iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.
iBet uBet web content aggregator. Adding the entire web to your favor.



Link to original content: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Хронологија_открића_хемијских_елемената
Hronologija otkrića hemijskih elemenata — Википедија Pređi na sadržaj

Hronologija otkrića hemijskih elemenata

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Deo serije članaka o
periodnom sistemu
Formati periodnog sistema
Istorija periodnog sistema
Setovi elemenata
po strukturi sistema:
po (ne)metalnim osobinama:
po ostalim karakteristikama:
Elementi
Spiskovi elemenata
Svojstva elemenata
{{}} = u šablonu periodnog sistema
Stranice sa podacima

Otkriće hemijskih elemenata, svih 118 koji su spoznati do danas, ovde je predstavljeno hronološkim redom.

U članku je dato sledeće:

  1. periodni sistem u formatu sa 18 kolona, kodiran bojom prema periodu/eri otkrića;
  2. tabela [ne]evidentiranih otkrića, sa elementima poređanim prema datumu kad su prvi put definisani kao čisti (pošto tačan datum otkrića većine elemenata ne može tačno da se definiše):
  2. grafički prikaz broja do sada otkrivenih elemenata u zavisnosti od vremena.

Periodni sistem

[uredi | uredi izvor]
Periodni sistem prema eri otkrića
1 2 3   4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Grupa →  
↓ Perioda  
1 1
H 		2
He
2 3
Li 		4
Be 		5
B 		6
C 		7
N 		8
O 		9
F 		10
Ne
3 11
Na 		12
Mg 		13
Al 		14
Si 		15
P 		16
S 		17
Cl 		18
Ar
4 19
K 		20
Ca 		21
Sc 		22
Ti 		23
V 		24
Cr 		25
Mn 		26
Fe 		27
Co 		28
Ni 		29
Cu 		30
Zn 		31
Ga 		32
Ge 		33
As 		34
Se 		35
Br 		36
Kr
5 37
Rb 		38
Sr 		39
Y 		40
Zr 		41
Nb 		42
Mo 		43
Tc 		44
Ru 		45
Rh 		46
Pd 		47
Ag 		48
Cd 		49
In 		50
Sn 		51
Sb 		52
Te 		53
I 		54
Xe
6 55
Cs 		56
Ba 		57
La 		* ×1 72
Hf 		73
Ta 		74
W 		75
Re 		76
Os 		77
Ir 		78
Pt 		79
Au 		80
Hg 		81
Tl 		82
Pb 		83
Bi 		84
Po 		85
At 		86
Rn
7 87
Fr 		88
Ra 		89
Ac 		* ×1 104
Rf 		105
Db 		106
Sg 		107
Bh 		108
Hs 		109
Mt 		110
Ds 		111
Rg 		112
Cn 		113
Nh 		114
Fl 		115
Mc 		116
Lv 		117
Ts 		118
Og
 
* ×1 58
Ce 		59
Pr 		60
Nd 		61
Pm 		62
Sm 		63
Eu 		64
Gd 		65
Tb 		66
Dy 		67
Ho 		68
Er 		69
Tm 		70
Yb 		71
Lu 		 
* ×1 90
Th 		91
Pa 		92
U 		93
Np 		94
Pu 		95
Am 		96
Cm 		97
Bk 		98
Cf 		99
Es 		100
Fm 		101
Md 		102
No 		103
Lr 		 
 

Neevidentirana otkrića

[uredi | uredi izvor]
Z Ime
elementa 		Najranija upotreba Najstariji
uzorak 		Mesto
uzorka 		Pronalazač(i) Napomene
29 Bakar 9000. p. n. e. 6000. p. n. e. Anadolija Azijati Srednjeg istoka Bakar je verovatno prvi kovan, rađen i korišćen metal od ljudi.[1] Originalno je dobijen kao izvorni metal, a kasnije topljenjem rude. Najranije procene otkrića bakra upućuju na oko 9000. p. n. e. i Srednji istok. Ovo je bio jedan od najvažnijih materijala za ljude kroz halkolit (bakarno doba) i bronzano doba. Bakarne perlice koje datiraju iz 6000. p. n. e. pronađene su u Čatal Hojuku (Anadolija),[2] a arheoločko nalazište Belovode na planini Rudnik u Srbiji sadrži na svetu najstarije sigurno datirane dokaze topljenja bakra — iz 5000. p. n. e.[3][4]
82 Olovo 7000. p. n. e. 3800. p. n. e. Abidos (Egipat) Afrikanci Veruje se da je topljenje olova počelo najmanje pre 9.000 godina, a najstariji olovni artefakt je staueta pronađena u Ozirisovom hramu na lokalitetu Abidos — datira iz oko 3800. p. n. e.[5]
79 Zlato pre 6000. p. n. e. oko 4400. p. n. e. Varnanska nekropola Bugari Najstarije zlatno blago na svetu, koje datira iz 4600—4200. p. n. e., otkriveno je na grobnom lokalitetu Varnanske nekropole.
47 Srebro pre 5000. p. n. e. oko 4000. p. n. e. Mala Azija Procenjuje se da je pronađeno nedugo nakon otkrića bakra i zlata.[6][7]
26 Gvožđe pre 5000. p. n. e. 4000. p. n. e. Egipat nepoznato; v. gvožđeva metalurgija Postoji dokaz da je gvožđe bilo poznato pre 5000. p. n. e.[8] Najstariji poznati gvozdeni predmeti koje su ljudi koristili su neke perlice meteorskog gvožđa, koje potiče iz Egipta — iz oko 4000. p. n. e. Otkriće topljenja oko 3000. p. n. e. dovelo je do početka gvozdenog doba — oko 1200. p. n. e.;[9] ističe se upotreba gvožđa za alate/oruđa i oružja.[10]
6 Ugljenik 3750. p. n. e. Egipćani i Sumerci Najranija poznata upotreba ugljena za redukciju bakarne, cinčane i olovne rude pri proizvodnji bronze zabeležena je kod starih Egipćana i Sumeraca.[11] Dijamanti su verovatno već bili poznati otprilike 2500. p. n. e.[12] Prve prave hemijske analize su napravljene u 18. veku,[13] a 1789. ugljenik se od strane Antoana Lavoazje našao kvalifikovan kao element.[14]
50 Kalaj 3500. p. n. e. 2000. p. n. e. nepoznato; v. Kalaj#Istorija Prvo je topljen u kombinaciji sa bakrom — oko 3500. p. n. e., da bi se dobila bronza (i tako otpočinjalo bronzano doba tamo gde dr gvozdeno doba nije direktno nametalo neolitu kamenog doba).[15] Najstariji artefakti datiraju iz oko 2000. p. n. e.[16]
16 Sumpor pre 2000. p. n. e. Kinezi/Indijci Prvi put je korišćen pre najmanje 4.000 godina.[17] Kao element ga je 1777. prepoznao Antoan Lavoazje.
80 Živa pre 2000. p. n. e. 1500. p. n. e. Egipat Kinezi/Indijci Već je bila poznata drevnim Kinezima i Indijcima 2000. p. n. e., a pronađena je u egipćanskim grobnicama koje datiraju iz 1500. p. n. e.[18]
30 Cink pre 1000. p. n. e. 1000. p. n. e. Indijski potkontinent indijski metalurzi Dobijen kao metal još u antici (pre 1000. p. n. e.), a pronašli su ga indijski metalurzi s tim da prava priroda ovog metala nije bila znana u drevna vremena. Identifikuje ga kao zaseban metal srednjovekovni indijski alhemijski rad odnosno metalurg Rasaratna Samučaja — godine 800,[19] kao i alhemičar Paracelzus — godine 1526.[20] Izolovao ga je Andreas Zigizmund Marggraf — godine 1746.[21]
33 Arsen oko 800. Prvi ga je izolovao Džabir ibn Hajan, arapski alhemičar.[22] Albert Veliki je bio prvi Evropejac koji je izolovao element.[23][24]
51 Antimon oko 800. Prvi ga je izolovao Džabir ibn Hajan, arapski alhemičar.[22] Vasilije Valentin je bio prvi Evropejac koji je izolovao element.[23][24]

