Едвард Мунк
Едвард Мунк | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 12. децембар 1863. |
Место рођења | Лотен, Норвешка |
Датум смрти | 23. јануар 1944.80 год.) ( |
Место смрти | Осло, Норвешка |
Уметнички рад | |
Правац | Експресионизам, Симболизам |
Најважнија дела |
Едвард Мунк (норв. Edvard Munch;[1] Лотен, 12. децембар 1863 — Екели, 23. јануар 1944) био је норвешки уметник. Мунк је типичан представник експресионизма у сликарству.
Мунк се служи линијама које се издужују и повијају, као и тоновима боја које делују меланхолично. Такву атмосферу створио је на сликама „Крик“, „Тескоба“, „На мосту“. Прославио се у Немачкој у 20. веку, те на тамошње сликаре експресионисте извршио знатан утицај. Приликом сликања слике „Крик“ био је инспирисан црвеним небом од ерупције вулкана Кракатау у Индонезији 1883. на другом крају света.
Средином децембра 2006. године стручна комисија је званично објавила да је Мунково најпознатије дело „Крик“, неповратно оштећено док се налазило у поседу крадљиваца који су га предуго изложили штетном дејству влаге.
Биографија
[уреди | уреди извор]Његови родитељи, Кристијан Мунк и Лаура Катарина Бјолстад, пореклом су из Лотена, али када је Едвард имао само једну годину, 1864. године, његова мајка је оболела од туберкулозе и због тога се селе у Осло.[2] Врло га је потресло када је са пет година остао без мајке, а још дубље је на њега утицала смрт старије четрнаестогодишње сестре Јоане Софи 1877. године. Њена смрт га је подстакла да створи нека од његових најпознатијих слика и графика, попут Болесног детета (1885/86).
Едвард Мунк је такође био крхког здравља, често болестан, изолован и усамљен као дете. Растао је у сиромаштву, окружен бедом и друштвеним проблемима. Израстао је у вечито неспокојног, помало морбидног песимисту. Плашила га је самоћа људског бића, подједнако у гужви велеграда као и пред узнемирујућом величином природе. Живео је под стално потиснутим осећањем панике и страха од болести и смрти.
Био је у вези са удатом женом. Дане је проводио у коцкарницама, расипништву, а касније није имао за основне потребе. Подлегао је разним пороцима, међу осталом и алкохолизму. Био је окружен опсесијама, болешћу, љубомором, паранојом и многим другим проблемима. Претрпео је здравствене проблеме са очима, који су у једном период његовог живота условили и појаву слепила. Такође је дочекао и смрт оца на чију сахрану није отишао. Све су то били само неки од фактора на путу ка дубоком стању депресије и меланхолије.[3]
Сликарство
[уреди | уреди извор]Сва расположења Мунк преноси на платно, служећи се линијама које се издужују и повијају, као и тоновима боја које делују меланхолично. Почео је да слика са дванаест година. Први радови су били под утицајем импресионизма, ентеријери његове собе, а касније формира свој лични стил, при чему ставља акценат на људске емоције. Сестрина смрт је на њега снажно утицала јер је био близак са њом. Већину времена је проводио у кући, што се одразило на његову уметност, јер су управо мотиви смрти, болести, унутрашњости дома и погледи са прозора, чести на његовим сликама.
Године 1880, уписао је студије Техничког факултета у Ослу, али већ следеће године то напушта и посвећује се сликарству. Догодине почиње да учи сликарство, 1881. године на Краљевској школи за дизајн. Међутим, тамо много импровизује и долази у сукоб са својим професорима, па и ту школу напушта о кратко време. Прикључује се групи самосталних сликара чији је циљ био продирање у најскривеније и најдубље делове психе. Почиње да прави мање изложбе, али није био посебно запажен. У Берлину 1892. године је имао своју прву велику изложбу у иностранству и, уједно, први велики скандал. И та изложба била је, заправо, прекретница у његовом животу. Изложба је проглашена „увредом уметности“, новине су биле пуне негативних критика, али све је то, у ствари, допринело његовој промоцији.
