Maj 1982: Iznenađenja nije bilo.
Engleski bukmejkeri su najviše šansi za pobedu
na "Pesmi Evrovizije" u Herogejtu, davali nemačkoj
pevačici Nikol i pesmi "Malo mira", a 18 žirija širom
Evrope je to potvrdilo.
Prednost nad drugoplasiranim, predstavnikom
Izraela, bila je uverljiva: 61 poen!
Čak je devet žirija dalo
maksimalnih 12 poena sedamnaestogodišnjoj Nikol.
Tako je Nemačka prvi put pobedila na
"Pesmi Evrovizije", a najzadovoljniji je, osim mlade
pevačice, bio kompozitor Ralf Sigel, ujedno i jedan od najvećih
nemačkih producenata.
Poslednji podatak ne bi trebalo zaboraviti,
jer je prošle godine, na finalu u Dablinu, nemačka predstavnica
Lena Valaitis (producent je bio isti Sigel) tek u poslednjem krugu
glasanja izgubila prvo mesto.
Tada je Sigel obećao da će ponovo doći
i - pobediti!
Kako se kupuju glasovi
Obećanje je Sigel održao, a bolje
upoznati sa situacijom oko takmičenja, tvrde da ga je to poprilično
koštalo. Nije u pitanju kupovina glasova. Svi se slažu da je
nemoguće "kupiti" neki od žirija. Čak se pominje slučaj
Španaca, od pre nekoliko godina, koji su priznali da bi za takav
biznis bilo potrebno oko 100 starih milijardi!
Posao se sređuje na drugi način.
Istina je da treba odvojiti dosta novca, ali u - reklamu. Treba
obezbediti radio programe, ne samo u svojoj zemlji nego i u
inostranstvu, televizijske emisije, pres materijale, koktele,
fotografe ..
Ako već pesma, prema propozicijama, ne sme da se pušta
do određenog datuma, to ne važi i za pevača. Mlada Nikol je bila
čest gost susednih tv programa: Luksemburga, Belgije, Švajcarske,
Holandije, Švedske...
Osim toga, pobeda u finalu obavezuje na
organizaciju sledećeg finala. Predstavnici Irske kažu da ih je
"zabava" u Dablinu prošle godine stajala oko 500.000 funti
(četiri stare milijarde)! Englezi, međutim, tvrde da se može proći
i sa mnogo manje troškova, ali su za naše prilike to još uvek
astronomske cifre.
Pa sad, budi domaćin!
Ovakve računice možda su i naterale Italiju da već dve godine ne
učestvuje na "Pesmi Evrovizije". Oni su nekoliko puta
pobeđivali i sigurno im se nije isplatilo. Odustali su ove godine i
Francuzi, ali uz buru protesta svoje javnosti, pa se lako može
dogoditi da se već iduće godine vrate.
Nije bilo ni Grka. Zvanično
- nisu mogli da pronađu odgovarajuću pesmu, ali mnogi tvrde da su
se posvađali producenti!
Neostvarene prognoze
Kakve su bile naše šanse u tom
internacionalnom muzičkom, a još više - svetu biznisa? Uloženo se
uvek vraća, pa koliko smo uložili toliko nam se i vratilo. Ponavlja
se to godinama. Kokteli su nam dobri, ali skromni. U Herogejtu (gde se održavala Pesma Evrovizije) su
naši bili lepo primljeni.
Grupa "Aska" i pesma "Halo,
halo" stajala je na bukmejkerskoj listi vrlo visoko: sa Šveđanima i Ircima delili smo šesto mesto.
Posle generalne probe, gradonačelnik
Herogejta izjavio je novinarima:
"Pobediće Jugoslavija!"
Televizijski komentatori, u jednoj anketi, stavili su "Asku"
među tri najveća favorita, iza Nikol.
Engleske novine su pisale:
"... Našem slušaocu najbliža je pesma iz Jugoslavije... "
Najveći komplimenti su, ipak, došli
iz Skandinavije. Menadžer i prvi čovek čuvene grupe "ABBA",
Stig Anderson, čim je čuo našu pesmu, otkupio je sva prava za
produkciju u Skandinaviji.
U Herogejt je poslao svoju ćerku da se
nađe "Askama" pri ruci. Verovatno je zbog toga i švedski
žiri dodelio pesmi "Halo, halo" prvo mesto i 12 poena!
Sve
je to dokaz da se pravim nastupom producenta može učiniti mnogo, a
Stig Anderson to sigurno zna.
- Svuda smo bili lepo primljeni - kaže
Izolda Barudžija, jedna od "Aski". - Pevali smo i u
diskotekama, družili se sa Turcima, Izraelcima, Dancima, Fincima...
