Овце

Овце
Амерички муфлон
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Artiodactyla
Породица:	Bovidae
Потпородица:	Caprinae
Род:	Ovis Linnaeus, 1758
Врсте
Ovis aries Ovis gmelini Ovis vignei Ovis ammon Ovis nivicola Ovis dalli Ovis canadensis

Овце (лат. Ovis) су род из породице шупљорожаца (Bovidae), односно потпородице коза и оваца (Caprinae). Поред домаће овце у овај род спадају и дивље овце.

Карактеристике

Овце су здепастије од других шупљорожаца, а њихови рогови су обично савијени уназад и спирални. Овце имају мирисне жлезде на глави и на ногама. Овнови (мужјаци) могу да осете да су женке (овце) спремне за парење на основу њиховог мириса, а своју територију обележавају тако што остављају свој мирис трљањем о стење. Као и остали преживари имају желудац који се састоји од четири коморе.

Домаће овце се узгајају због меса, млека и вуне.

Врсте

Овце у аргентинском делу Патагоније

Најзначајније врсте:

	Ovis aries	Домаћа овца
	Ovis gmelini	Муфлон
	Ovis vignei	Уријал
	Ovis ammon	Аргали
	Ovis nivicola	Снежна овца
	Ovis dalli	Долова овца
	Ovis canadensis	Амерички муфлон

Понашање

Дивље овце обично насељавају станишта у планинским пределима. У поређењу са другим унгулатним сисарима релативно су мале, код већине врста оваца одрасле јединке теже мање од 100 kg. Биљоједи су и хране се пре свега травом, али и осталим биљкама и лишајевима. Тела дивљих оваца су прекривена густим крзном (руном) које их штити од хладноће. Крзно (руно) садржи дугачке чврсте длаке које прекривају краће вунасте длаке, а које израстају у јесен и затим опадају на пролеће.

Овце су друштвене животиње у живе у групама које се називају стадо. На овај начин се штите од грабљиваца. Када је лоше време оне се збијају једна уз другу и на тај начин успевају да очувају топлоту. Стада оваца су стално у покрету због проналажења нових пашњака и погоднијег станишта с` променом годишњег доба. У сваком стаду постоји ован предводник.

Овнови се боре једни против других због успостављања доминације и због права на парење са женкама. Обично не долази до повреда у току борби, јер рогови преузимају и амортизирају силину удараца. Такође их штити и дебела кожа и лобања.

Дивље овце имају оштра чула вида и слуха. Када примете грабљивце дивље овце обично побегну узбрдо. Могу и да нападну грабљивца роговима, по томе је нарочито позната Долова овца за коју постоје забележени случајеви гурања вукова са литица.

Литература

• Grubb, P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D.A.M., ур. "Order Artiodactyla". "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 31. 10. 2016. 
• Nowak, R. M.; Paradiso, J. L. (1983). Walker's Mammals of the World. Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-2525-3. 
• Clutton-Brock, J. (1999). A Natural History of Domesticated Mammals. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-63495-4. 
• Voelker, W. (1986). The Natural History of Living Mammals. Medford, New Jersey: Plexus Publishing, Inc. ISBN 0-937548-08-1.