Evidentirana otkrića

[uredi | uredi izvor]
Z Ime
elementa 		Posmatranje ili predviđanje Izolovanje (široko poznat[o]) Napomene
G Pronalazač(i) G Pronalazač(i)
15 Fosfor 1669. H. Brand 1669. H. Brand Pripremljen iz urina, prvi element koji je hemijski otkriven.[25]
27 Kobalt 1735. J. Brant 1735. J. Brant Dokazano je da je plavičasta boja stakla zbog nove vrste metala a ne bizmuta kako se prethodno mislilo.[26]
78 Platina 1748. A. de Uloa Prvi opis metala pronađenog u južnoameričkom zlatu dao je 1557. godine Julije Cezar Skaliger. Uloa je objavio svoje pronalaske 1748, ali ser Čarls Vud je takođe istraživao metal 1741. godine. Prva referenca kao prema novom metalu bila je od Vilijama Braunriga godine 1750.[27]
28 Nikl 1751. F. Kronstet 1751. F. Kronstet Pronađen je pokušajima da se ekstrahuje bakar iz minerala poznatog kao ’lažni bakar’ (danas poznat kao nikolit).[28]
83 Bizmut 1753. K. Žofroa Definitivno je da ga je identifikovao Klod Fransoa Žofroa 1753. godine.[29]
12 Magnezijum 1755. Dž. Blek 1808. H. Dejvi Blek je uočio kako magnezija alba (MgO) nije živi kreč (CaO). Dejvi je izolovao metal elektrohemijski iz magnezije.[30]
1 Vodonik 1766. H. Kevendiš 1500. Paracelzus Kevendiš je bio prvi koji je razlikovao H
2 od ostalih gasova, ali Paracelzus je oko 1500. — kao i Robert Bojl i Džozef Pristli — posmatrao njegovu proizvodnju reakcijom jakih kiselina s metalima. Lavoazje ga je imenovao 1793. godine.[31][32]
8 Kiseonik 1771. V. Šele 1771. V. Šele Dobijen je grejanjem živa(II)-oksida i nitrata godine 1771, ali pronalasci nisu objavljeni sve do 1777. godine. Džozef Pristli je takođe pripremio ovaj novi vazduh do 1774. godine, ali samo ga je Lavoazje prepoznao ga pravi element; imenovao ga je 1777. godine.[33][34]
7 Azot 1772. D. Raderford 1772. D. Raderford Element je otkriven za vreme studija Danijela Raderforda na Univerzitetu u Edinburgu.[35] On je pokazao da vazduh u kojem su životinje disale, čak i posle uklanjanja izdahnutog ugljen-dioksida, više ne može da omogući sveći da gori. Karl Vilhelm Šele, Henri Kevendiš i Džozef Pristli takođe su proučavali element otprilike u isto vreme, a Lavoazje ga je imenovao 1775/76. godine.[36]
56 Barijum 1772. V. Šele 1808. H. Dejvi Šele je izdvojio ’novu zemlju’ (BaO) u pirolusitu, a Dejvi je metal izolovao elektrolizom.[37]
17 Hlor 1774. V. Šele 1774. V. Šele Dobijen je hidrohloričnom kiselinom, ali se smatralo da je oksid. Tek ga je 1808. godine Hamfri Dejvi prepoznao kao element.[38]
25 Mangan 1774. V. Šele 1774. G. Gan Izdvojen je pirolusit kao kreč novog metala. Ignacijus Gotfrid Kajm takođe je otkrio novi metal 1770, kao što je i Šele 1774. godine. Izolovan je redukcijom mangan-dioksida sa ugljenikom.[39]
42 Molibden 1778. V. Šele 1781. J. Jelm Šele je prepoznao metal kao konstituent molibdene.[40]
74 Volfram 1781. V. Šele 1783. H. i F. Elujar Šele je dobio iz šelita oksid novog elementa. Elujari su dobili volframičnu kiselinu iz volframita te je redukovao ugljenom.[41]
52 Telur 1782. F.-J. M. fon Rajhenštajn 1795. H. Klaprot Miler ga je posmaptrao ga nečistoću u zlatnoj rudi iz Transilvanije.[42]
38 Stroncijum 1787. V. Krukšank 1808. H. Dejvi Krukšank i Ader Kroford su 1790. godine zaključili da stroncijanit sadrži novi zemni metal. Na kraju je izolovan elektrohemijski, od Hamfrija Dejvija 1808. godine.[43]
1789. A. Lavoazje Lavoazje je napravio prvi moderni spisak elemenata — njih 33, uključujući lake, tople, neekstrahovane ’radikale’ i neke okside.[44] On je takođe redefinisao termin [hemijski] element; dok to nije bilo urađeno, nijedan metal osim žive nije se smatrao elementom.
40. Cirkonijum 1789. H. Klaprot 1824. J. Bercelijus Klaprot je identifikovao novi element u cirkoniji.[45][46]
92 Uranijum 1789. H. Klaprot 1841. E.-M. Peligo Klaprot je greškom identifikovao uranijum-oksid dobijen iz uraninita kao sam element i imenovao ga po nedavno otkrivenoj planeti Uranu.[47][48]
22 Titanijum 1791. V. Gregor 1825. J. Bercelijus Gregor je pronašao oksid novog metala u ilmenitu; Martin Hajnrih Klaprot je nezavisno otkrio element u rutilu i imenovao ga. Čista metalna forma je tek dobijena 1910. od Metjua A. Hantera.[49][50]
39 Itrijum 1794. J. Gadolin 1842. G. Mosander Otkriven je u gadolinitu, a Mosander je kasnije pokazao da njegova ruda itrija sadrži više elemenata.[51][52]
24 Hrom 1797. N. Voklen 1798. N. Voklen Luj Nikola Voklen je otkrio trioksid u rudi krokoit, a kasnije je izolovao metal zagrevanjem oksida u peći na ugalj.[53]
4 Berilijum 1798. N. Voklen 1828. F. Veler i A. Bisi Voklen je otkrio oksid u berilu i emeraldu, a Klaprot je sugerisao današnje ime oko 1808. godine.[54]
23 Vanadijum 1801. M. del Rio 1830. N. G. Sefstrem Rio je otkrio metal u vanadinitu, ali je povukao tvrdnju nakon što je osporio Ipolit-Viktor Kole-Dekotil. Sefstrem ga je izolovao i imenovao, a kasnije se zapravo pokazalo da je Rio bio u pravu.[55]
41 Niobijum 1801. Č. Hečet 1864. V. Blomstrand Hečet je otkrio element u rudi kolumbit i imenovao ga kolumbijum. Hajnrih Roze je dokazao 1844. godine da je element različit od tantala i prekrstio ga niobijum, što je bilo zvanično prihvaćeno 1949. godine.[56]
73 Tantal 1802. G. Ekeberg Anders Gustav Ekeberg je otkrio drugi element u mineralima sličnim kolumbitu, a 1844. godine Roze je dokazao da je različit od niobijuma.[57]
46 Paladijum 1803. H. Volaston 1803. H. Volaston Vilijam Hajd Volaston ga je otkrio u uzorcima platine iz Južne Amerike, ali nije odmah hteo da objavi svoje rezultate. Nameravao je da ga nazove po novootkrivenom asteroidu Cereri, ali dok je on objavio svoje rezultate 1804. godine cerijum je već uzeo svoje ime. Volaston ga je nazvao po skorije otkrivenom asteroidu Palasu.[58]
