Anica Savić Rebac
Anica Savić Rebac (Novi Sad, 4. oktobar 1892 — Beograd, 7. oktobar 1953) bila je srpska književnica, istoričarka filozofije, prevodilac i profesorka Univerziteta u Beogradu.[1][2]
| Anica Savić Rebac | |
|---|---|
 Урош Предић - Аница Савић Ребац, Галерија Матице српске, 1919. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. oktobar 1892. |
| Mesto rođenja | Novi Sad, Austrougarska |
| Datum smrti | 7. oktobar 1953. (61 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, FNR Jugoslavija |
Detinjstvo i rani radovi
уредиAničin otac Milan Savić bio je ugledni književni radnik – pisac i prevodilac, urednik i saradnik mnogih književnih časopisa. Aničina majka, Grkinja poreklom, takođe je poticala iz ugledne građanske porodice. Zahvaljujući ocu, koji je jedno vreme bio sekretar, potom i urednik Letopisa matice srpske, Anica je odmalena bila u dodiru sa književnicima, slikarima i školovanim ljudima tog vremena. Rano je počela da uči klasične i moderne jezike, tako da je već sa trinaest godina imala prve objavljene prevode. Završila je Srpsku osnovnu školu u Novom Sadu, srednjoškolski tečaj u Srpskoj pravoslavnoj višoj devojačkoj školi, kao redovna učenica, i Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju, kao privatna učenica.
Već 1905. dakle, kada joj je bilo trinaest godina, objavljen je njen prevod Bajronovog speva Manfred. Među njenim prvim radovima su i prevodi Šelija, Emila Verharna. Paralelno se bavila i originalnim književnim stvaranjem. Prva ozbiljna ostvarenja su drame inspirisane antičkim likovima: Nijova, Ifigenija i Poslednja sveštenica Palade Atine. Godine 1906. u časopisu Brankovo kolo izlaze njene pesme Pan i Renesans. Iz pisama koja su Anici upućivali Laza Kostić, Uroš Predić, vidi se da je uživala veliku podršku porodičnih prijatelja, koji su redovno izražavali divljenje prema njenom pesničkom talentu i nadahnutom prevodilačkom radu.
Univerzitetska karijera i najznačajnija dela
уредиIzvesno je da su je već u najranijoj mladosti privlačili klasična filologija i klasična književnost. Godine 1910. upisuje klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beču. Tokom svojih studentskih dana bila je u centru modernih kulturnih zbivanja s početka XX veka. Sa roditeljima je često putovala, međutim ne obilazeći velike evropske gradove, već mala mesta po morskoj obali i planinama. Kao apsolvent pre školske 1913/14, Anica sa roditeljima napušta Beč i vraća se u Novi Sad. Nakon rata diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Sve do svoje udaje, Anica je živela u Novom Sadu. Teško je pribavljala potrebnu literaturu za svoja istraživanja, na šta se često žalila u svojim pismima prijateljima, i inače se teško nosila sa malom sredinom u kojoj je živela. Volela je Beograd i umetnike sa kojima se u njemu sretala.
U proleće 1921. Anica se venčala sa Hasanom Repcem, službenikom Ministarstva vera Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Godinu dana nakon venčanja, preselili su se u Beograd. Iste godine se zaposlila u Trećoj ženskoj realnoj gimnaziji, prvo kao suplentkinja, a potom kao profesorka latinskog jezika. U toj gimnaziji ostaće do 1930. kada se sa mužem seli u Skoplje, gde je on bio premešten.
