Проширени периодни систем (велика верзија)
Део серије чланака о |
периодном систему |
---|
Ово је велика верзија проширеног периодног система. Приказан је пуни назив сваког елемента, његов атомски број, симбол те вредност релативне атомске масе за природни изотопски састав (са везама до списка изотопа појединог елемента на енглеској Википедији). Назван је проширени јер приказује и елементе који су само теоријски (у 8. и 9. периоди), а верзија је велика јер на већини екрана пробија десну маргину. Испис је широк јер нема раздвојених делова система (као при штампању). Периодни систем хемијских елемената је табеларни начин представљања хемијских елемената.
Тренутни стандардни систем садржи 7 периода и завршава оганесоном који има атомски број 118. Формат система је побољшаван и прошириван током времена, како су нови елементи откривани, а нови теоријски модели развијани да се објасни хемијско понашање.[1][2] Ако још елемената са већим атомским бројем буде откривено, смештаће се у додатне периоде, у складу са тренутним начином формирања периода да се илуструју понављајући („периодични”) трендови у својствима елемената. Све додатне периоде верује се да ће да садрже већи број елемената него 7. периода, зато што је израчунато да ће имати тзв. g-блок са 18 елемената и делимично попуњеном g-орбиталом у свакој периоди. Систем са 8 периода и поменутим блоком је 1969. године предлагао Глен. Т. Сиборг.[3][4]
Још увек није познато колики је максимални број елемената физички могућ, да ли ће 8. периода да буде комплетна, нити да ли постоји 9. периода.
Проширени периодни систем
[уреди | уреди извор]Информације за хемијску серију елемената након хасијума (осим коперницијума) хипотетичке су и засноване су на периодичним законитостима.
Супертешки елементи можда и не постоје, а можда не прате редослед овог система у случају да постоје.
Овај периодни систем је заснован на рачунарском моделовању позиција елемената Б. Фрикеа.[5][6]
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Водоник
|
→име елемента атомски број хемијски симбол |
Хелијум
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2 | Литијум
|
Берилијум
|
Бор
|
Угљеник
|
Азот
|
Кисеоник
|
Флуор
|
Неон
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
3 | Натријум
|
Магнезијум
|
Алуминијум
|
Силицијум
|
Фосфор
|
Сумпор
|
Хлор
|
Аргон
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
4 | Калијум
|
Калцијум
|
Скандијум
|
Титанијум
|
Ванадијум
|
Хром
|
Манган
|
Гвожђе
|
Кобалт
|
Никл
|
Бакар
|
Цинк
|
Галијум
|
Германијум
|
Арсен
|
Селен
|
Бром
|
Криптон
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
5 | Рубидијум
|
Стронцијум
|
Итријум
|
Цирконијум
|
Ниобијум
|
Молибден
|
Технецијум []
|
Рутенијум
|
Родијум
|
Паладијум
|
Сребро
|
Кадмијум
|
Индијум
|
Калај
|
Антимон
|
Телур
|
Јод
|
Ксенон
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
6 | Цезијум
|
Баријум
|
Лантан
|
Церијум
|
Празеодијум
|
Неодијум
|
Прометијум []
|
Самаријум
|
Европијум
|
Гадолинијум
|
Тербијум
|
Диспрозијум
|
Холмијум
|
Ербијум
|
Тулијум
|
Итербијум
|
Лутецијум
|
Хафнијум
|
Тантал
|
Волфрам
|
Ренијум
|
Осмијум
|
Иридијум
|
Платина
|
Злато
|
Жива
|
Талијум
|
Олово
|
Бизмут
|
Полонијум []
|
Астат []
|
Радон []
| ||||||||||||||||||||||
7 | Францијум []
|
Радијум []
|
Актинијум []
|
Торијум
|
Протактинијум
|
Уранијум
|
Нептунијум []
|
Плутонијум []
|
Америцијум []
|
Киријум []
|
Берклијум []
|
Калифорнијум []
|
Ајнштајнијум []
|
Фермијум []
|
Мендељевијум []
|
Нобелијум []
|
Лоренцијум []
|
Радерфордијум []
|
Дубнијум []
|
Сиборгијум []
|
Боријум []
|
Хасијум []
|
Мајтнеријум []
|
Дармштатијум []
|
Рендгенијум []
|
Коперницијум []
|
Нихонијум []
|
Флеровијум []
|
Московијум []
|
Ливерморијум []
|
Тенесин []
|
Оганесон []
| ||||||||||||||||||||||
8 | Унуненијум [315?]