58 Cerijum 1803. H. Klaprot, J. Bercelijus i V. Hizinger 1838. G. Mosander Bercelijus i Hizinger su otkrili element u ceriji, a nazvali su ga po novootkrivenom asteroidu Ceresu (koji se tada smatrao planetom). Klaprot ga je otkrio istovremeno i nezavisno u nekim uzorcima tantala. Mosander je kasnije dokazao da uzorci sve tri istraživača imaju najmanje drugi element u sebi, lantan.[59]
76 Osmijum 1803. S. Tenant 1803. S. Tenant Tenant je radio na uzorcima južnoameričke platine, paralelno sa Volastonom; otkrio je dva nova elementa, a nazvao ih je osmijum i iridijum.[60]
77 Iridijum 1803. S. Tenant 1803. S. Tenant Tenant je radio na uzorcima južnoameričke platine, paralelno sa Volastonom; otkrio je dva nova elementa, a nazvao ih je osmijum i iridijum. Rezultate za iridijum je objavio 1804. godine.[61]
45 Rodijum 1804. H. Volaston 1804. H. Volaston Volaston ga je otkrio i izolovao iz uzoraka sirove platine iz Južne Amerike.[62]
19 Kalijum 1807. H. Dejvi 1807. H. Dejvi Dejvi ga je otkrio koristeću elektrolizu na potašu.[63]
11 Natrijum 1807. H. Dejvi 1807. H. Dejvi Andreas Zigizmund Marggraf je prepoznao razliku između sode i potaša godine 1758. Dejvi je otkrio natrijum nekoliko dana nakon kalijuma, koristeći elektrolizu na natrijum-hidroksidu.[64]
20 Kalcijum 1808. H. Dejvi 1808. H. Dejvi Dejvi je oktrio metal elektrolizom živog kreča.[64]
5 Bor 1808. L. Ge-Lisak i L. Ž. Tenar 1808. H. Dejvi Radikalni borasik se nalazi na spisku elemenata u Lavoazjeovom Elementarnom sporazumu za hemiju iz 1789. godine.[44] Dana 21. juna 1808. godine, Lisak i Tenar su objavili novi element u sedativnoj soli; Dejvi je 30. juna objavio izolaciju nove supstance iz borne kiseline.[65]
9 Fluor 1810. A.-M. Amper 1886. A. Moasan Radikalni fluorik se nalazi na spisku elemenata u Lavoazjeovom Elementarnom sporazumu za hemiju iz 1789. godine, s tim da se takođe radikalni murijatik javlja umesto hlora.[44] Andre-Mari Amper je predvideo element analogan hloru a koji se može dobiti iz hidrofluorne kiseline, a između 1812. i 1886. mnogi istraživači su pokušavali da dobiju ovaj element. Na kraju ga je izolovao Moasan.[66]
53 Jod 1811. B. Kurtoa 1811. B. Kurtoa Bernar Kurtoa ga je otkrio u prašini morske trave.[67]
3 Litijum 1817. A. Arfvedson 1821. V. T. Brand Arfvedson je ovaj alkalni metal otkrio u petalitu.[68]
48 Kadmijum 1817. Z. L. Herman, F. Štromejer i J. K. H. Rolof 1817. Z. L. Herman, F. Štromejer i J. K. H. Rolof Sve trojica su otkrili nepoznati metal u uzorku cink-oksida iz Šlezije, ali ime koje je Štromejer dao postalo je ono prihvaćeno.[69]
34 Selen 1817. J. Bercelijus i G. Gan 1817. J. Bercelijus i G. Gan Radeći sa olovom pronašli su supstancu za koju su mislili da je telur, ali se nakon daljeg istraživanja ispostavilo da je različita.[70]
14 Silicijum 1823. J. Bercelijus 1823. J. Bercelijus Hamfri Dejvi je mislio 1800. da je silicijum jedinjenje, ne element, a 1808. je predloženo današnje ime. Godine 1811, Luj-Žozef Tenar je verovatno pripremio nečisti silicijum,[71] ali Bercelijusu se pripisuje otkriće za dobijanje čistog elementa 1823. godine.[72]
13 Aluminijum 1825. H. K. Ersted 1825. H. K. Ersted Antoan Lavoazje je predvideo 1787. da je alumina oksid neotkrivenog elementa, a 1808. Hamfri Dejvi ga je pokušao rastaviti. Iako nije uspeo, sugerisao je današnje ime. Hans Kristijan Ersted je bio prvi koji je izolovao metalni aluminijum 1825. godine.[73]
35 Brom 1825. Ž. Balar i K. Levig 1825. Ž. Balar i K. Levig Obojica su otkrili element u jesen 1825. godine. Balar je objavio svoje rezultate naredne godine,[74] a Levig ih nije objavio sve do 1827. godine.[75]
90 Torijum 1829. J. Bercelijus 1914. D. Leli ml. i L. Hamburger Bercelijus je dobio oksid novog zemnog metala u toritu.[76]
57 Lantan 1838. G. Mosander 1841. G. Mosander Mosander je otkrio novi element u uzorcima cerije i objavio rezultate 1842. godine, ali je kasnije pokazao da je ova lantana sadržavala još četiri elementa.[77]
68 Erbijum 1842. G. Mosander 1879. T. Kleve Mosanderu je pošlo za rukom da razloži staru itriju u pravu itriju i erbiju, a kasnije i terbiju.[78]
65 Terbijum 1842. G. Mosander 1886. Ž. Š. G. de Marinjak Godine 1842, Mosander je razložio itriju u još dva zemna metala, erbiju i terbiju.[79]
44 Rutenijum 1844. K. Klaus 1844. K. Klaus Gotfrid Vilhelm Ozan je mislio da je pronašao tri nova metala u uzorcima ruske platine, a 1844. Karl Karlovič Klaus je potvrdio da postoji novi element.[80]
55 Cezijum 1860. R. Bunzen i G. R. Kirhof 1882. K. Zeterberg Bunzen i Kirhof su bili prvi koji su sugerisali o pronalasku novih elemenata analizom spektra. Otkrili su cezijum pomoću njegove dve emisione linije u uzorku dirkhajske mineralne vode.[81] Čisti metal je na kraju izolovao Zeterberg 1882. godine.[82]
37 Rubidijum 1861. R. Bunzen i G. R. Kirhof Đ. de Heveš Bunzen i Kirhof su ga otkrili samo nekoliko meseci posle cezijuma, posmatrajući nove spektralne linije u mineralu lepidolitu. Bunzen nikad nije došao do čistog uzorka metala, što je kasnije učinio Heveš.[83]
81 Talijum 1861. V. Kruks 1862. K.-O. Lami Nedugo posle otrkića rubidijuma, Kruks je našao novu zelenu liniju u uzorku selena; kasnije iste godine, Lami je otkrio da je element metalni.[84]
49 Indijum 1863. F. Rajh i T. Rihter 1867. T. Rihter Rajh i Rihter su ga prvi identifikovali u sfaleritu njegovom indigo-plavom sprektroskopskom emisionom linijom. Ruhter je metal izolovao nekoliko godina posle.[85]