Njena zbirka poezije Večeri na moru smatra se kao ženski prilog srpskoj poeziji.[3] Književni kritičar Miodrag Pavlović ocenjivao je da u njenom delu srpska poezija ima značajnog minornog pesnika.[3]
Doktorirala je 1932. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa temom doktorske disertacije Predplatonska erotologija, kod mentora Veselina Čajkanovića. Nakon doktorske disertacije objavljene su i druge Aničine studije: Geteov Helenizam, Ljubav u filozofiji Spinozinoj, Mistična i tragična misao kod Grka, Štefan George, Platonska i hrišćanska ljubav, Kallistos, Tomas Man i problematika naših dana.[4]
Nakon Drugog svetskog rata, objavljene su i studije o "Luči mikrokozma" i Njegošu: Njegoš, Kabala i Filon, Njegoš i bogumilstvo, Pesnik i njegova poezija. Za Anicu Savić-Rebac "Luča mikrokozma" bila je "najviši izraz jugoslovenske kulture" te je, osim pomenutih studija, objavila i prevode "Luče" na engleski i nemački.[2][5]
Anica je nastavila da se aktivno bavi prevodilačkim i esejističkim radom. Njeni prevodi i eseji se stalno objavljuju, a 1946. postaje i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Vodila je korenspodenciju sa Tomasom Manom, čije je knjige prevodila.[6]
Smrt i posthumno objavljene studije
уреди
Nekoliko meseci nakon smrti svoga muža Hasana, Anica se ubila u svom stanu u Beogradu. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju, 9. oktobra, 1953. godine.
Njeno značajno, ali nedovršeno delo Antička estetika i nauka o književnosti, objavljena je posthumno, 1954, u izdanju beogradske "Kulture". Aničine studije, rasute po brojnim časopisima, prikupio je Predrag Vukadinović i priredio širi izbor iz dela pod naslovom Helenski vidici.
Privatni život
уредиAnica se udala za Hasana Repca 1921. godine. Hasan je bio Srbin muslimanske veroispovesti iz Mostara. On je diplomirao orijentalne jezike na Sorboni a pre toga je bio komita, dobrovoljac u balkanskim ratovima i sa srpskom vojskom prelazi Albaniju.[7]
Odabrana dela
уредиStudije i ogledi:
- Geteov Helenizam (1933)
- Ljubav u filozofiji Spinozinoj (1933)
- Mistična i tragična misao kod Grka (1934)
- Štefan George (1934)
- Platonska i hrišćanska ljubav (1936)
- Kallistos (tekst objavljen na nemačkom jeziku u Wiener Studien) (1937)
- Tomas Man i problematika naših dana (1937)
- Njegoš, Kabala i Filon
- Njegoš i bogumilstvo
- Pesnik i njeogova pozicija
Objavljene knjige:
- Večeri na moru, zbirka pesama (1929)
- Predplatonska erotologija, doktorska disertacija (1932)
- Antička estetika i nauka o književnosti (1954)
- Helenski vidici (1966)
Prevodi:
- The Ray of the Microcosm (1957)
- Der Strahl des Mikrocosmos.
- Song and Poems of the Partisans: Folk-poetry from Yugoslavia 1941-1945, Beograd, Jugoslovenska knjiga, 1952
- Himna svetlosti, Džon Milton, Skolje, Južni pregled, 1938
Reference
уреди- ^ Svetlana Slapšak, Anica Savić Rebac (1894 – 1953), Gegenworte - Zeitschrift fuer den Disput ueber Wissen, Berlin-Brandenburgischen Akademie der Wissenschaften, Lemmens Verlag, Berlin 2010.
- ^ а б Petar II Petrović-Njegoš, The Ray of the Microcosm Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2013), translated by Anica Savić Rebac, Svet Knjige, Beograd 2013.
- ^ а б Savić Rebac, Anica (1987). Zličić, Darinka, ур. Poezija i manji pesnički prevodi. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada. стр. 7.
- ^ Premović, Jasmina. „О "животној истинитости" у романима Томаса Мана према тумачењима Анице Савић Ребац, Зборник радова Антика и савремени свет: тумачење антике, Друштво за античке студије Србије, Београд 2014, 60-68”.
- ^ Dragan Jovanović, S one strane iskre, NIN, 2625, 19.04.2001
- ^ „Anica Savić – Rebac: Marginalizovana intelektualka koja je zadužila našu kulturu | PULSE Magazin”. pulse.rs (на језику: енглески). 2020-06-24. Приступљено 2022-02-18.
- ^ „Život i smrt Anice Savić Rebac - Biografije - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2002-07-05. Приступљено 2022-02-18.
Literatura
уреди- Вулетић, Љиљана (2002). Живот Анице Савић Ребац. Београд.
- Пантелић, Ивана; Милинковић, Јелена; Шкодрић, Љубинка (2013). Двадесет жена које су обележиле XX век у Србији. Београд: НИН.
