iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.
iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.



Link to original content: http://sr.wikipedia.org/wiki/Alligator
Aligator (rod) — Википедија Пређи на садржај

Aligator (rod)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Alligator)

Aligatori
Vremenski raspon: Oligocen-holocen, 37–0 Ma
Kineski aligator
Američki aligator (gore) i Kineski aligator (dole)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Reptilia
Red: Crocodilia
Porodica: Alligatoridae
Potporodica: Alligatorinae
Rod: Alligator
Daudin, 1809
Tipska vrsta
Alligator mississippiensis
Daudin, 1802 (originalno Crocodylus)
Vrste

Aligator (lat. Alligator) je rod krokodila iz familije Alligatoridae. Dve postojeće vrste su Američki aligator (A. mississippiensis) i Kineski aligator (A. sinensis). Osim toga, poznato je nekoliko izumrlih vrsta aligatora na osnovu fosilnih ostataka. Aligatori su se prvi put pojavili tokom oligocenske epohe pre oko 37 miliona godina.[1]

Naziv „aligator” je verovatno anglikovana forma šp. el lagarto, španske reči sa značenjem „gušter”, kojom su rani španski istraživači i naseljenici u Floridi nazivali aligatore.[2] Kasnija engleska spelovanja imena su bila allagarta i alagarto.[3]

Aligatori žive u slatkovodnim staništima kao što su bare, reke i močvare. Iako imaju teško telo i spor metabolizam, aligatori mogu postići brzinu od 30 mph. Njihov plen su uglavnom manje životinje koje ubiju i pojedu jednim ugrizom. Oni mogu ubiti i veći plen odvlačeći ga pod vodu da se utopi. Plen koji ne mogu progutati odjednom ostave da trune ili ga grizu dok ne otkinu komade dovoljno male za gutanje odjednom. Aligatori su solitarne (samotnjačke) životinje, a najveći, mužjaci i ženke, brane svoju teritoriju. Manji aligatori imaju veću tolerenciju prema drugim jedinkama, koje su slične veličine.

Aligatori se pare sezonski, za vreme proljeća kad se voda ugreje. Ženka polaže jaja u gnezdo koje deluje kao inkubator. Svoja jaja će štititi dok se ne izlegu. Mlade će štititi godinu dana, ako ostanu na tom prostoru. Obe vrste su tamnije po boji, gotovo crne (iako kineski aligator ima svetlijih tonova). Kod aligatora se mogu videti samo gornje čeljusti kad su usta zatvorena (kod pravih krokodila se vide svi zubi), mada mnoge deformacije čeljusti kod životinja otežavaju identifikaciju.

Prosečni odrasli američki aligator je težak 360 kg i dugačak 4 m, mada oni ponekad narastu do 4,4 m i imaju preko 450 kg.[4] Najveći ikad zabeležen aligator, pronađen u Luizijani, bio je dug 5,84 m.[5] Kineski aligator je manji, retko premašuje 2,1 m dužine, i teži znatno manje, tako da mužjaci retko imaju više od 45 kg.

Odrasli aligatori su crni ili tamno maslinasto-smeđi sa belom donjom stranom, dok mladi aligatori imaju jarko kontrasne bele ili žute belege koje se vremenom gube.[6]

Prosečni životni vek aligatora nije meren.[7] Godine 1937, odrasli primerak je donet u Beogradski zoološki vrt u Srbiju iz Nemačke. On je danas stariji od 80 godina.[8] Mada nema validnih podataka o njegovom datumu rođenja, ovaj aligator, zvanično nazvan Muja, smatra se najstarijim aligatorom koji živi u zatočeništvu.[9]

Aligatori i kajmani su se podelili u Severnoj Americi tokom ranog tercijara ili kasne krede (pre oko 53 miliona do oko 65 miliona godina).[10][11] Kineski aligator se odvojio od američkog aligatora pre oko 33 miliona godina[10] i verovatno potiče od loze koja je prešla Beringov kopneni most tokom neogena. Savremeni američki aligator je dobro predstavljen u fosilnim zapisima pleistocena.[1] Puni mitohondrijski genom aligatora je sekvencioniran 1990-ih.[12] Potpuni genom, objavljen 2014. godine, sugeriše da je aligator evoluirao mnogo sporije od sisara i ptica.[13]

Rod Alligator pripada potporodici Alligatorinae, koja je sestrinski takson sa Caimaninae (kajmanima). Zajedno, ove dve potfamilije čine porodicu Alligatoridae. Donji kladogram prikazuje filogeniju aligatora.[14][15]