2 Helijum 1868. P. Žansen i N. Lokjer 1895. V. Remzi, T. Kleve i N. Langlet Žansen i Lokjer su posmatrali nezavnisno žute linije u solarnom spektru koje se nisu poklapale ni sa jednim drugim elementom. Nakon nekoliko godina, Remzi, Kleve i Langlet su posmatrali nezavisno element koji gradi kleveit (otprilike u isto vreme).[86]
1869. D. I. Mendeljejev Mendeljejev raspoređuje 64 elementa poznata u to vreme u prvi moderni periodni sistem i tačno predviđa još nekoliko.
31 Galijum 1875. P.-E. L. de Boabodran P.-E. L. de Boabodran Pol-Emil Lekok de Boabodran je posmatrao na pirenskom blendnom uzorku nekoliko emisionih linija koje su odgovarale eka-aluminijumu koji je Mendeljejev predvideo 1871. godine; naknadno je izolovao element elektrolizom.[87][88]
70 Iterbijum 1878. Ž. Š. G. de Marinjak 1906. K. A. fon Velsbah Dana 22. oktobra 1878. godine, Žan Šarl Galisar de Marinjak je objavio razdvajanje terbije u dva nova zemna metala, pravu terbiju i iterbiju.[89]
67 Holmijum 1878. Ž.-L. Sore 1879. T. Kleve Sore ga je otkrio u samarskitu; kasnije je Per Teodor Kleve razložio Marinjakovu erbiju i pravu erbiju i dva nova elementa, tulijum i holmijum.[90]
69 Tulijum 1879. T. Kleve 1879. T. Kleve Kleve je razložio Marinjakovu erbiju u pravu erbiju i dva nova elementa, tulijum i holmijum.[91]
21 Skandijum 1879. F. Nilson 1879. F. Nilson Nilson je razdvojio Marinjakovu iterbiju u pravu iterbiju i novi element koji se poklapao sa 1871. godine predsviđenim Mendeljejevljevim eka-borom.[92]
62 Samarijum 1879. P.-E. L. de Boabodran 1879. P.-E. L. de Boabodran De Boabodran je našao novi zemni metal u samarskitu i imenovao ga samarija po mineralu.[93]
64 Gadolinijum 1880. Ž. Š. G. de Marinjak 1886. P.-E. L. de Boabodran Marinjak je prvobitno posmatrao novi zemni metal u terbiji, a kasnije je Boabodran dobio čisti uzorak iz samarskita.[94]
59 Prazeodijum 1885. K. A. fon Velsbah Fon Velsbah je otkrio dva nova različita elementa u Mosanderovoj didimiji, prazeodijum i neodijum.[95]
60 Neodijum 1885. K. A. fon Velsbah Fon Velsbah je otkrio dva nova različita elementa u Mosanderovoj didimiji, prazeodijum i neodijum.[96]
32 Germanijum 1886. K. A. Vinkler U februaru 1886. godine, Vinkler je pronašao u argiroditu eka-silicijum koji je Mendeljejev predvideo 1871. godine.[97]
66 Disprozijum 1886. P.-E. L. de Boabodran De Boabodran je otkrio novi zemni metal u erbiji.[98]
18 Argon 1894. Dž. Strat i V. Remzi 1894. Dž. Strat i V. Remzi Otkrili su gas upoređujući molekularne težine azota pripremljenog ukapljivanjem iz vazduha i azota pripremljenog hemijskim sredstvima. Ovo je prvi plemeniti gas koji je izolovan.[99]
63 Evropijum 1896. E.-A. Demarse 1901. E.-A. Demarse Demarse je pronašao spektralne linije novog elementa u Lekokovom samarijumu, a razložio je ovaj element nekoliko godina kasnije.[100]
36 Kripton 1898. V. Remzi i V. Travers 1898. V. Remzi i V. Travers Dana 30. maja 1898. godine, Remzi je razložio plemeniti gas iz tečnog argona razlikom u tački ključanja.[101]
10 Neon 1898. V. Remzi i V. Travers 1898. V. Remzi i V. Travers U junu 1898, Remzi je razložio novi plemeniti gas iz tečnog argina razlikom u tački ključanja.[101]
54 Ksenon 1898. V. Remzi i V. Travers 1898. V. Remzi i V. Travers Dana 12. jula 1898. godine, Remzi je razložio treći plemeniti gas unutar tri sedmice, iz tečnog argona razlikom u tački ključanja.[102]
84 Polonijum 1898. P. i M. Kiri 1902. V. Markvald U eksperimentu urađenom 13. jula 1898. godine, Kiriji su zabeležili povećanu radioaktivnost u uranijumu dobijenom iz uraninita, što su objasnili pripisavanjem nepoznatom elementu.[103]
88 Radijum 1898. P. i M. Kiri 1902. M. Kiri Kiriji su 26. decembra 1898. godine objavili novi element različit od polonijuma, koji je Marija kasnije izolovala iz uraninita.[104]
86 Radon 1899. E. Raderford i R. B. Ovens 1910. V. Remzi i R. Vajtlou-Grej Raderford i Ovens su otkrili radioaktivni gas kao rezultat radioaktivnog raspada torijuma, koji su kasnije izolovali Remzi i Grej. Godine 1900, Fridrih Ernst Dorn je otkrio duže trajan izotop istog gasa preko radioaktivnog raspada radijuma. Pošto je ’radon’ prvo korišćen za specifično određivanje Dornovog izotopa pre nego što je postao element sa ovim imenom, česte se pogrešno pripisuju zasluge za potonje umesto prvo pomenuto.[105][106]
89 Aktinijum 1902. F. O. Gizel 1902. F. O. Gizel Fridrih Oskar Gizel „Fric” je dobio iz uraninita supstancu koja je imala svojstva nalik onima lantana, a nazvao je emanijum.[107] Andre-Luj Debjern je prethodno oglasio otkriće novog elementa aktinijuma koji je navodno sličan titanijumu i torijumu; elementi su greškom identifikovani kao identični i Debjernovo ime je izabrano, iako u retrospektivi Debjernova supstanca nije mogla da ima sadržano mnogo stvarnog elementa 89.[108]
71 Lutecijum 1906. K. A. fon Velsbah i Ž. Urben 1906. K. A. fon Velsbah Fon Velsbah je dokazao da je stari iterbijum takođe sadržavao i novi element, koji je on nazvao kasiopeijum. Urben je takođe ovo dokazao istovremeno, ali njegovi uzorci su bili veoma nečisti i sadržavali su novi element samo u tragovima. Uprkos ovome, njegovo odabrano ime lutecijum postalo je zvanično.[109]
75 Renijum 1908. M. Ogava 1919. M. Ogava Masataka Ogava ga je pronašao u torijanitu, ali ga je označio kao element 43 umesto 75 i imenovao niponijum.[110] Godine 1925, Valter Noddak, Ida Eva Take i Oto Berg objavili su razlaganje iz gadolinita i nazvali su rezultat imenom koje element danas nosi.[111]
91 Protaktinijum 1913. O. H. Gering  K. Fajans 1927. A. fon Grose Gering i Fajans su došli do prvog izotopa ovog elementa koji je Mendeljejev predvideo 1871. godine kao činioca prirodnog raspada 238U.[112] Originalno je zapravo izolovan 1900. godine od Vilijama Kruksa, koji nažalost tada nije prepoznao da je u pitanju bio novi element.[113]
