Teža depresijska epizoda
| Teža depresijska epizoda | |
|---|---|
 | |
| Vinsent van Gog, koji je patio od depresije i izvršio samoubistvo, naslikao je ovu sliku 1890. god. koja opisuje čoveka u depresiji i beznađu | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Psihijatrija, psihologija |
| MKB-10 | F32, F33 |
| MKB-9-CM | 296 |
| OMIM | 608516 |
| DiseasesDB | 3589 |
| MedlinePlus | 003213 |
| eMedicine | med/532 |
| Patient UK | Teža depresijska epizoda |
| MeSH | D003865 |
Teža depresijska epizoda (lat. Episodium depressivum, gradus majoris) spada u grupu poremećaja raspoloženja, unipolarni poremećaj.[1] Depresijski poremećaji podeljeni su (po Međunarodnoj klasifikaciji bolesti) na: depresijsku epizodu, različitog intenziteta i kvaliteta — sa somatskim simptomima i sa psihotičnim simptomima; povratni depresijski poremećaj koji podrazumeva najmanje dve depresijske epizode koje razdvaja interval bez simptoma u trajanju od dva meseca i perzistentni depresijski poremećaj — distimiju.
Depresivno raspoloženje okarakterisano je povlačenjem pacijenta u sebe, potištenošću, padom vitalnih nagonskih dinamizama, insomnijom, gubitkom apetita, pesimizmom, formalno usporenim misaonim tokom, osećajem beznađa i bespomoćnosti.[2][3][4]
Epidemiologija
[уреди | уреди извор]Oko 7—12% muškaraca i 20—25% žena pati od depresije u toku života. Nekoliko naučnih studija je utvrdilo statističke korelacije između depresije i nekih poljoprivrednih pesticida.[5][6]
Karakteristike različitih depresivnih poremećaja
[уреди | уреди извор]Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti bila poznata kao "neurotska" ili "karakterološka" depresija. Pokazano je da subsindromska depresija izaziva značajan morbiditet, dovodi do psihosocijalne i radne onesposobljenosti i apsentizma i povećava ekonomsku cenu depresije.
Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima
[уреди | уреди извор]Depresija sa psihotičnim karakteristikama često je neprepoznata i nedijagnostikovana. Najčešće se radi o teškoj depresiji (lat. episodum depressivum, gradus majoris) sa HDRS skorom oko 30, pored psihotičnih simptoma (sumanute ideje i halucinacije, koje mogu, ali ne moraju biti u skladu sa osnovnim raspoloženjem. U kliničkoj slici često se viđaju poremećaji psihomotorike: agitacija ili retardacija, osećanje krivice i suicidalne ideacije i tendencije. Ovaj oblik depresije izaziva diferencijalno dijagnostičke probleme, naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što, nažalost, u praksi često dovodi do neadekvatnog lečenja. Psihotične depresivne epizode najčešće su indikator suicidalnog rizika, što zahteva dodatnu brigu o pravilnosti tretmana.
Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom
[уреди | уреди извор]Dve trećine svih suicida izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređenju sa opštom populacijom četiri puta, odnosno dvadeset puta kod osoba sa teškim oblicima depresije. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su:
- Anksioznost
- Agitacija
- Panični napadi
- Perzistentna insomnija
- Anhedonija
- Impulsivnost
- Loša koncentracija i često prateći osećaj bezvrednosti
- Osećaj beznađa i bespomoćnosti
- Zloupotreba PAS (psiho-aktivnih supstanci)
- Starije životno doba (muški pol između 20-30 godine i posle 50; ženski pol između 40-60)
- Prethodni suicidalni pokušaji
- Porodična istorija o suicidalnom ponašanju
Bipolarna depresija
[уреди | уреди извор]Oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu i tada će biti redijagnostikovano u bipolarni poremećaj. Ova činjenica, zbog potpuno drugačijeg načina lečenja depresije u okviru bipolarnog poremećaja, naglašava potrebu da se pacijentu ili informantu postavi pitanje o periodu/periodima u životu sa povišenim raspoloženjem, hiperaktivnošću, smanjenom potrebom za spavanjem i drugim simptomima (hipo)manije.
Atipična depresija
[уреди | уреди извор]U MKB-10 pominje se samo uključujuća kategorija kod dijagnostičkih kriterijuma za "druge depresivne epizode". Ovde se ističe zbog teškoća u prepoznavanju. Naime pored smanjenja aktivnosti, osoba sa atipičnom depresijom ima povećanu potrebu za spavanjem, povećavaju se apetit i telesna težina, a žudnja za unosom ugljenih hidrata uobičajeni je simptom. Početak je obično u trećoj deceniji života.
Sezonska depresija (sezonski afektivni poremećaj)
[уреди | уреди извор]Karakteriše se, kao što ime sugeriše, sezonskim obrascem javljanja. Nove epizode depresije javljaju se u isto doba godine, mnogo češće zimi nego u letnjem periodu. Istraživanja pokazuju dad sezonskoj depresiji u najvećem broju slučajeva ne prethodi psihosocijalni stres, a između epizoda javljaju se pune remisije. Klinička slika, uz određene sličnosti depresiji i bipolarnim poremećajima, većim delom odgovara onoj kod atipične depresije.