Alligatoridae

Caimaninae

Alligatorinae

Ceratosuchus burdoshi

Hassiacosuchus haupti

Navajosuchus mooki

Wannaganosuchus brachymanus

Arambourgia gaudryi

Allognathosuchus polyodon

Allognathosuchus wartheni

Procaimanoidea kayi

Alligator

Alligator prenasalis

Alligator mcgrewi

Alligator olseni

Alligator sinensis kineski aligator

Alligator thomsoni

Alligator mefferdi

Alligator mississippiensis američki aligator

Postojeće vrste

[уреди | уреди извор]
Slika Naučno ime Ime Distribucija
Alligator mississippiensis Američki aligator Teksas do Severne Karoline, Sjedinjene Države
Alligator sinensis Kineski aligator istočna Kina.
  1. ^ а б Brochu, C.A. (1999). „Phylogenetics, taxonomy, and historical biogeography of Alligatoroidea”. Memoir (Society of Vertebrate Paleontology). 6: 9—100. JSTOR 3889340. doi:10.2307/3889340. 
  2. ^ American Heritage Dictionaries (2007). Spanish Word Histories and Mysteries: English Words That Come From Spanish. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 13–15. ISBN 9780618910540. 
  3. ^ Morgan, G. S., Richard, F., & Crombie, R. I. (1993). The Cuban crocodile, Crocodylus rhombifer, from late quaternary fossil deposits on Grand Cayman. Caribbean Journal of Science, 29(3-4), 153-164. „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 3. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2014. 
  4. ^ „American Alligator and our National Parks”. eparks.org. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  5. ^ „Alligator mississippiensis”. alligatorfur.com. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  6. ^ „Crocodilian Species – American Alligator (Alligator mississippiensis)”. crocodilian.com. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 23. 08. 2019. 
  7. ^ Kaku, Michio (mart 2011). Physics of the Future: How Science Will Shape Human Destiny And Our Daily Lives by the Year 2100. Doubleday. стр. 150, 151. ISBN 978-0-385-53080-4. 
  8. ^ „Oldest alligator in the world”. b92.net. 07. 09. 2011. Приступљено 8. 2. 2012. 
  9. ^ „The oldest alligator living in captivity”. shekoos.wordpress.com. 22. 2. 2012. Приступљено 7. 8. 2013. 
  10. ^ а б Pan, T.; Miao, J.-S.; Zhang, H.-B.; Yan, P.; Lee, P.-S.; Jiang, X.-Y.; Ouyang, J.-H.; Deng, Y.-P.; Zhang, B.-W.; Wu, X.-B. (2020). „Near-complete phylogeny of extant Crocodylia (Reptilia) using mitogenome-based data”. Zoological Journal of the Linnean Society. 191 (4): 1075—1089. doi:10.1093/zoolinnean/zlaa074. 
  11. ^ Oaks, J.R. (2011). „A time-calibrated species tree of Crocodylia reveals a recent radiation of the true crocodiles”. Evolution. 65 (11): 3285—3297. PMID 22023592. S2CID 7254442. doi:10.1111/j.1558-5646.2011.01373.xСлободан приступ. 
  12. ^ Janke, A.; Arnason, U. (1997). „The complete mitochondrial genome of Alligator mississippiensis and the separation between recent archosauria (birds and crocodiles)”. Molecular Biology and Evolution. 14 (12): 1266—72. PMID 9402737. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a025736Слободан приступ. 
  13. ^ Green RE, Braun EL, Armstrong J, Earl D, Nguyen N, Hickey G, Vandewege MW, St John JA, Capella-Gutiérrez S, Castoe TA, Kern C, Fujita MK, Opazo JC, Jurka J, Kojima KK, Caballero J, Hubley RM, Smit AF, Platt RN, Lavoie CA, Ramakodi MP, Finger JW, Suh A, Isberg SR, Miles L, Chong AY, Jaratlerdsiri W, Gongora J, Moran C, Iriarte A, McCormack J, Burgess SC, Edwards SV, Lyons E, Williams C, Breen M, Howard JT, Gresham CR, Peterson DG, Schmitz J, Pollock DD, Haussler D, Triplett EW, Zhang G, Irie N, Jarvis ED, Brochu CA, Schmidt CJ, McCarthy FM, Faircloth BC, Hoffmann FG, Glenn TC, Gabaldón T, Paten B, Ray DA (2014). „Three crocodilian genomes reveal ancestral patterns of evolution among archosaurs”. Science. 346 (6215): 1254449. PMC 4386873Слободан приступ. PMID 25504731. doi:10.1126/science.1254449. 
  14. ^ Hastings, A. K.; Bloch, J. I.; Jaramillo, C. A.; Rincon, A. F.; MacFadden, B. J. (2013). „Systematics and biogeography of crocodylians from the Miocene of Panama”. Journal of Vertebrate Paleontology. 33 (2): 239. S2CID 83972694. doi:10.1080/02724634.2012.713814Слободан приступ. 
  15. ^ Brochu, C. A. (2011). „Phylogenetic relationships of Necrosuchus ionensis Simpson, 1937 and the early history of caimanines”. Zoological Journal of the Linnean Society. 163: S228—S256. doi:10.1111/j.1096-3642.2011.00716.xСлободан приступ. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]