iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.
iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.



Link to original content: http://sr.wikipedia.org/wiki/Киамиан
Киамиан — Википедија Пређи на садржај

Киамиан

С Википедије, слободне енциклопедије
Фрагмент Киамиан културе

Киамиан (назван по Ел Киаму) је период неолита на Блиском истоку који означава прелазак из натуфијена у прекерамички неолит А. Мисли се да је период трајао од 10.000. до 9.500. године пре нове ере.[1] Нова истраживања показују да је могуће да је трајао од 10.200. до 8.800 године пре нове ере.

Киамиан је назван по лолакитету Ел Киам који се налази на обали Мртвог мора, где су археолози открили најстарије главе стрела од рожњаца, такозване Ел Киам стреле.[1] Оркривени су бројни локалитети који припадају овом периоду у Изреалу и Јордану, и на Синајском полуострву и обалама Еуфрата.

Киамиан је наставак натуфијена и осим киамианских врхова стрела, нема већих технолошких иновација. Међутим, кијамијанске куће су се подизале на земљи и нису биле укопаване као у натуфијену. Људи су у киамиану и даље били ловци-сакупљачи и пољопривреда није била довољно развијена.[2] Нова открића на Блиском истоку и у Анадолији су показала да су људи експериментисали са пољопривредом 10.900. године пре нове ере[3] и могуће је да су експериментисали са обрадом дивљег жита још око 19.000. године пре нове ере на локалитету Охало II.[4][5]

Већа разлика киамиана од натуфијена је у симболици културе. У киамиану се јављају мале статуе жена и закопавају се лобање тура. Верује се да је киамиан почетак обожавања жене и бика на Блиском истоку, што ће се касније раширити током неолита.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б C. Calvet. 2007.
  2. ^ K. Schmidt. 2008.
  3. ^ Turneya, C.S.M. and H. Brown. 2007.
  4. ^ Research pushes back history of crop development 10,000 years
  5. ^ "Evidence for plant cultivation at 23,000-year-old site in Galilee" Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2016). 2015-07-23.
  6. ^ J. Cauvin. 2000.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • C. Calvet. 2007. Zivilisationen – wie die Kultur nach Sumer kam. Munich.
  • J. Cauvin. 2000. The birth of the gods and the origins of agriculture. Cambridge.
  • Klaus Schmidt. 2008. Sie bauten die ersten Tempel. Das rätselhafte Heiligtum der Steinzeitjäger. Munich. pp. 283.
  • C.S.M. Turneya and H. Brown. 2007. "Catastrophic early Holocene sea level rise, human migration and the Neolithic transition in Europe." Quaternary Science Reviews 26: 2036–2041.