Dijagnoza i simptomatologija depresije
[уреди | уреди извор]Ispravna dijagnoza neophodna je za koncipiranje plana lečenja. Pored poznavanja psihopatologije i dijagnostičkih kriterijuma, kliničar treba da sagleda pojavu simptoma u kontekstu bioloških, psiholoških i socijalnih faktora koji predisponiraju ili percipiraju nastanak poremećaja ili održavaju njegovo prisustvo. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od pacijenta, kliničke slike, kao i informacija dobijenih od bliskih osoba.
Psihijatrijska procena podrazumeva i rutinsku upotrebu skrining instrumenata za detekciju depresivnih simptoma. Jedan od najčešće korišćenih upitnika za detekciju simptoma i merenje težine depresivne epizode je upitnik o zdravlju pacijenta (The Patient Health Questionnaire - PHQ-9 ), u pitanju je upitnik samoprocene od 9 pitanja. Ukupni skor od 10 ili više sa velikom verovatnoćom ukazuje da se može postaviti dijagnoza depresivne epizode. Pored toga, ovaj upitnik sadrži i pitanja o eventualnoj suicidalnosti, a jedna od najvećih prednosti je što može biti popunjen i skorovan za vrlo kratko vreme (obično do tri minuta).
Najvažniji simptomi depresije su:
- Promene raspoloženja tokom dana. Često je neraspoloženje najjače ujutro, da bi se tokom dana popravilo, ali može biti i obrnuto
- Poremećen san, rano buđenje i ustajanje i isprekidano spavanje i san zbog brojnih misli koje „prolaze“ kroz glavu
- Opšte usporavanje misaonog toka, govora i vitalnih funkcija
- Osećaj zabrinutosti
- Manjak energije
- Nesposobnost uživanja
- Slaba koncentracija
- Zaboravnost
- Pesimizam
- Osećaj krivice
- Samookrivljavanje i manjak samopouzdanja
- Osećaj beznađa
- Preokupiranost bolestima
- Slab apetit i posledični gubitak težine
- Oslabljen libido
| Detaljna dijagnostička procena pacijenta |
| Procena suicidalnog rizika pri svakoj kontroli |
| Cilj lečenja je remisija - potpuno povlačenje simptoma i povratak na premorbidni nivo funkcionisanja |
Glavne faze lečenja:
|
| Praćenje odgovora na terapiju |
| Revizija dijagnoze i dosadašnjeg lečenja svake četiri nedelje ukoliko valjan odgovor na terapiju izostane |
Dodatne skale za procenu depresije
[уреди | уреди извор]- Hamiltonova skala za depresiju - Hamilton Depression Rating Scale (HDRS) - verzija od 17 pitanja
- Montgomery-Åsberg Depression Rating scale (MADRS) - verzija od 10 pitanja
Faze i ciljevi u lečenju depresivnih osoba
[уреди | уреди извор]Precizno definisanje ishoda antidepresivne terapije i evaluacija njenih efekata značajni su, ne samo za istraživanja, nego i za svakodnevnu kliničku praksu. U okviru razmatranja ishoda antidepresivne terapije koriste se termini: remisija, terapijski odgovor (response), parcijalni terapijski odgovor (partial response), izostanak odgovora na terapiju (nonresponse), rezidualni simptomi, oporavak (recovery), relaps, recidiv i depresivni proboj (depressive breaktrough):
Remisija - podrazumeva stanje bez depresivnih simptoma, tzv. "normalnost". U istraživanjima remisija se najčešće definiše skorom manjim od 8 na HDRS, mada kod ovoh pacijenata mogu postojati rezidualni simptomi. U kliničkoj praksi remisija bi podrazumevala ne samo odsustvo depresivnih simptoma, nego i oporavak u kontekstu svakodnevnog funkcionisanja.
Terapijski odgovor - najčešće se definiše kao redukcija od najmanje 50% skora na HDRS, ili kao "mnogo bolje i znatno bolje" (Na skali globalnog psihičkog utiska - CGI ocena 1 i 2). Iako se radi o klinički značajnom poboljšanju, kod ovoh pacijenata rezidualni simptomi mogu biti veoma izraženi i bitno uticati na socijalno i profesionalno funkcionisanje.
Parcijalni terapijski odgovor - redukcija između 25 i 50% na HDRS, ili "minimalno poboljšanje" na CGI skali. Kod ovih pacijenata se često savetuje augmentacija (pojačavanje) započetog tretmana.
Izostanak odgovora - na primenjenu antidepresivnu terapiju (AD) - redukcija skora na HDRS za manje od 25%, ili ocena 4 ili više na CGI skali. Kod ovih pacijenata se preporučuje zamena AD.
Rezidualni simptomi - njima se u novije vreme poklanja sve više pažnje. Mogu obuhvatati:
- Insomniju
- Umor
- Psihičku i somatsku anksioznost
- Izraženu reaktivnost na psihosocijalne stresove
- Pesimizam
- Disforiju
- Promene ličnosti (koje mogu i često bitno utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje)
Ipak, najveći značaj rezidualnih simptoma ogleda se u tome da njihovo prisustvo upućuje na visok rizik od relapsa ili pojave nove epizode poremećaja.