Едвард Мунк је често варирао исту тему у различитим ликовним техникама, од цртежа и гваша, преко различитих графичких техника до уља на платну. У познијим годинама Едвард Мунк је био више везан за Норвешку и мање заинтересован за изложбе ван скандинавских земаља. За време окупације у Другом светском рату била му је понуђена сарадња, али је одбио да буде члан уметничког савета који су образовали квислинзи. Умро је у Екелију 23. јануара 1944. године не дочекавши ослобођење Норвешке.
Дела
[уреди | уреди извор]Мунково најпознатије дело јесте Врисак или Крик, а поред тога, значајнија су и Вампир, Око у оку, Болесно дете, Фриз живота (циклус од 20 слика које је Мунк сматрао за своје капитално дело), Дан после, Анксиозност, Пепео, На мосту итд.
Крик Едварда Мунка једна је од значајнијих слика експресионистичког покрета. Данас се користи као симбол за душевну бол, симбол очаја, самоће, несхваћености, меланхолије и празнине. То је најпознатија Мункова слика и постоји више њених верзија. Слика буквално представља израз Мункове личне неурозе, те описује панични крик у помереном призору због менталног отуђења. На аукцији достиже вредност преко 80 милиона америчких долара. Више пута је била на мети лопова. Мунк је описао настанак ове слике следећим речима:
„ | Шетао сам с пријатељима, сунце је залазило, небо се претварало у крваво црвену боју. Одједном сам се осетио исцрпљеним, зауставио сам се и ослонио на ограду: видео сам крв и пламене језичке изнад плаво-црног фјорда и града. Моји су пријатељи наставили ходати, а ја сам остао, дрхтећи од немира, и осећао сам бескрајан крик како пролази природом.[4] | ” |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Wells 2008.
- ^ „Едвард Мунк“, maturskiradovi.net, 2. јун 2010. Приступљено 16. марта 2014.
- ^ „Едвард Мунк – Врисак у служби меланхолике“, Mary Jane, akuzativ.com, 5. март 2012. Приступљено 16. марта 2014.
- ^ „Едвард Мунк – Крик“, Магазин P.U.L.S.E, 14. март 2012. Приступљено 16. марта 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Altern, Arne (1961). „Tanker omkring et nedrevet hus”. St. Hallvard.
- Berman, Patricia G., ур. (1986). Edvard Munch: Mirror Reflections. West Palm Beach, FL: Norton Gallery & School of Art. OCLC 757178143.
- Bernau, Nikolaus (2005). „Wo hing Munchs Lebens-Fries? Zu dem Bau der Kammerspiele und ihrem berühmtesten Schmuck”. Ур.: Koberg, Roland; Stegemann, Bernd; Thomsen, Henrike. Blätter des Deutschen Theaters. Berlin: Max Reinhard, Das Deutsche Theater.
- Bischoff, Ulrich (2000). Edvard Munch: 1863–1944. Taschen. ISBN 3-8228-5971-0. Архивирано из оригинала 24. 10. 2021. г. Приступљено 28. 12. 2019.
- Chipp, Herschel B. (1968). Theories of Modern Art: A Source Book by Artists and Critics. Berkeley, CA: University of California Press. стр. 114. ISBN 0-520-05256-0.
- Eggum, Arne (1984). Munch, Edvard, ур. Edvard Munch: Paintings, Sketches, and Studies. New York, NY: C.N. Potter. стр. 305. ISBN 0-517-55617-0. Архивирано из оригинала 4. 6. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2019.
- Faerna, José María (1995). Munch. New York, NY: Harry N. Abrams. стр. 16. ISBN 0-8109-4694-7.
- Gerner, Cornelia (1993). Die "Madonna" in Edvard Munchs Werk – Frauenbilder und Frauenbild im ausgehenden 19. Jahrhundert. Knut Brynhildsvoll, Literaturverlag Norden Mark Reinhard, Morsbach. ISBN 978-3-927153-40-0.
- Gibbs, Walter (10. 3. 2005). „Arts, Briefly; Munch Theft Confessions”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 6. 2011. г. Приступљено 4. 3. 2010.
- Holland, J. Gill, ур. (2005). The Private Journals of Edvard Munch: We Are Flames Which Pour Out of the Earth. Madison, WI: University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-19814-6.
