iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.
iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.



Link to original content: http://sr.wikipedia.org/wiki/Институт_народног_сећања
Институт народног сећања — Википедија Пређи на садржај

Институт народног сећања

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда Института народног сећања, улица Товарова (Towarowa) у Варшави

Институт народног сећања - Комисија скупљања података о злочину против пољског народа (пољ. Instytut Pamięci Narodowej – Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu; скраћено IPN) је научна институција[1] са истраживачким овлашћењима. Основана је 19. јануара 1999. године на основу закона од 18. децембра 1998. године, са циљем:

Тренутно институт има 10 одељења у местима која су седишта апелационих судова. У Варшави Институт народног сећања је смештен у 7 зграда:

Задаци и главни правци делатности

[уреди | уреди извор]
Институт народног сећања, зграда у Маршалковској улици (Marszałkowska)

У задатке института спадају:

  • скупљање и управљање документима државних органа безбедности из периода од 22. јула 1944. до 31. децембра 1989. године (Биро за приступ и архивирање докумената - Biuro Udostępniania i Archiwizacji Dokumentów)
  • скупљање података о нацистичким и комунистичким масакрима (Главна комисија скупљања података о масакру против пољског народа - Główna Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu)
  • вршење образовне делатн ости (Биро јавног образовања - Biuro Edukacji Publicznej).

Предмети истраживања института су између осталог:

Структура

[уреди | уреди извор]

Колегијум института

[уреди | уреди извор]

колегијум Института народног сећања од 13. септембра 2007. године:

Председник

[уреди | уреди извор]

Институт народног сећања води Председник који бира Сејм, уз сагласност Сената на основу поднеска колегијума института.

Председници института:

Критике и контроверзе

[уреди | уреди извор]

За време своје делатности, историчари Института народног сећања су постали предмет критике, како особа које подржавају испитивање материјала Службе безбедности и лустрацију, тако и оних кои се томе противе. Главне оптужбе које су износили критичари су: некритично прихватање материјала Службе безбедности као историјског извора, делатност која има политички циљ и жеља за личну промоцију дела историчара запослених у институту.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пољска наука: Научне институције Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2007), Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]