratnog vremena je Papaver rhoeas, kukuruzni mak crvenog cveta. Ovaj mak je uobičajen korov u Evropi i može se naći na mnogim mestima, uklučujući i Flandersova polja. Kanadski hirurg i vojnik, Džon MekKre je napisao pesmu na Flandersovim poljima 3. maja 1915, nakon što je prisustvovao pogibiji svojeg prijatelja, poručnika Aleksisa Helmera. Uvodni stih pesme živopisno opisuje sliku makova nošenih vetrom među mnogim krstovima koji označavaju mesta počinka palih vojnika. Stoga je biljka postala simbol mrtvih vojnika u Prvom svetskom ratu. U mnogim državama Komonvelta, veštačke, papirne ili plastične verzije ovog maka se nose kako bi proslavile uspomenu na žrtvu veterana i civila u Prvom svetskom ratu i u drugim ratovima, tokom nedelja koje prethode Danu sećanja 11. novembra. U SAD je običaj da se nosi «drugarski mak» (veštačke, papirne ili plastične verzije koje prodaju veterani Stranog rata tokom nedelja koje prethode Danu pomena poginulih, poslednjeg ponedeljka u maju kako bi se proslavila uspomena na veterane u mnogim ratovima; pošto Dan veterana 11. novembra je tu kako bi se počastvovali «živi» veterani).

U Kanadi, Kanadska kraljevska legija i Anavets organizacija dele makove svake jeseni pre Dana sećanja. Dizajn kanadskog maka se sastoji od latica napravljenih od crvene plastike sa filcanom postavom i crnim središtem postavljenim na iglu. 1980, Kanadska kraljevska legija je osnovala komitet koji bi odlučio o budućnosti maka i odlučeno je da središte bude promenjeno u zeleno kako bi predstavljalo zelena polja Francuske. Ovo se pokazalo omraženim među članovima Legije i dizajn je vraćen 1986. Nažalost veliki broj zelenih je već kupljen i odlučeno je da se nastavi proizvodnja zelenih centara dok se ne potroši zaliha filca. Trebalo je do 2002. da se istroši zeleni filc i tradicionalni crveni centri su se ponovo pojavili. Oni koji su bili neobavešteni ili su zaboravili da su crna središta korišćena za dizajn maka od svog uvođenja 1921. do 1980. su smatrali promenu donekle spornom.

Kalifornijski mak, Eschscholzia californica, je cvetni simbol Kalifornije.

Upotreba

Seme belog maka pripada indijskoj vrsti. Dodaje se jelima radi gustine, teksture i daje aromu u receptima. Obično korišćen za pripremu u Kurmi, mleveni mak, zajedno sa kokosom i ostalim vrstama, se kombinuju kao masa i dodaju na kraju kuvanja. Vrlo je teško samleti ih sirove, zato je najbolje pržiti ih nasuvo, i onda pomešati sa malo vode kako bi se postigla konzistentnost testa.

Seme opijuma maka (Papaver somniferum) se široko konzumira u mnogim delovima centralne i istočne Evrope. Zašećerena, samlevena, zrela semena se jedu sa testeninom, ili se kuvaju sa mlekom i koriste kao punjenje ili kao preliv za različite vrste slatkih testa. Mlevenje zrelih semena se izvodi ili industrijski ili kod kuće, gde se obično izvodi ručnim mlinom.

Seme maka se široko koristi u andrskoj, bengalskoj, orijskoj, nemačkoj, ukrajinskoj, malabarskoj, rumunskoj, mađarskoj i austrijskoj kuhinji.

U Meksiku, Modelo grupa, proizvođači piva Korona, koristili su crveni mak u svom oglašavanju (skoro svaka slika koju su koristili imala je na sebi negde cvet maka) sve do 1960.

Eksterni linkovi

Mikroskopie Bilder^{[mrtav link]}
Längerer Artikel über den Schlafmohn
Zum Mohnanbau in Österreich Arhivirano 2009-05-05 na Wayback Machine-u
Geschützte Ursprungsbezeichnungen (g.U.) in Österreich Arhivirano 2008-08-28 na Wayback Machine-u
Zur Giftigkeit des Schlafmohns
http://www.bfr.bund.de/cm/208/bfr_empfiehlt_vorlaeufige_maximale_taegliche_aufnahmemenge_und_einen_richtwert_fuer_morphin_in_mohnsamen.pdf Studie des BfR] (PDF)
CVUA Karlsruhe: Maßnahmen zur Beseitigung von Morphin im Haushalt - Verzehrsempfehlungen für Verbraucher Arhivirano 2009-01-25 na Wayback Machine-u und Keine Suchtgefahr durch Mohnbrötchen. Arhivirano 2009-05-14 na Wayback Machine-u
heilkräuter.de
awl.ch/heilpflanzen Arhivirano 2009-05-05 na Wayback Machine-u
Beschreibung in der Flora of Pakistan. (engl.)