- Jones, Jonathan (12. 11. 2013). „Why Francis Bacon Deserves to Beat The Scream's record-breaking Pricetag”. the Guardian. Архивирано из оригинала 12. 10. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2014.
- MacDonald, Margaret F., ур. (2003). Whistler's Mother: An American Icon. Burlington, VT: Lund Humphries. ISBN 0-85331-856-5.
- Morehead, Allison (2019). „Hands, Dissection, and Embodied Seeing: Strindberg and Munch”. Ур.: Schroeder, Jonathan; Westerstahl Stenport, Anna; Szalczer, Eszter. August Strindberg and Visual Culture: The Emergence of Optical Modernity in Image, Text and Theatre. Bloomsbury. ISBN 978-1-5013-3800-7. S2CID 192530363. doi:10.5040/9781501338038.ch-002.
- O'Neill, Amanda (1996). The Life and Works of Munch. Bristol: Parragon Book Service. ISBN 0-7525-1690-6.
- Prideaux, Sue (2005). Edvard Munch: Behind the Scream. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-12401-9.
- Thiis, Jens (1933). Edvard Munch og hans samtid. Slekten, livet og kunsten, geniet. Oslo: Gyldendal. OCLC 637507959. Архивирано из оригинала 1. 8. 2020. г. Приступљено 12. 9. 2019.
- Thompson, J. William; Sorvig, Kim (2008). Sustainable Landscape Construction: A Guide to Green Building Outdoors (2nd изд.). Washington, DC: Island Press. ISBN 978-1-59726-142-5.
- Thorpe, Vanessa (7. 4. 2019). „Edvard Munch 'reunited' with fiancée for British Museum show”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Архивирано из оригинала 7. 4. 2019. г. Приступљено 8. 4. 2019.
- Vogel, Carol (17. 9. 2012). „Munch's 'Scream' to Hang for Six Months at MoMA”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 15. 2. 2017.
- Wells, John (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0.
- Black, Peter; Bruteig, Magne, ур. (2009). Edvard Munch: Prints. London: Philip Wilson. ISBN 978-0-85667-677-2. Catalogue of exhibition at the Hunterian Museum and Art Gallery, University of Glasgow and the National Gallery of Ireland, Dublin.
- Clarke, Jay (2014). „Munch on Paper”. Print Quarterly. 31: 237—243.
- Dolnick, Edward (2005). The Rescue Artist: A True Story of Art, Thieves, and the Hunt for a Missing Masterpiece. New York, NY: HarperCollins Publishers. ISBN 0-06-053118-5. Recounts the 1994 theft of The Scream from Norway's National Gallery in Oslo, and its eventual recovery
- Heller, Reinhold, ур. (1984). Munch: His Life and Work. London: Murray. ISBN 0-7195-4116-6.
- Morehead, Allison (2014). „Lithographic and Biological Error in Edvard Munch's Women in the Hospital”. Print Quarterly. 31: 308—315.
- Schiefler, Gustav (1907). Verzeichnis des Graphischen Werks Edvard Munchs bis 1906 (на језику: немачки). Berlin: B. Cassirer. OCLC 39789318.
- Schiefler, Gustav (1927). Das Graphische Werk von Edvard Munch: 1906–1926 (на језику: немачки). Berlin: Euphorion Verlag. OCLC 638113186.
- Woll, Gerd (2009). Edvard Munch: Complete Paintings: Catalogue Raisonné. 4. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-09345-0.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Edvard Munch
- The Dance of Life Site
- Edvard Munch Catalogue Raisonné Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2009)
- Munch at Olga's Gallery Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2007) — large online collection of Munch's works (over 200 paintings)
- Munch at artcyclopedia
- Edvard Munch at WikiGallery.org Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2020)
- Exhibition "Edvard Munch L’oeil moderne" - Centre Pompidou, Paris 2011
- Munkovo "Moderno oko"
- Oslo goes high on ‘Old Munch
- Edvard Munch at Norway's National Museum of Art, Architecture and Design Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2019)
- Како је Мунково ремек-дело скривано од нациста у штали у Норвешкој (РТС, 2023)