Billboard
 | |
 Билбордов лого и број који је изашао на десетогодишњицу часописа 1904. године | |
| Тип | музички часпопис |
|---|---|
| Издавач | Penske Media Corporation |
| Главни уредник | Danyel Smith |
| Оснивање | 1894. |
| Језик | енглески |
| Седиште | Њујорк, САД |
| Тираж | 17.000 часописа недељно 15,2 милиона јединствених посетилаца месечно[1] |
| Веб-сајт | www.billboard.com |
Билборд (енгл. Billboard) је један од најстаријих музичких часописа. Настао је још 1894. у Синсинатију. Овај часопис се углавном бави вестима из музичке индустрије и један је од најреалних и најнепристраснијих часописа те врсте. Осим издавањем часописа, ова музичка кућа се бави и објвљивањем званичних америчких топ-листи из домена музике. Најважније топ-листе јесу свакако недељна топ-листа најпродаванијих синглова свих жанрова, (Билборд хот 100), и недељна топ-листа најпродаванијих албума свих жанрова (Билборд 200). Осим ових постоји још преко 100 топ-листа које Билборд недељно ажурира.
Историја
[уреди | уреди извор]Рана историја
[уреди | уреди извор]
Билборд је основан у Синсинатију 1. новембра 1894. године.[2][3] Иницијално је садржао огласе и промоционе материјале, и звао се Billboard Advertisment.[4][5][н. 1] Тада су билборди, плакати и папирне рекламе постављене на јавним местима биле примарно средство оглашавања.[5] Доналдсон се бавио уређивањем и оглашавањем, док је Хенеган, који је поседовао Хенеган Принтинг Kо., управљао продукцијом часописа. Прва издања имала су само осам страница.[6] Часопис је имао рубрике као што су „Билова соба трача” и „Неуморна и незауствана индустрија зидних плаката”.[2] Одељење за пољопривредне сајмове основано је 1896. године.[7] Назив је промењен у Билборд 1897. године.[8]
Након кратког одсуства услед уредничких разлика мишљења, Доналдсон је купио Хенеганов удео у послу 1900. године за 500 долара (што је данас око 14.200 долара) да би га спасио од банкротства.[6][9] Маја те године, Доналдсон је изменио часопис из месечног у недељни са већим нагласком на најновије вести. Побољшао је уреднички квалитет и отворио нове канцеларије у Њујорку, Чикагу, Сан Франциску, Лондону и Паризу,[8][9] и такође рефокусирао часопис на забаву на отвореном, као што су сајмови, карневали, циркуси, водвиљи и бурлескне представе.[2][8] Секција посвећена циркусима уведена је 1900. године, што је 1901. године праћено значајнијом покривености догађаја на отвореном.[7] Билборд је такође покривао теме као што су регулатива, недостатак професионализма, економија и нове представе. Часопис је имао рубрику „сцена оговарања” која је покривала приватне животе забављача, секцију „шаторски шоу” која је покривала путујуће представе, и подсекцију под називом „Наказе по наруџбини”.[2] Према Сијетл тајмсу, Доналдсон је такође објавиљивао новинске чланке „нападајући цензуру, хвалећи продукције које показују добар укус и борећи се против жутог новинарства”.[10]
Како су се железнице развијале, Билборд је омогућио систем за прослеђивање поште за путујуће забављаче. Локација забављача је праћена у новинској рубрици „Путеви напред“, а затим би Билборд примао пошту у име звезде и објављивао обавештење у својој колони Поштанско-сандуче да има пошту за њега или њу.[2] Ова услуга је први пут представљена 1904. године и постала је један од највећих Билбордових извора профита[10] и веза са славним личностима.[2] До 1914. године, 42.000 људи је користило овај сервис.[6] Такође је коришћен као званична адреса путујућих забављача за нацрте писама током Првог светског рата.[11] Током 1960-их, када је услуга укинута, Билборд је још увек обрађивао 1.500 писама недељно.[10]
Године 1920, Доналдсон је контроверзно ангажовао црног новинара Џејмса Алберта Џексона да пише недељну рубрику посвећену црним извођачима.[2] Према Пословање културе: стратешке перспективе забаве и медија, та рубрика је идентификовала дискриминацију црних извођача и помогла да се потврде њихове каријере.[2] Џексон је био први црни критичар у националном часопису са претежно белом публиком. Према речима његовог унука, Доналдсон је такође успоставио политику против идентификације извођача према њиховој раси.[10] Доналдсон је умро 1925. године.[2]
Фокус на музици
[уреди | уреди извор]Билбордов уређивачки садржај је променио фокус како се развијала технологија снимања и репродукције, покривајући „чуда модерне технологије“ као што су фонограф и бежични радио уређаји.[2] Часопис је почео да покрива машине за забаву на кованице 1899. године, а у марту 1932. створио је наменски одељак под називом Машине за забаву.[9] Билборд је почео да покрива индустрију филмова 1907. године,[7] али се, суочен са јаком конкуренцијом од Variety, фокусирао на музику.[12] Током 1920-их година часопис је формирао радио-дифузну станицу.[8]
