16. јун
Изглед
16. јун (16.6.) је 167. дан године по грегоријанском календару (168. у преступној години). До краја године има још 198 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]јун | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1671 — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне.
- 1826 — Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Махмуд II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску.
- 1852 — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба.
- 1876 — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993. тај датум одређен за Дан Војске Југославије.
- 1941 — Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата Немачке у САД до 10. јула.
- 1944 — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноослободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији.
- 1958 — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти.
- 1960 — Председник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи.
- 1961 — Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио азил у Француској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета "Киров“. Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета.
- 1963 — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терјешковом.
- 1972 — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф.
- 1976 — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца.
- 1977 — Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза.
- 1983 — За председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза изабран Јуриј Андропов.
- 1992 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003.
- 1994 — Швајцарска одбила да изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије.
- 1996 — Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за време ратних сукоба, од 1991. до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини.
- 1998 — Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице.
- 1999 — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године.
- 1999 — Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору.
- 2001 —
- Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву посету шефа руске државе Југославији.
- Председник САД Џорџ Буш млађи и његов руски колега Владимир Путин срели се први пут у Словенији. Договорени сарадњу и сталне консултације.
- Победом коалиције леве оријентације на изборима за градоначелника Берлина утрт пут бившим комунистима да уђу у градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989.
- 2004 — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИК-а.
- 2004 — Бутан је постао прва држава која је увела потпуну забрану узгајања и коришћења дувана.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1313 — Ђовани Бокачо, италијански писац, песник и хуманиста. (прем. 1375)
- 1858 — Густаф V Шведски, шведски краљ. (прем. 1950)[1]
- 1859 — Паја Јовановић, српски сликар, представник академског реализма. (прем. 1957)[2]
- 1902 — Барбара Маклинток, америчка генетичарка, добитница Нобелове награде за физиологију или медицину (1983). (прем. 1992)[3]
- 1931 — Павле Минчић, српски глумац, сценариста и композитор. (прем. 2015)[4]
- 1933 — Богољуб Динић, српски глумац. (прем. 2019)[5]
- 1934 — Бил Кобс, амерички глумац. (прем. 2024)[6]
- 1952 — Драган Шакота, српско-грчки кошаркаш и кошаркашки тренер.[7]
- 1962 — Арнолд Вослу, јужноафричко-амерички глумац.[8]
- 1962 — Феми Кути, нигеријски музичар.[9]
- 1967 — Јирген Клоп, немачки фудбалер и фудбалски тренер.[10]
- 1971 — Тупак Шакур, амерички глумац, хип хоп музичар и песник. (прем. 1996)[11]
- 1972 — Борислава Перић, српска стонотенисерка и параолимпијка.
- 1972 — Џон Чо, корејско-амерички глумац.[12]
- 1978 — Данијел Брил, немачки глумац.[13]
- 1978 — Алмами Мореира, фудбалер из Гвинеје Бисао.[14]
- 1981 — Бенјамин Бекер, немачки тенисер.[15]
- 1985 — Карис Пејџ Брајант, америчка глумица.[16]
- 1986 — Артурас Милакнис, литвански кошаркаш.[17]
- 1986 — Жарко Шешум, српски рукометаш.[18]
- 1987 — Фабијен Козер, француски кошаркаш.[19]
- 1988 — Бенкс, америчка музичарка.[20]
- 1990 — Џон Њуман, енглески музичар.[21]
- 1991 — Немања Недовић, српски кошаркаш.[22]
- 1993 — Гиљем Вивес, шпански кошаркаш.[23]
- 1994 — Тејлор Лав, америчка глумица и певачица.[24]
- 1994 — Душан Мандић, српски ватерполиста.[25]
- 2000 — Бјанка Андреску, канадска тенисерка.[26]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1216 — Иноћентије III, римски папа (рођ. 1161)[27]
- 1930 — Љубомир Стојановић, српски политичар и филолог, секретар Српске краљевске академије (рођ. 1860)[28]
- 1977 — Вернер фон Браун, немачки инжењер (рођ. 1912)[29]
- 2017 — Хелмут Кол, немачки политичар (рођ. 1930)
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Gustav V | Swedish Monarch, Constitutional Reforms | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „16. јун | Рођен Паја Јовановић”. Прометеј (на језику: српски). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Barbara McClintock | Nobel Prize-Winning Geneticist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Pavle Mincic | Actor, Writer, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Bogoljub Dinic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Bill Cobbs | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Dragan Sakota”. bgbasket.com. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Arnold Vosloo | Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Femi Kuti Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Klopp – UEFA.com”. web.archive.org. 2019-03-08. Архивирано из оригинала 08. 03. 2019. г. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Tupac Shakur | Music Artist, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „John Cho | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Daniel Brühl | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Almami Moreira (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Davis Cup - Players”. www.daviscup.com. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Karis Paige Bryant | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ Proballers. „Arturas Milaknis, Basketball Player”. Proballers (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Zarko Sesum”. www.eurosport.com. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Fabien Causeur”. web.archive.org. 2015-04-10. Архивирано из оригинала 10. 04. 2015. г. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Banks Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ James Wilkinson. „John Newman | Biography”. AllMusic. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ „Nemanja Nedovic profile | Game center | FIBA.com”. web.archive.org. 2015-12-22. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 2024-02-02.
- ^ Eurobasket. „Guillem Vives, Basketball Player, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Caitlyn Taylor Love | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Olympedia – Dušan Mandić”. www.olympedia.org. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Bianca Andreescu”. WTA. Приступљено 12. 11. 2020.
- ^ „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Pope Innocent III”. www.newadvent.org. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Stojanovic Ljubomir”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Summary Bibliography: Wernher von Braun”. www.isfdb.org. Приступљено 2024-02-02.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]