Konferencija Levog samita Srbije

MESTO LEVICE U EVROPI DANAS

Polja borbe koja su zajednička svim organizacijama levice sežu od insistiranja na većem stepenu demokratije, borbe protiv „mera štednje“, protiv privatizacije i fašizma, a zavisno od kontektsta konkretizuju se u vidu antinacionalizma, pružanja podrške sindikatima, radnicima, penzionerima i izbeglicama, legalizacije istopolnih brakova, sprečavanja privatizacije u javnom sektoru, ili npr. otpisa dugova dužnicima ispod granice siromaštva.

U Domu omladine Beograda održana je nedavno konferencija pod nazivom „Mesto levice u Evropi danas“ koju je organizovao Levi samit Srbije. Konferencija se sastojala od dva panela usmerena na razmenu iskustava i informacija između aktivista i aktivistkinja iz regiona, ali i drugih zemalja Evrope.

Na prvom panelu gosti su bili Mirto Bolota (koordinatorka mreže Solidarity for All, Grčka) i Andrej Hunko (član partije Die Linke inarodni poslanik, Nemačka). Njihova podrobna uvodna izlaganja ticala su se pre svega uloge partije (Hunko), odnosno pokreta (Bolota) u izgradnji levice u kontekstu krize evrozone i nametanja politike „štednje“. To se ispostavilo kao veoma zanimljiva tema za goste konferencije koji su uzeli aktivnog učešća u diskusiji postavljajući pitanja o pove­zanosti partije Die Linke sa pokretima u Nemačkoj i širomEvrope, mogućnosti njenog uticaja na javno mnjenje i na dizanje levičarske političke svesti kroz medije, kao i o aktivnostima mreže Solidarity for All, njenom odnosu prema partijama levice u Grčkoj i saradnji sa sličnim inicijativama širom kontinenta. Najvažnije od svega, diskusija je vođena idejom saradnje između levičarskih pokreta i partija, a ne ukazivanja na nedostatke jednog ili drugog modela. Novoj levici potrebni su i partija i pokreti, i rad unutar i van institucija, kako bi iskoristila sve poluge za slamanje moći vladajućih klasa i odnos snaga promenila u korist radničke klase i svih žrtava „mera štednje“.

Diskusija se dotakla i uloge ličnosti koje su uproteklihnekoliko meseci obeležile levu politiku na kontinentu, uključujući Džeremija Korbina, Aleksisa Ciprasa i Janisa Varufakisa. U završnim obraćanjima, gosti konferencije istakli su važnost regionalne i internacionalne saradnje i važnost dešavanja na prostoru Balkana za budući razvoj levice u Evropi, u kojima Levi samit Srbije i slove­načka Združena levica mogu da igraju ključnu ulo­gu u predstojećem periodu.

Na drugom panelu razgovaralo se o mestu levice u regionu i analizirala njena polja borbe. Svoje komentare na ovu temu ponudili su Luka Mesec (šef poslaničke grupe Združene levice/Inicijativa za demokratski socijalizam, Slovenija), Anastas Vangeli (član pokreta Solidarnost, Makedonija) i Branislav Markuš (predstavnik Levog samita Srbije/Zrenjaninski socijalni forum, Srbija).

Levica u Sloveniji niže uspehe

Odmah na početku kontekstualizacije borbi koje su iznedrile nove leve pokrete u regionu pokazalo se da su specifične okolnosti koje uključuju dnevno-političke pritiske, ali i strukturne i pravne okvire, uslovile i različite forme organizovanja, metode delovanja i polja borbe. Dok je u Srbiji na snazi sistem praktičnog onemogućavanja (novog) partijskog organizovanja, scena u Makedoniji suočava se sa bahatim obesmišlja­vanjem aktivnosti čak i formalnih opozicionih partija od strane autokratske vlasti. Značajno bolji uslovi i strukturni položaj aktivista omogućili su stvaranje nove partije levice u Sloveniji koja niže uspehe i u mejnstrim praktičnoj politici.

Gosti su potvrdili čest defanzivni položaj levice i nametnutost tema i složili se da su temeljna iz­grad­nja i zagovaranje sopstvenog programa pre­sudni za dugoročne političke rezultate. Polja borbe koja su zajednička svim ovim organiza­cijama sežu od insistiranja na većem stepenu demokratije, borbe protiv „mera štednje“, protiv privatizacije i fašizma, a zavisno od kontektsta konkretizuju se u vidu antinacionalizma, pružanja podrške sindikatima, radnicima, penzionerima i izbeglicama, legalizacije istopolnih brakova, sprečavanja privatizacije u javnom sektoru, ili npr. otpisa dugova dužnicima ispod granice siromaštva.

Levica mora da gradi savezništva

Shodno ovim temama regionalna levica gradi savezništva sa odgovarajućim akterima,od nevladinih organizija ili neformalnih grupa okupljenih oko nekog specifičnog problema, do dugoročnog partnerstva sa sindikatima i radničkim pokretima, pa i partijskih koalicija. Govornici su podvukli značaj i doprinos grassroots baze i šireg kruga podržavalaca levih politika.

Kritičko pozicioniranje u odnosu na istorijsko iskustvo socijalizma, specifično za države bivše Jugoslavije, je još jedna borba koja izvesno čeka levicu u trenutku njenog stupanja u javnu političku arenu i taj zadatak se ne sme zanemariti. Uloga Evropske unije pomenuta je kao velika i važna tema koja takođe zaslužuje beskompromisni kritički osvrt progresivne levice u regionu koji se nalazi na njenoj periferiji.

Razgovor je zaključen porukom da ne treba propuštati prilike za regionalno povezivanje, saradnju i solidarnost u ponekad sličnim, a često i preslikanim borbama. Iako, nažalost, sve ove poruke nisu doprle do većih medija, veliko interesovanje javnosti pokazala je sama publika koja je ispunila salu i preko predviđenog broja mesta i jednake pažnje učestvovala u skoro četiri sata dinamičnog razgovora.

Kako su glasile preporuke na samoj konferenciji, Levi samit Srbije pored kompleksnog političkog rada na izgradnji šireg fronta levice u Srbiji, nastaviće da kroz svoje buduće aktivnosti gradi i svest o levici u domaćoj i regionalnoj javnosti.

Miloš Baković Jadžić