Индустрија џубокса је наставила да расте кроз Велику депресију и била је у великој мери рекламирана на Билборду,[8]:262 што је довело до још већег фокусирања уредника на музику.[8] Пролиферација фонографа и радија такође је допринела његовом растућем музичком нагласку.[8] Билборд је објавио прву музичку хит параду 4. јануара 1936.[13] и увео Водич за куповину плоча у јануару 1939. године.[9] Године 1940, часопис је представио Чарт Лајн, која је евидентирала најпродаваније плоче, а томе је следила табела за џубокс плоче 1944. године под називом Машина музичке кутије.[8][9] До 1940-их Билборд је у већој мери био специјализована публикација за музичку индустрију.[4] Број топ листа које је објавио порастао је након Другог светског рата, како су нова музичка интересовања и жанрови постали популарни. Имао је осам листа до 1987. године, покривајући различите жанрове и формате,[9] и 28 графикона до 1994. године.[10]
До 1943. године Билборд је имао око 100 запослених.[7] Канцеларије часописа су се преселиле у Брајтон, Охајо 1946. године, а затим у Њујорк 1948. године.[10] Таблоидни формат са пет колона усвојен је у новембру 1950. године, а премазан папир је први пут коришћен у Билбордовим штампаним издањима у јануару 1963. године, што је омогућило фото новинарство.[9] Негде пре септембра 1960. име је промењено у The Billboard.[14]
Billboard Publications Inc. је купио месечни трговачки часопис за продавце слаткиша и машина за цигарете под називом Венд, а 1950-их је купио рекламну трговинску публикацију под називом Тајд.[8] До 1969. године Billboard Publications Inc. је поседовао 11 трговачких и потрошачких публикација, Ватсон-Гуптил публикацоје, сет касета за самостално учење и четири телевизијске франшизе. Они су такође купили Фото Викли те године.[8]
Временом су теме које је Билборд покривао изван музичког света формирале основу за одвојене публикације: часопис Фанспот је креиран 1957. да покрије забавне паркове и Amusement Business је креиран 1961. да покрива забаву на отвореном. У јануару 1961, Билборд је преименован у Billboard Music Week[5][8] како би се нагласио његов нови ексклузивни интерес за музику.[12] Две године касније, преименован је у једноставно Билборд.[8][9] Према The New Business Journalism, до 1984. Билборд публикације је био „просперитетни“ конгломерат трговинских часописа, и Билборд је постао „неоспорни лидер“ у вестима из музичке индустрије.[4] Почетком 1990-их Билборд је представио Billboard Airplay Monitors, публикацију за диск џокеје и музичке програмере.[5] До краја 1990-их, Билборд је себе назвао „библијом“ дискографске индустрије.[5]
Топ листе
[уреди | уреди извор]Неке од најважнијих топ-листа које Билборд објављује.
Песме и синглови[уреди | уреди извор]
|
Албуми[уреди | уреди извор]
|
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Media Kit” (PDF). Billboard. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 08. 2019. г. Приступљено 15. 6. 2016.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Anand, N. (2006). „Charting the Music Business: Magazine and the Development of the Commercial Music Field”. Ур.: Lampel, Joseph; Shamsie, Jamal; Lant, Theresa. The Business of Culture: Strategic Perspectives on Entertainment and Media. Series in Organization and Management. Taylor & Francis. стр. 140. ISBN 978-1-135-60923-8. Приступљено 5. 11. 2015.
- ^ Broven, J. (2009). Record Makers and Breakers: Voices of the Independent Rock 'n' Roll Pioneers. Music in American life. University of Illinois Press. стр. 187. ISBN 978-0-252-03290-5. Приступљено 5. 11. 2015.
- ^ а б в Gussow., Don (1984). The New Business of Journalism: An Insider's Look at the Workings of America's Business Press. Harcourt Brace Jovanovich. стр. 32–33. ISBN 978-0-15-165202-0.
- ^ а б в г д Godfrey, Donald G.; Leigh, Frederic A. (1998). Historical Dictionary of American Radio. Westport, CT: Greenwood Press. стр. 45. ISBN 978-0-313-29636-9.
- ^ а б в „Hall of fame. (history's top personalities in the live entertainment and amusement industry) (One hundredth-anniversary collector's edition)”. Amusement Business. 1. 11. 1994. Архивирано из оригинала 24. 12. 2015. г. Приступљено 7. 11. 2015.
- ^ а б в г Writers' Program of the Works Projects Administration in the State of Ohio (1943). Cincinnati, a Guide to the Queen City and Its Neighbors. Best Books. стр. 184. ISBN 978-1-62376-051-9. Архивирано из оригинала 13. 12. 2020. г. Приступљено 7. 11. 2015.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Dinger, Ed. Nielsen Business Media, Inc. International Directory of Company Histories. 98. стр. 260—265.
- ^ а б в г д ђ е ж Hoffmann, Frank (2004). Encyclopedia of Recorded Sound. Taylor & Francis. стр. 212. ISBN 978-1-135-94950-1. Приступљено 5. 11. 2015.
- ^ а б в г д ђ Radel, Cliff (3. 11. 1994). „Entertainment & the Arts: Billboard Celebrates 100 Years Of Hits”. The Seattle Times. Архивирано из оригинала 23. 12. 2015. г. Приступљено 6. 11. 2015.
- ^ „New Boss for Billboard”. Newsweek. 4. 4. 1949. стр. 57—58.
- ^ а б Bloom, K. (2013). Broadway: An Encyclopedia. Taylor & Francis. стр. 83. ISBN 978-1-135-95020-0. Архивирано из оригинала 16. 3. 2022. г. Приступљено 6. 11. 2015.
- ^ Sale, Jonathan (4. 1. 1996). „Sixty years of hits, from Sinatra to ... Sinatra”. The Independent. Архивирано из оригинала 3. 1. 2017. г. Приступљено 3. 1. 2017.
- ^ „The Billboard” (PDF). The Billboard. св. 72 бр. 38. New York City. 1960-09-19. стр. 1—96, see in particular p. 1 Cover and p. 2 Imprint/Masthead. Приступљено 2022-10-29.