Šteta samo što smo se loše plasirali. Sada će svi da kažu "znali
smo", ali niko ne može da predvidi kako će žiri reagovati.
Eto, najveći favorit je bila Nikol i pobedila je, mi smo bili među prvima, bar po prognozi, pa smo na kraju završili na četrnaestom mestu.
Eto, najveći favorit je bila Nikol i pobedila je, mi smo bili među prvima, bar po prognozi, pa smo na kraju završili na četrnaestom mestu.
Dubrovnik za finale
Žiri je, izgleda, nepredvidiv, ali
mnoge naše reakcije, pre i posle izbora za našeg predstavnika -
jesu. Odmah posle pobede "Aske" u Ljubljani, počele su
priče o "greškama", o tome da smo prekršili pravila
Evrovizije...
Više se pisalo i pričalo o tome kako da srušimo
prvog, nego kako da pomognemo da jugoslovenski predstavnik što bolje
reprezentuje našu zemlju u Evropi. Ovakva vrsta takmičenja su uvek
dobra prilika za propagandu, a Zlatko Pejaković, jedan od učesnika
na finalu "Pesme Evrovizije", pre nekoliko godina, tvrdi da
bi turizam tu mogao najviše da profitira:
- Muzika je tu sporedna stvar. Mi smo
zaboravili zašto se to radi. Herogejt je banja, imaju novi Kongresni
centar i to su predstavili svetu. A mi? U uvodnom spotu, pred nastup
"Aske", prikazali smo neke magarce, planinu... Kao da je to
tipično za nas.
Nije čak ni tako skupo pobediti na "Pesmi
Evrovizije". Zamislite finale, recimo, u Dubrovniku. Sada, pred
turističku sezonu! Na to treba misliti, ali onda i drugačije
odabirati našeg predstavnika.
Baš taj izbor našeg predstavnika, po
ključu, izgleda da je i - ključ problema. Jedino još Švajcarci na
ovaj način (po dva predstavnika svakog studija) biraju najboljeg.
- Ništa to ne valja - kaže Ranko
Boban, koji je prošle godine komponovao "Lejlu" i
predstavljao nas u finalu. - Mislim da je dobra pesma, ali dobra po
evropskim merilima, početak uspeha. A posle toga dolazi ono što mi
nemamo, a neophodno je: propaganda.
Treba da gostujemo na stranim tv
programima. Za prvo mesto se "radi" godinu dana. Moramo da
se čujemo, jer samo tako ćemo biti prepoznatljivi, a žiri obično
reaguje po sistemu "to je poznato"!
I Ranko Boban i Zlatko Pejaković i
mnogi drugi se slažu da nešto treba menjati.
Možda je slobodan
konkurs pravo rešenje? Možda je malo više zainteresovanosti među
onima koji propagiraju muziku, prvi korak ka reafirmaciji ovog
takmičenja.
Ako želimo da učestvujemo i dalje, a svi se slažu da
je to potrebno, ne smemo dozvoliti da budemo nezainteresovani za
plasman, da radimo po principu "važno je učestvovati",
jer će nam se opet dogoditi da komentator JRT Oliver Mlakar, više
obaveštava o rezultatu košarkaške utakmice Cibona - Partizan (koja
je išla na drugom kanalu) nego o onome što se događalo u
Herogejtu.
Napisao: Branko Milenković (Osmica, 1982.)
Među šest prvih
Naši se nisu proslavili. Da nije bilo glasova Švedske (12 poena) ne bi mogli ničim da se pohvalimo. Ovako, uspeli smo da uđemo u krug šest zemalja koje su pojedini žiriji stavili na prvo mesto (tu su još SR Nemačka, Kipar, Belgija, Engleska i Izrael). Poene su nam još dodelili Turska (4), Danska (3), Belgija i Kipar po jedan. Zanimljivo je da je jedino predstavnica Belgije, Stela dobila glasove svih 17 žirija (žiri ne može da glasa za svog predstavnika), ali je to bilo dovoljno tek za četvrto mesto.
Nikol - preko noći
Pobednica ovogodišnje "Pesme Evrovizije", sedamnaestogodišnja Nikol, izbila je u vrh nemačke zabavne muzike prošle godine sa pesmom "Ne leti visoko prijatelju". Preko noći je postala popularna, pa je prilično ubedljivo, što je mnoge iznenadilo, pobedila i na izbornom takmičenju za "Pesmu Evrovizije" u SR Nemačkoj.
Nikol stanuje u malom mestu Nofelden, kod Sarbrikena, koje ima samo 800 stanovnika. Nemaju čak ni bioskop, ni disko klub... Od malena svira, a igra i balet. Muzika joj je sve:
- Ne jurim za rokom po svaku cenu. Ne jurim ni za modom. Ne nosim providne bluze. Moje pesme govore sve o meni!