|
Унбинилијум [320?]
|
Унбиунијум [320?]
|
Унбибијум [?]
|
Унбитријум [?]
|
Унбиквадијум [?]
|
Унбипентијум [?]
|
Унбихексијум [?]
|
Унбисептијум [?]
|
Унбиоктијум [?]
|
Унбиенијум [?]
|
Унтринилијум [?]
|
Унтриунијум [?]
|
Унтрибијум [?]
|
Унтритријум [?]
|
Унтриквадијум [?]
|
Унтрипентијум [?]
|
Унтрихексијум [?]
|
Унтрисептијум [?]
|
Унтриоктијум [?]
|
Унтриенијум [?]
|
Ункваднилијум [?]
|
Унквадунијум [?]
|
Унквадбијум [?]
|
Унквадтријум [?]
|
Унквадквадијум [?]
|
Унквадпентијум [?]
|
Унквадхексијум [?]
|
Унквадсептијум [?]
|
Унквадоктијум [?]
|
Ункваденијум [?]
|
Унпентнилијум [?]
|
Унпентунијум [?]
|
Унпентбијум [?]
|
Унпенттријум [?]
|
Унпентквадијум [?]
|
Унпентпентијум [?]
|
Унпентхексијум [445?]
|
Унпентсептијум [448?]
|
Унпентоктијум [452?]
|
Унпентенијум [456?]
|
Унхекснилијум [459?]
|
Унхексунијум [463?]
|
Унхексбијум [466?]
|
Унхекстријум [470?]
|
Унхексквадијум [474?]
|
Унхекспентијум [477?]
|
Унхексхексијум [481?]
|
Унхекссептијум [485?]
|
Унхексоктијум [489?]
|
Унхексенијум [493?]
|
Унсептнилијум [496?]
|
Унсептунијум [500?]
|
Унсептбијум [504?]
|
1 (црвена) = гасовито 3 (црна) = чврсто 80 (зелена) = течно 109 (сива) = непознато Боја атомског броја показује агрегатно стање (на 0 °C и 1 atm)
- F: 18,998403163(6) — стандардна атомска тежина[8]
- C: [12,0096, 12,0116] — стандардна атомска тежина је интервал[8]
- F: 18,998, C: 12,011 — скраћена и конвенционална вредност (формална кратка)[9]
- Po: [209] — масени број најстабилнијег изотопа
Боја позадине показује поткатегорију у метално-металоидно-неметалном тренду:
Метал | Металоид | Неметал | ||||||||
Алкални метал | Земноалкални метал | Суперактиноид | Лантаноид | Актиноид | Прелазни метал | Постпрелазни метал | Полиатомски неметал | Диатомски неметал | Племенити гас | |
предвиђен | предвиђен | предвиђен | предвиђен | предвиђен | предвиђен | предвиђен | предвиђен | предвиђен |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The periodic table of the elements”. International Union of Pure and Applied Chemistry. 22. 7. 2007. Архивирано из оригинала 13. 2. 2008. г. Приступљено 11. 8. 2016.
- ^ „The periodic table of the elements [Latest Version]”. International Union of Pure and Applied Chemistry. 8. 1. 2016. Архивирано из оригинала 8. 4. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2016.
- ^ Seaborg, Glenn (26. 8. 1996). „An Early History of LBNL”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2010. г. Приступљено 11. 8. 2016.
- ^ Frazier, K. (1978). „Superheavy Elements”. Science News. 113 (15): 236—238. JSTOR 3963006. doi:10.2307/3963006.
- ^ „Extended elements: new periodic table”. 2010. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 28. 5. 2016.
- ^ Pyykkö, Pekka (2011). „A suggested periodic table up to Z ≤ 172, based on Dirac–Fock calculations on atoms and ions”. Physical Chemistry Chemical Physics. 13 (1): 161—168. Bibcode:2011PCCP...13..161P. PMID 20967377. doi:10.1039/c0cp01575j. Архивирано из оригинала 27. 5. 2016. г. Приступљено 28. 5. 2016.
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ а б IUPAC 2016, Табела 1.
- ^ IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано.