Електронски афинитет
Афинитет према електрону је енергија која се ослобађа (или веже) при везивању електрона за атом у гасовитом стању. При томе се добија негативно наелектрисана честица - анјон.[1][2]
Највећи афинитет према електрону имају халогени елементи, а најмањи алкални метали.[3] Апсолутна вредност афинитета према електрону расте (има негативнију вредносту) у периоди (слева удесно), а опада у групи (одозго надоле). Сви племенити гасови имају афинитет према електрону мањи од нуле, као и берилијум, магнезијум и азот.
Процес везивања електрона за атом може се приказати једначином: X(g) + e -> X-(g)
Афинитет према електрону одређује се сложеним процесима, баш због тога тачно су утврђени афинитети према електрону само малог број елемената.
Највећи афинитет према електрону имају елементи VIIA групе - халогени елементи, чијим атомима недостаје један електрон до стабилне конфигурације племенитог гаса. Они ослобађају највећу енергију при везивању електрона у највиши енергетски ниво.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Peter Atkins; Julio de Paula (2001). Physical Chemistry (7th изд.). W. H. Freeman. ISBN 0716735393.
- ^ Donald A. McQuarrie; John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st изд.). University Science Books. ISBN 0935702997.
- ^ Татјана Недељковић, Општа хемија, Први разред средње школе
Литература
[уреди | уреди извор]| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
