Портал:Војна историја Срба

Војна историја Срба

Изабрана биографија

Петар Бојовић (Мишевићи код Нове Вароши, 4/16. јул 1858 — Београд, 19. јануар 1945) био је српски и југословенски војвода.

Учесник је српско-турских ратова током којих је био у штабу Врховне команде, а по завршетку ратова постао је водник батерије у Београду. После српско-бугарског рата постао је водник коњице, а затим је 1891. положио испит и добио чин капетана. Истовремено је постављен за вршиоца дужности начелника Штаба Моравске дивизије у Нишу, где је остао пет година. Мењао је неколико дужности све до избијања Балканских ратова 1912. године, када је био командант Коњичке дивизије.

У Првом балканском рату Бојовић је био начелник Штаба Прве армије од октобра 1912. године. Истакао се током Кумановске и Битољске битке, после којих је добио чин генерала. По окончању Првог балканског рата, на његов предлог, а уз подршку војводе Путника, склопљен је савез са Грчком, као противтежа опасности која је тада долазила од Бугарске. У Другом балканском рату био је начелник Штаба Прве армије која је однела победу у бици на Брегалници, а после рата био је командант трупа Нових области на Косову и Македонији.

Да ли сте знали

... да је прва савезничка победа у Првом светском рату победа српске војске у Церској бици.
... да је Топлички устанак био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата.
... да је Битка на Мишару једна од највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка.
... да је сеча кнезова непосредни повод избијања Првог српског устанка.
... да је кнез Александар Карађорђевић основао прву тополивницу у Србији 15. октобра 1853.
... да је Мајским превратом прекинута владавина породице Обреновић.
... да је Краљевина Србија међу првих петнаест земаља које су створиле и међу првих пет које су употребиле ратно ваздухопловство.
... да је први оборени авион са земље у историји ратног ваздухопловства оборио Радоје Љутовац 30. септембра 1915. у околини Крагујевца.
... да је први српски пилот који је погинуо на борбеном задатку Михајло Петровић.
... да је Петар Лековић, каменорезац из Ужичке Пожеге проглашен за првог народног хероја Југославије
... да је стелт авион Ф-117А први пут оборен изнад Србије 27. марта 1999.

Изабрана фотографија

[[Датотека:|x350px| ]]

Изабрани чланак

Партизанска споменица 1941. била је одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (спомен-медаља) и знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа. Установљена је 14. септембра 1944. одлуком Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) као Споменица 1941, а Законом о орденима и медаљама ДФЈ из јуна 1945. преименована је у Партизанску споменицу 1941.

Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским првоборцима, тј. борцима и руководиоцима Народноослободилачког покрета (НОП) који су ступили у Народноослободилачку борбу (НОБ) током 1941. године. Право на споменицу су имали само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана Споменица палих бораца. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629 Партизанских споменица 1941. Њени носиоци су остваривали одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др.), која су регулисана Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941.

Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941, која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.