72 Hafnijum 1922. D. Koster i Đ. de Heveš 1922. D. Koster i Đ. de Heveš Žorž Urben je tvrdio da je pronašao element u ostacima retkih zemnih metala, dok je ga Vladimir Vernadski nezavisno pronašao u ortitu. Nijedna tvrdnja o pronalasku nije potvrđena zbog izbijanja Prvog svetskog rata, niti je ijedna mogla da bude potvrđena kasnije pošto hemija koju su oni izložili ne odgovara onoj trenutno poznatoj za hafnijum. Posle rata Koster i De Heveš su ga pronašli putem spektroskopske analize iks zračenjem u norveškom cirkonu.[114] Hafnijum je bio poslednji stabilni element koji je otkriven.[115]
43 Tehnecijum 1937. K. Perijer i E. Segre 1937. K. Perijer i E. Segre Perijer i Segre su otkrili novi element u uzorku molibdena koji je korišćen u ciklotronu; prvi je otkriveni sistetički element, mada je kasnije otkriveno da se javlja prirodno u veoma malim količinama odnosno u tragovima. Mendeljejev ga je predvideo 1871. kao eka-mangan.[116][117][118]
87 Francijum 1939. M. Pere Margerit Pere ga je otkrila kao produkt raspada 227Ac.[119] Francijum je poslednji element koji se može naći u prirodi, a ostali se moraju sintetisati u laboratoriji; bitno je napomenuti da su četiri od „sintetičkih” elemenata koji su kasnije bili otkriveni (plutonijum, neptunijum, astat i prometijum) ipak pronađena u konačnici u malim količina u tragovima u prirodi.[120]
85 Astat 1940. R. Korson, R. Makenzi i E. Segre Dobijen je bombardovanjem bizmuta sa alfa česticama.[121] Kasnije je otkriveno da se javlja i prirodno u veoma malim količinama (<25 grama u Zemljinoj kori).[122]
1940. E. Makmilan i H. Ejbelson Dobijen je iradijacijom uranijuma neutronima. Prvi je otkriveni transuranijumski element.[123]
94 Plutonijum 1940—1941. G. T. Siborg, A. Č. Vol, Dž. V. Kenedi i E. M. Makmilan Pripremljen je bombardovanjem uranijuma deuteronima (jezgra deuterijuma).[124]
61 Prometijum 1942. V. Đen-sjung, E. Segre i H. Bete 1945. Č. D. Korjel, Dž. A. Marinski, L. E. Glendenin i H. G. Rihter Verovatno je prvi put pripremljen 1942. godine bombardovanjem neodijuma i prazeodijuma neutronima, ali izdvajanje elementa nije bilo moguće sprovesti. Izolacije je izvedena pod Projektom Menhetn godine 1945.[125]
96 Kirijum 1944. G. T. Siborg, R. A. Džejms i A. Giorso Pripremljen je bombardovanjem plutonijuma sa alfa česticama tokom Projekta Menhetn.[126]
95 Americijum 1944. G. T. Siborg, R. A. Džejms, O. Morgan i A. Giorso Pripremljen je iradijacijom plutonijuma sa neutronima tokom Projekta Menhetn.[127]
97 Berklijum 1949. S. G. Tompson, A. Giorso i G. T. Siborg
(Univerzitet Kalifornije) 		Stvoren je bombardovanjem americijuma alfa česticama.[128]
98 Kalifornijum 1950. S. G. Tompson, K. Strit ml., A. Giorso i G. T. Siborg
(Univerzitet Kalifornije) 		Napravljen je bombardovanjem kirijuma alfa česticama.[129]
99 Ajnštajnijum 1952. A. Giorso et al.
(Laboratorija Argon, Laboratorija Los Alamos i Univerzitet Kalifornije) 		1952. Formiran je u prvoj termonuklearnoj eksploziji, novembra 1952, iradijacijom uranijuma sa neutronima; bilo držano u tajnosti nekoliko godina.[130]
100 Fermijum 1952. A. Giorso et al.
(Laboratorija Argon, Laboratorija Los Alamos i Univerzitet Kalifornije) 		Formiran je u prvoj termonuklearnoj eksploziji, novembra 1952, iradijacijom uranijuma sa neutronima; bilo držano u tajnosti nekoliko godina.[131]
101 Mendeljevijum 1955. A. Giorso, B. G. Harvi, G. R. Čopin, S. Dž. Tompson i G. T. Siborg Pripremljen je bombardovanjem ajnštajnijuma helijumom.[132]
103 Lorencijum 1961. A. Giorso, T. Sikeland, E. Larš i M. Latimer Prvi put je pripremljen bombardovanjem kalifornijuma sa atomima bora.[133]
102 Nobelijum 1966. E. D. Donets, V. A. Šegolev i V. A. Ermakov Prvi put je pripremljen bombardovanjem uranijuma sa atomima neona.[134]
104 Raderfordijum 1969. A. Giorso, M. Nurmija, Dž. Haris, K. Eskola i P. Eskola Pripremljen je bombardovanjem kalifornijuma sa atomima ugljenika.[135]
105 Dubnijum 1970. A. Giorso, M. Nurmija, K. Eskola, Dž. Haris i P. Eskola Pripremljen je bombardovanjem kalifornijuma sa atomima azota.[136]
106 Siborgijum 1974. A. Giorso, Dž. Nički, H. Alonso, K. Alonso, M. Nurmija, G. T. Siborg, K. Hulet i V. Lokid Pripremljen je bombardovanjem kalifornijuma sa atomima kiseonika.[137]
107 Borijum 1981. G. Mincenberg et al.
(GSI u Darmštatu) 		Dobijen je bombardovanjem bizmuta sa hromom.[138]
109 Majtnerijum 1982. G. Mincenberg, P. Armbruster et al.
(GSI u Darmštatu) 		Pripremljen je bombardovanjem bizmuta sa atomima gvožđa.[139]
108 Hasijum 1984. G. Mincenberg, P. Armbruster et al.
(GSI u Darmštatu) 		Pripremljen je bombardovanjem olova sa atomima gvožđa.[140]
110 Darmštatijum 1995. Z. Hofman et al.
(GSI u Darmštatu) 		Pripremljen je bombardovanjem olova niklom.[141]
111 Rendgenijum 1995. Z. Hofman et al.
(GSI u Darmštatu) 		Pripremljen je bombardovanjem bizmuta niklom.[142]
112 Kopernicijum 1996. Z. Hofman et al.
(GSI u Darmštatu) 		Pripremljen je bombardovanjem olova cinkom.[143][144]
113 Nihonijum 2004. K. Morita et al.
(RIKEN u Vakou) 		Pripremljen je bombardovanjem bizmuta cinkom.[145]
114 Flerovijum 2004. J. Oganesjan et al.
(JINR u Dubni) 		Pripremljen je bombardovanjem plutonijuma sa kalcijumom.[146]
116 Livermorijum 2004. J. Oganesjan et al.
(JINR u Dubni) 		Pripremljen je bombardovanjem kirijuma sa kalcijumom.[147]
118 Oganeson 2006. J. Oganesjan et al.
(JINR u Dubni) 		Pripremljen je bombardovanjem kalifornijuma sa kalcijumom.[148]
115 Moskovijum 2010. J. Oganesjan et al.
(JINR u Dubni) 		Pripremljen je alfa raspadom tenesina.[149]
117 Tenesin 2010. J. Oganesjan et al.
(JINR u Dubni) 		Pripremljen je bombardovanjem berklijuma sa kalcijumom.[150]

