iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.
iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.



Link to original content: https://sh.wikipedia.org/wiki/Dekanska_kiselina
Dekanska kiselina – Wikipedija/Википедија Prijeđi na sadržaj

Dekanska kiselina

Izvor: Wikipedija
Dekanska kiselina
Skeletal formula
Ball-and-stick model
IUPAC ime
Drugi nazivi Kaprinska kiselina[1]
n-Kaprinska kiselina
n-Dekanoinska kiselina
Decilna kiselina
n-Decilna kiselina
C10:0 (Lipidni broj)
Identifikacija
CAS registarski broj 334-48-5 DaY, 1002-62-6 (natrijumska so)
PubChem[2][3] 2969
ChemSpider[4] 2863 DaY
UNII 4G9EDB6V73 DaY
DrugBank DB03600
KEGG[5] C01571
ChEBI 30813
ChEMBL[6] CHEMBL107498 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C10H20O2
Molarna masa 172.26 g mol−1
Agregatno stanje Beli kristali jakog mirisa
Gustina 0,893 g/cm3
Tačka topljenja

31.6 °C, 305 K, 89 °F ([7])

Tačka ključanja

269 °C, 542 K, 516 °F

Rastvorljivost u vodi ne meša se
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Opasnost u toku rada srednje toksična; može da uzrokuje respiratornu iritaciju; može da bude toksična ako se proguta
R-oznake R36 R38
S-oznake S24 S25 S26 S36 S37 S39
Srodna jedinjenja
Srodna masne kiseline Kaprilna kiselina
Laurinska kiselina
Srodna jedinjenja Dekanol
Dekanal

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Dekanska kiselina (kaprinska kiselina) je zasićena masna kiselina. Njena formula je CH3(CH2)8COOH. Soli i estri dekanske kiseline se nazivaju dekanoatima ili kapratima. Termin kaprinska kiselina potiče od lat. capric - kozji, jer je sličnog mirisa.[8]

Dekanska kiselina se javlja u prirodi u kokosovom ulju (oko 10%) i ulju palminog semena (oko 4%), inače ona nije tipična za biljna ulja.[9] Ona je prisutna u mleku raznih sisara i u manjoj meri u drugim životinjskim mastima.[7]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Decanoic acid
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  7. 7,0 7,1 „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. 2001. DOI:10.1351/pac200173040685. 
  8. „capri-, capr- +”. Pristupljeno 9/28/2012. 
  9. David J. Anneken, Sabine Both, Ralf Christoph, Georg Fieg, Udo Steinberner, Alfred Westfechtel "Fatty Acids" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2006, Wiley-VCH, Weinheim. DOI:10.1002/14356007.a10_245.pub2

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]