Удружење филмских уметника Србије

Удружење филмских уметника Србије
Удружење филмских уметника Србије
Датум оснивања	4. јун 1950.
Тип	национално удружење
Локација	Република Србија
Седиште	Београд, Теразије 26/I
Службени језици	српски
Председник	Милан Кнежевић
Генерални секретар	Мирјана Бошковић
Веб-сајт	УФУС

Удружење филмских уметника Србије (УФУС) је репрезентативно национално удружење које од 1950. године организује професионалне филмске редитеље, сценаристе, сниматеље слике, аниматоре, сценографе и костимографе у Србији. Седиште удружења је у Београду, у улици Теразије 26/I.^[1]

Историјат

Укидањем Комитета за кинематографију Владе ФНРЈ и републичких комитета 1951. године престало је непосредно буџетско финансирање, спроведена је децентрализација, а од свих делова кинематографије се очекивало да послују по привредном рачуну, с тим што је држава и даље покривала негативну разлику у трошковима производње.^[2] У слободном статусу је било четиристо филмских радника, педесет и један редитељ, шездесет и три сниматеља, тридесет монтажера и других, годинама се тај број смањивао.^[2] Савез филмских радника Југославије је основан 5. марта 1950. и покренуо је организовање одговарајућих удружења филмских радника по републикама.^[2] Удружење филмских радника Народне републике Србије је основано 4. јуна исте године у просторијама „Авала филма” на Ташмајдану, у данашњој згради Телевизије Београд.^[3] Његов први изабрани председник је био Радош Новаковић, а управу су чинили Војислав Нановић, Пуриша Ђорђевић, Жика Митровић, Вања Бјењаш, Ото Денеш и секретар Јован Живановић.^[2] Због великог броја отпуштених филмских радника, убрзо је само у Београду дошло до поделе првобитног Удружења филмских радника Србије на два удружења: Удружење филмских уметника Србије у коме су били малобројни редитељи играног филма, афирмисани сценаристи, редитељи документарног филма, сниматељи, сценографи и слично и Удружења филмских уметничких сарадника Србије које је окупило уметничке сараднике – асистенте режије, асистенте сниматеља, редитеље документарног филма и других.^[2] Од секције глумаца Удружења филмских радника Србије се издвојило Удружење филмских глумаца Србије 17. октобра 1968.^[2] У међувремену, развојем новог медијума – телевизије, удружење проширује назив у Удружење филмских и телевизијских радника Србије, а данашњи назив Удружење филмских уметника Србије добија на Оснивачкој скупштини 7. јуна 1980.^[2] Први председник реорганизованог Удружења филмских уметника Србије и председавајући Скупштине био је Миливоје Мића Милошевић, а касније су ту функцију обављали Здравко Рандић, Живорад Милић, Пуриша Ђорђевић, Петар Лаловић, Милорад Јакшић Фанђо, Жарко Драгојевић, Вера Влајић и Милан Кнежевић, који је актуални председник у другом мандату.^[2] Чланови удружења су најугледнији филмски уметници у Србији, организовани у четири целине: Секција редитеља, сценариста и композитора играног филма,^[4] Секција редитеља и сценариста документарног и анимираног филма,^[5] Секција сниматеља играног и документарног филма^[6] и Секција сценографа и костимографа.^[7] Удружење додељује награде за животно дело, годишње награде за филмско стваралаштво, меморијалну награду „Јован Аћин”^[8] и повељу „Александар Петковић” за изузетан ауторски допринос камере.^[9] Издаје часопис „Нови филмограф” од 2005. године по узору на часопис „Филмограф” који је у Београду излазио тромесечно 1976—1989.^[10] Издавачи су књига „Нови Филмограф – За васкрс српског филма”, „Старе и нове покретне слике”, „Нови Филмограф, Едиција + Национални филм” и „Српска авангарда и филм”.^[11]

Продукција филмова

Удружење филмских уметника Србије је са продукцијом почело 1952, седам година после Другог светског рата.^[12] Група аустријских филмских радника, окупљених око Cosmopol Filma из Беча, одлучује да уради филм у копродукцији са југословенским партнером УФУС-ом из Београда. И поред бројних препрека на том путу, филмска екипа успева да реализује филм Последњи мост, као свој први филм за који добијају награду на Фестивалу у Кану 1954. године.

Филмови у продукцији УФУС-а