Grafika

[uredi | uredi izvor]
Razvoj otkrića (1700—2000)

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Copper History”. Rameria.com. Arhivirano iz originala 17. 9. 2008. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  2. ^ „CSA – Discovery Guides, A Brief History of Copper”. Arhivirano iz originala 03. 02. 2015. g. Pristupljeno 11. 08. 2017. 
  3. ^ „Serbian site may have hosted first copper makers”. UCL.ac.uk. UCL Institute of Archaeology. 23. 9. 2010. Arhivirano iz originala 28. 03. 2017. g. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  4. ^ Bower, Bruce (17. 7. 2010). „Serbian site may have hosted first copper makers”. ScienceNews. Arhivirano iz originala 08. 05. 2013. g. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  5. ^ „The History of Lead – Part 3”. Lead.org.au. Arhivirano iz originala 18. 10. 2004. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  6. ^ 47 Silver
  7. ^ „Silver Facts – Periodic Table of the Elements”. Chemistry.about.com. Arhivirano iz originala 21. 11. 2016. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  8. ^ „26 Iron”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  9. ^ Weeks, Mary Elvira; Leichester, Henry M. (1968). „Elements Known to the Ancients”. Discovery of the Elements. Easton, PA: Journal of Chemical Education. str. 29—40. LCCN 68-15217. ISBN 0-7661-3872-0. 
  10. ^ „Notes on the Significance of the First Persian Empire in World History”. Courses.wcupa.edu. Arhivirano iz originala 20. 07. 2010. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  11. ^ „History of Carbon and Carbon Materials – Center for Applied Energy Research – University of Kentucky”. Caer.uky.edu. Arhivirano iz originala 01. 11. 2012. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  12. ^ „Chinese made first use of diamond”. BBC News. 17. 5. 2005. Pristupljeno 21. 3. 2007. 
  13. ^ Ferchault de Réaumur, R-A (1722). L'art de convertir le fer forgé en acier, et l'art d'adoucir le fer fondu, ou de faire des ouvrages de fer fondu aussi finis que le fer forgé [English translation from 1956]. Paris, Chicago. 
  14. ^ „Who discovered carbon?” (PDF). science.marshall.edu. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  15. ^ „50 Tin”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  16. ^ „History of Metals”. Neon.mems.cmu.edu. Arhivirano iz originala 8. 1. 2007. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  17. ^ „Sulfur History”. Georgiagulfsulfur.com. Arhivirano iz originala 16. 9. 2008. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  18. ^ „Mercury and the environment — Basic facts”. Environment Canada, Federal Government of Canada. 2004. Arhivirano iz originala 15. 1. 2007. g. Pristupljeno 27. 3. 2008. 
  19. ^ Craddock, P. T.; et al. (1983). „Zinc production in medieval India”. „World Archaeology”. Industrial Archaeology. 15 (2): 13. . .
  20. ^ „30 Zinc”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  21. ^ Weeks, Mary Elvira (1933). „III. Some Eighteenth-Century Metals”. The Discovery of the Elements. Easton, PA: Journal of Chemical Education. str. 21. ISBN 0-7661-3872-0. 
  22. ^ a b Sarton, George. Introduction to the History of Science.
  23. ^ a b „Periodic Table: Date of Discovery”. Pristupljeno 13. 3. 2007. 
  24. ^ a b „Timeline of Element Discovery”. Pristupljeno 13. 3. 2007. [mrtva veza]
  25. ^ „15 Phosphorus”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  26. ^ „27 Cobalt”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  27. ^ „78 Platinum”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  28. ^ „28 Nickel”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  29. ^ „Bismuth”. Los Alamos National Laboratory. Pristupljeno 3. 3. 2013. 
  30. ^ „12 Magnesium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  31. ^ „01 Hydrogen”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  32. ^ Andrews, A. C. (1968). „Hydrogen”. Ur.: Clifford A. Hampel. The Encyclopedia of the Chemical Elements. New York: Reinhold Book Corporation. str. 272. LCCN 68-29938. 
  33. ^ „08 Oxygen”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  34. ^ Cook, Gerhard A.; Lauer, Carol M. (1968). „Oxygen”. Ur.: Clifford A. Hampel. The Encyclopedia of the Chemical Elements. New York: Reinhold Book Corporation. str. 499—500. LCCN 68-29938. 
  35. ^ Roza, Greg (2010). The Nitrogen Elements: Nitrogen, Phosphorus, Arsenic, Antimony, Bismuth. str. 7. ISBN 9781435853355. 
  36. ^ „07 Nitrogen”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  37. ^ „56 Barium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  38. ^ „17 Chlorine”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  39. ^ „25 Manganese”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  40. ^ „42 Molybdenum”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  41. ^ IUPAC. „74 Tungsten”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  42. ^ „52 Tellurium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  43. ^ „38 Strontium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  44. ^ a b v „Lavoisier 1789 – 33 elements”. Elementymology & Elements Multidict. Pristupljeno 24. 1. 2015. 
  45. ^ „Chronology – Elementymology”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  46. ^ Lide, David R., ur. (2007/2008). „Zirconium”. CRC Handbook of Chemistry and Physics. 4. New York: CRC Press. str. 42. ISBN 978-0-8493-0488-0. 
  47. ^ Klaproth, M. H. (1789). „Chemische Untersuchung des Uranits, einer neuentdeckten metallischen Substanz”. Chemische Annalen. 2: 387—403. 
  48. ^ Péligot, E.-M. (1842). „Recherches Sur L'Uranium”. Annales de chimie et de physique. 5 (5): 5—47. 
  49. ^ „Titanium”. Los Alamos National Laboratory. 2004. Arhivirano iz originala 30. 12. 2006. g. Pristupljeno 29. 12. 2006. 