Oporavak od depresivne epizode - definicije ovakvog ishoda su nejasne, nekonzistentne, kako u odnosu na kriterijume koji se tiču simptomatologije (skor manji od graničnog na nekoj od skala, neispunjavanje dijagnostičkih kriterijuma operacionalizovanih sistema, ili odsustvo depresivnih simptoma), tako i u odnosu na trajanje (nakon kog vremenskog perioda se može reći da se pacijent "oporavio" od depresije). Jedna od mogućih definicija oporavka je: Odsustvo i neraspoloženja i redukovanog interesovanja, uz prisustvo ne više od tri preostala simptoma velike depresije tokom tri nedelje[7].
Relaps - Ponovno javljanje simptoma depresije u periodu kraćem od 9 meseci nakon akutnog odgovora na terapiju smatra se delom prethodne epizode depresivnog poremećaja
Recidiv - javljanje depresivnih simptoma nakon više od 9 meseci od oporavka od prethodne epizode - nova epizoda depresivnog poremećaja.
Farmakoterapija antidepresivima kod depresije
[уреди | уреди извор]| Generički naziv | Početna doza (mg/dan) | Dnevna doza (mg/dan) |
| SSRI | ||
| Citalopram® | 20 | 20-60 |
| Escitalopram® | 10 | 10-20 |
| Sertalin® | 50 | 50-200 |
| Fluoksetin® | 20 | 20-60 |
| Paroksetin® | 20 | 20-80 |
| Fluvoksamin* | 50-100 | 100-300 |
| DNRI | ||
| Bupropion® | 150 | 300-450 |
| SNRI | ||
| Venlafaksin® | 37.5 | 75-375 |
| Desvenlafaksin® | 50 | 50 |
| Milancipran* | 50 | 100-200 |
| Duloksetin® | 40-60 | 60-120 |
| SARI | ||
| Trazodon® | 150 | 150-600 |
| Nefazodon* | 50 | 150-300 |
| NaSSA | ||
| Mirtazapin® | 15 | 15-45 |
| NaRI | ||
| Reboksetin* | 4-8 | 8-10 |
| TCA | ||
| Amitriptilin® | 25-75 | 150-300 |
| Klomipramin® | 25-50 | 100-250 |
| TETRACIKLIČNI - AD | ||
| Maprotilin® | 25-75 | 100-225 |
| Mianserin® | 30-60 | 60-120 |
| MAOI | ||
| REVERZIBILINI MAOB | ||
| Selegilin (transdermalni oblik)* | 6 | 6-12 |
| REVERZIBILNI MAOA | ||
| Maklobemid® | 150-300 | 300-600 |
| OSTALI AD | ||
| Tianeptin® | 37.5 | 37.5 |
| Agomelatin® | 25 | 25-50 |
*-nije registrovan u našoj zemlji; ®-registrovan u našoj zemlji
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „DSM-IV”. Diagnostic and statistical manual of mental disorders. Washington, DC: American Psychiatric Association. 2000. ISBN 0-89042-025-4.
- ^ Bech P, Rasmussen NA, Olsen LR, Noerholm V, Abildgaard W (2001). „The sensitivity and specificity of the Major Depression Inventory, using the Present State Examination as the index of diagnostic validity.”. Journal of affective disorders. 66 (2-3): 159—64. PMID 11578668.
- ^ Olsen LR, Jensen DV, Noerholm V, Martiny K, Bech P (2003). „The internal and external validity of the Major Depression Inventory in measuring severity of depressive states.”. Psychological medicine. 33 (2): 351—6. PMID 12622314.
- ^ „Major Depressive Disorder”. American Medical Network, Inc. Pristupljeno 15. 1. 2011.
- ^ Beseler, C. L.; Stallones, L. (2008). „A cohort study of pesticide poisoning and depression in Colorado farm residents”. Annals of Epidemiology. 18 (10): 768—774. PMID 18693039. doi:10.1016/j.annepidem.2008.05.004.
- ^ Parrón, T.; Hernández, A. F.; Villanueva, E. (1996). „Increased risk of suicide with exposure to pesticides in an intensive agricultural area. A 12-year retrospective study”. Forensic Science International. 79 (1): 53—63. PMID 8635774. doi:10.1016/0379-0738(96)01895-6.
- ^ Krža. M.: Afektivno bipolarno duševno oboljenje. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse., Institut za javno zdravlje Srbije "Dr. Milan Jovanović Batut".: Beograd 2016.: 5:44 (XIV.)
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Clinical-Depression
- Medicinski obavještajni program
- Depressione University of Rome (IT)
- Depresija.org — Sajt i forum o depresiji, anksioznosti i ostalim psihičkim bolestima
- Krža. M. Afektivno Bipolarno duševno oboljenje.:Institut za javno zdravlje Srbije "Dr. Milan Jovanović Batut"; Beograd. 2016.: 5: 44-49.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