  50. ^ Barksdale, Jelks (1968). The Encyclopedia of the Chemical Elements. Skokie, Illinois: Reinhold Book Corporation. str. 732—38 [Titanium]. LCCN 68-29938.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  51. ^ Browning, Philip Embury (1917). „Introduction to the Rarer Elements”. Kongl. Vet. Acad. Handl. XV: 137. 
  52. ^ Gadolin, Johan (1796). „Von einer schwarzen, schweren Steinart aus Ytterby Steinbruch in Roslagen in Schweden”. Crell's Annalen. I: 313—329. 
  53. ^ Vauquelin, Louis Nicolas (1798). „Memoir on a New Metallic Acid which exists in the Red Lead of Sibiria”. Journal of Natural Philosophy, Chemistry, and the Art. 3: 146. 
  54. ^ „04 Beryllium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  55. ^ „23 Vanadium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  56. ^ „41 Niobium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  57. ^ „73 Tantalum”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  58. ^ „46 Palladium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  59. ^ „58 Cerium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  60. ^ „76 Osmium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  61. ^ „77 Iridium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  62. ^ „45 Rhodium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  63. ^ „19 Potassium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  64. ^ a b „11 Sodium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  65. ^ „05 Boron”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  66. ^ „09 Fluorine”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  67. ^ „53 Iodine”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  68. ^ „03 Lithium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  69. ^ „48 Cadmium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  70. ^ „34 Selenium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  71. ^ „14 Silicon”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  72. ^ „Silicon”. The Environmental Literacy Council. Arhivirano iz originala 08. 09. 2018. g. Pristupljeno 2. 12. 2016. 
  73. ^ „13 Aluminium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  74. ^ „35 Bromine”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  75. ^ Löwig, Carl (1827). „Über Brombereitung und eine auffallende Zersetzung des Aethers durch Chlor” [O pripremanju broma i upečatljivoj dekompoziciji etra preko hlora]. Magazine für Pharmacie. 21: 31—36.
  76. ^ „90 Thorium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  77. ^ „57 Lanthanum”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  78. ^ „68 Erbium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  79. ^ „65 Terbium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  80. ^ „44 Ruthenium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  81. ^ „55 Caesium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  82. ^ Caesium
  83. ^ „37 Rubidium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  84. ^ „81 Thallium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  85. ^ „49 Indium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  86. ^ „02 Helium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  87. ^ „31 Gallium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  88. ^ „The New Metal Gallium”. Scientific American. 15. 6. 1878. Pristupljeno 16. 6. 2016. 
  89. ^ „70 Ytterbium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  90. ^ „67 Holmium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  91. ^ „69 Thulium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  92. ^ „21 Scandium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  93. ^ „62 Samarium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  94. ^ „64 Gadolinium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  95. ^ „59 Praseodymium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  96. ^ „60 Neodymium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  97. ^ „32 Germanium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  98. ^ „66 Dysprosium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  99. ^ „18 Argon”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  100. ^ „63 Europium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  101. ^ a b „10 Neon”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  102. ^ „54 Xenon”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  103. ^ „84 Polonium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  104. ^ „88 Radium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  105. ^ Partington, J. R. (maj 1957). „Discovery of Radon”. Nature. 179 (4566): 912. Bibcode:1957Natur.179..912P. doi:10.1038/179912a0. 
  106. ^ Ramsay, W.; Gray, R. W. (1910). „La densité de l'emanation du radium”. Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences. 151: 126—128. 
  107. ^ „89 Actinium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  108. ^ Kirby, Harold W. (1971). „The Discovery of Actinium”. Isis. 62 (3): 290—308. JSTOR 229943. doi:10.1086/350760. 
  109. ^ „71 Lutetium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  110. ^ „Abstract, Radchem 0535” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 3. 10. 2008. g. Pristupljeno 11. 7. 2008. 
  111. ^ „75 Rhenium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  112. ^ „91 Protactinium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  113. ^ Emsley, John (2001). Nature's Building Blocks (tvrde korice; 1. izd.). Oxford University Press. str. 347. ISBN 0-19-850340-7. 
  114. ^ „72 Hafnium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  115. ^ Noddack, W.; Tacke, I.; Berg, O (1925). „Die Ekamangane”. Naturwissenschaften. 13 (26): 567. Bibcode:1925NW.....13..567.. doi:10.1007/BF01558746. 
  116. ^ „43 Technetium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  117. ^ „Technetium”. History of the Origin of the Chemical Elements and Their Discoverers. Individual Element Names and History.
  118. ^ „Chemical Elements Discovered at Lawrence Berkeley National Lab”. Lawrence Berkeley National Laboratory. Pristupljeno 2. 3. 2017. 
  119. ^ „87 Francium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  120. ^ Adloff, Jean-Pierre; Kaufman, George B. (25. 9. 2005). „„Francium (Atomic Number 87), the Last Discovered Natural Element””. The Chemical Educator. 10 (5). Arhivirano iz originala 04. 06. 2013. g. Pristupljeno 11. 08. 2017. . [26. 3. 2007]
  121. ^ „85 Astatine”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  122. ^ Close, Frank E. (2004). Particle Physics: A Very Short Introduction. Oxford University Press. str. 2. ISBN 978-0-19-280434-1. 
  123. ^ „93 Neptunium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  124. ^ „94 Plutonium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  125. ^ „61 Promethium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  126. ^ „96 Curium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  127. ^ „95 Americium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  128. ^ „97 Berkelium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  129. ^ „98 Californium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  130. ^ „99 Einsteinium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  131. ^ „100 Fermium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  132. ^ „101 Mendelevium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  133. ^ „103 Lawrencium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  134. ^ „102 Nobelium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  135. ^ „104 Rutherfordium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  136. ^ „105 Dubnium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  137. ^ „106 Seaborgium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  138. ^ „107 Bohrium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  139. ^ „109 Meitnerium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  140. ^ „108 Hassium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  141. ^ „110 Darmstadtium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  142. ^ „111 Roentgenium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  143. ^ „112 Copernicium”. Elements.vanderkrogt.net. Pristupljeno 17. 7. 2009. 
  144. ^ „Discovery of the Element with Atomic Number 112”. www.iupac.org. 26. 6. 2009. Arhivirano iz originala 21. 12. 2009. g. Pristupljeno 17. 7. 2009. 
  145. ^ Morita, Kosuke; Morimoto, Kouji; Kaji, Daiya; Akiyama, Takahiro; Goto, Sin-ichi; Haba, Hiromitsu; Ideguchi, Eiji; Kanungo, Rituparna; Katori, Kenji; Koura, Hiroyuki; Kudo, Hisaaki; Ohnishi, Tetsuya; Ozawa, Akira; Suda, Toshimi; Sueki, Keisuke; Xu, HuShan; Yamaguchi, Takayuki; Yoneda, Akira; Yoshida, Atsushi; Zhao, YuLiang (2004). „Experiment on the Synthesis of Element 113 in the Reaction 209Bi(70Zn,n)278113”. Journal of the Physical Society of Japan. 73 (10): 2593—2596. Bibcode:2004JPSJ...73.2593M. doi:10.1143/JPSJ.73.2593. 
  146. ^ Oganessian, Yu. Ts.; Utyonkov, V. K.; Lobanov, Yu. V.; Abdullin, F. Sh.; Polyakov, A. N.; Shirokovsky, I. V.; Tsyganov, Yu. S.; Gulbekian, G. G.; Bogomolov, S. L.; Gikal, B.; Mezentsev, A.; Iliev, S.; Subbotin, V.; Sukhov, A.; Buklanov, G.; Subotic, K.; Itkis, M.; Moody, K.; Wild, J.; Stoyer, N.; Stoyer, M.; Lougheed, R. (oktobar 1999). „Synthesis of Superheavy Nuclei in the 48Ca + 244Pu Reaction”. Physical Review Letters. 83 (16): 3154. Bibcode:1999PhRvL..83.3154O. doi:10.1103/PhysRevLett.83.3154. 
  147. ^ Oganessian, Yu. Ts.; Utyonkov, V. K.; Lobanov, Yu. V.; Abdullin, F. Sh.; Polyakov, A. N.; Shirokovsky, I. V.; Tsyganov, Yu. S.; Gulbekian, G. G.; Bogomolov, S. L.; Gikal, B.; Mezentsev, A.; Iliev, S.; Subbotin, V.; Sukhov, A.; Ivanov, O.; Buklanov, G.; Subotic, K.; Itkis, M.; Moody, K.; Wild, J.; Stoyer, N.; Stoyer, M.; Lougheed, R.; Laue, C.; Karelin, Ye.; Tatarinov, A. (2000). „Observation of the decay of 292116”. Physical Review C. 63: 011301. Bibcode:2001PhRvC..63a1301O. doi:10.1103/PhysRevC.63.011301. 
  148. ^ Oganessian, Yu. Ts.; Utyonkov, V. K.; Lobanov, Yu. V.; Abdullin, F. Sh.; Polyakov, A. N.; Sagaidak, R. N.; Shirokovsky, I. V.; Tsyganov, Yu. S.; Voinov, A. A.; Gulbekian, G.; Bogomolov, S.; Gikal, B.; Mezentsev, A.; Iliev, S.; Subbotin, V.; Sukhov, A.; Subotic, K.; Zagrebaev, V.; Vostokin, G.; Itkis, M.; Moody, K.; Patin, J.; Shaughnessy, D.; Stoyer, M.; Stoyer, N.; Wilk, P.; Kenneally, J.; Landrum, J.; Wild, J.; Lougheed, R. (2006). „Synthesis of the isotopes of elements 118 and 116 in the 249Cf and 245Cm+48Ca fusion reactions”. Physical Review C. 74 (4): 044602. Bibcode:2006PhRvC..74d4602O. doi:10.1103/PhysRevC.74.044602. 
  149. ^ Oganessian, Yu. Ts.; Utyonkov, V. K.; Dmitriev, S. N.; Lobanov, Yu. V.; Itkis, M. G.; Polyakov, A. N.; Tsyganov, Yu. S.; Mezentsev, A. N.; Yeremin, A. V.; Voinov, A.; Sokol, E.; Gulbekian, G.; Bogomolov, S.; Iliev, S.; Subbotin, V.; Sukhov, A.; Buklanov, G.; Shishkin, S.; Chepygin, V.; Vostokin, G.; Aksenov, N.; Hussonnois, M.; Subotic, K.; Zagrebaev, V.; Moody, K.; Patin, J.; Wild, J.; Stoyer, M.; Stoyer, N.; et al. (2005). „Synthesis of elements 115 and 113 in the reaction 243Am + 48Ca”. Physical Review C. 72 (3): 034611. Bibcode:2005PhRvC..72c4611O. doi:10.1103/PhysRevC.72.034611. 
  150. ^ Oganessian, Yu. Ts.; Abdullin, F. Sh.; Bailey, P. D.; Benker, D. E.; Bennett, M. E.; Dmitriev, S. N.; Ezold, J. G.; Hamilton, J. H.; Henderson, R. A.; Itkis, M. G.; Lobanov, Yu. V.; Mezentsev, A. N.; Moody, K. J.; Nelson, S. L.; Polyakov, A. N.; Porter, C. E.; Ramayya, A. V.; Riley, F. D.; Roberto, J. B.; Ryabinin, M. A.; Rykaczewski, K. P.; Sagaidak, R. N.; Shaughnessy, D. A.; Shirokovsky, I. V.; Stoyer, M. A.; Subbotin, V. G.; Sudowe, R.; Sukhov, A. M.; Tsyganov, Yu. S.; et al. (april 2010). „Synthesis of a New Element with Atomic Number Z=117”. Physical Review Letters. 104 (14): 142502. Bibcode:2010PhRvL.104n2502O. PMID 20481935. doi:10.1103/PhysRevLett.104.142502. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хронологија_открића_хемијских_елемената&oldid=27968888”