Жорж Скригин
Георгије-Жорж Владимирович Скригин (Одеса, 4. август 1910 — Београд, Србија, 30. октобар 1997), учесник Народноослободилачке борбе, филмски режисер, сценариста и фотограф-уметник.
| жорж скригин | |
|---|---|
.jpg) Жорж Скригин, Аутопортрет, 1943. година | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. август 1910. |
| Место рођења | Одеса, Руска Империја |
| Датум смрти | 30. октобар 1997. (87 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
| Професија | филмски режисер и сценариста, уметнички фотограф |
| Породица | |
| Супружник | Олга Скригин |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Одликовања |  |
Биографија
уредиРођен је у племићкој породици (отац Владимир Александрович Скригин је био капетан и учесник јапанско-руског рата и ветеран првог светског рата) 4. августа 1910. године у Одеси, у данашњој Украјини.[1] Након Октобарске револуције као припадници Белог покрета 1919. из Одесе селе се у Варну, да би се 1920. са родитељима доселио у Србију. Руску кадетску школу је похађао у Белој Цркви, а гимназију и Високу балетску школу је завршио у Загребу. Године 1930. је ступио у Хрватско народно казалиште у Загребу, као балетски играч. Фотографијом се бавио аматерски, од 1935. године.
Године 1941. је отишао у партизане, где је био члан Казалишта народног ослобођења при Врховном штабу НОВ и ПОЈ. После завршетка рата, доселио се у Београд, а од 1947. до 1967. бавио се професионално филмом, најпре као сниматељ и сценариста документарних филмова, затим као редитељ играних. Аутор је 22 филма, од чега осам играних. Био је и генерални директор Савеза филмских радника Југославије.
До почетка Другог светског рата, добио је многобројне награде за фотографије (Њујорк, Сан Франциско, Лондон, Буенос Ајрес, Торино и др). У послератном раздобљу се мало бавио изложбеном фотографијом. Награду АВНОЈ-а добио је за укупан уметнички рад, фотографски; награду Фото-савеза Југославије за животно дело; Пулску арену за животно дело, и др. Први је носилац звања Мајстор фотографије у Србији (1951). Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.
Умро је 30. октобра 1997. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Фотографски рад
уредиОд 1936. године је био члан Фото клуба Загреб.[2] У предратном раздобљу предмет његовог занимања су портрети, предели и акт фотографије. Био је врло активан на изложбама, нарочито иностраним, па је убрзо, 1937. године проглашен за мајстора фотографије и првака у уметничкој фотографији.
У току Народноослободилачког рата, остварио изванредан циклус од око 500 фотографија — снимао је збегове, децу, рањенике, портрете, офанзиве, конгресе. Већ у том раздобљу биле су интернационално познате две његове фотографије: портрет Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита (објављен на немачкој потерници и у немачком војном часопису „Сигнал”) и „Мајка Кнежпољка”, на којој се налази мајка Милица Тепић, са двоје деце у збегу, јануара 1944. године на Козари. Ова фотографија се налази у Музеју холокауста у Аушвицу.
Године 1968. објавио је илустровану монографију са уметничким фотографијама из Народноослободилачке борбе под називом Рат и позорница.
Фотографије је самостално излагао у Загребу, Будимпешти (1939) и Торину (1940), а после рата у Београду (1951, 1983, 1995), и Паризу (1986).
Филмографија
уредиРедитељ
уреди| 1940 | 1950 | 1960 | 1970 | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 0 | 4 | 4 | 0 | 8 |
| Документарни филм | 1 | 0 | 1 | 1 | 3 |
| Кратки документарни филм | 4 | 4 | 0 | 0 | 8 |
| Укупно | 5 | 8 | 5 | 1 | 19 |
| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1940.-те_ | |||
| 1947. | Блед — Варна | (Кратки документарни филм) | |
| 1947. | Трагом IV и V офанзиве | (Документарни филм) | |
| 1948. | Празник радног народа | (Кратки документарни филм) | |
| 1948. | Македонија | (Кратки документарни филм) | |
| 1949. | Пети конгрес комунистичке партије Југославије | (Кратки документарни филм) | |
| 1950.-те | |||
| 1950. | Братска помоћ | (Кратки документарни филм) | |
| 1952. | Долином Мораве | (Кратки документарни филм) | |
| 1953. | Ревија југословенских игара | (Кратки документарни филм) | |
| 1953. | Борац и градитељ | (Кратки документарни филм) | |
| 1955. | Њих двојица | ||
| 1956. | Потрага | ||
| 1957. | Крвава кошуља | ||
| 1958. | Госпођа министарка | ||
| 1960.-те | |||
| 1960. | Друг председник центарфор | ||
| 1961. | Велика турнеја | ||
| 1962. | Мачак под шљемом | ||
| 1965. | Тито — записи филмског сниматеља | (Документарни филм) | |
| 1967. | Кораци кроз магле | ||
| 1970.-те | |||
| 1971. | Тито — Записи филмског сниматеља | (Документарни филм) | |
Сценариста
уреди| 1940 | 1950 | 1960 | 1970 | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|
| Документарни филм | 0 | 0 | 2 | 1 | 3 |
| Кратки документарни филм | 2 | 3 | 0 | 0 | 5 |
| Укупно | 2 | 3 | 2 | 1 | 8 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1940.-те_ | |||
| 1948. | Празник радног народа (Кратки документарни филм) | / | |
| 1949. | Пети конгрес комунистичке партије Југославије(Кратки документарни филм) | ||
| 1950.-те | |||
| 1952. | Долином Мораве (Кратки документарни филм) | / | |
| 1953. | Ревија југословенских игара (Кратки документарни филм) | / | |
| 1953. | Борац и градитељ (Кратки документарни филм) | / | |
| 1960.-те | |||
| 1965. | Тито — записи филмског сниматеља (Документарни филм) | / | |
| 1967. | На парчету земље | / | |
| 1970.-те | |||
| 1971. | Тито — Записи филмског сниматеља (Документарни филм) | / | |
Сниматељ
уреди| 1940 | |
|---|---|
| Дугометражни филм | 1 |
| Кратки документарни филм | 1 |
| Укупно | 2 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1940.-те_ | |||
| 1947. | Славица | / | |
| 1947. | Блед — Варна (Кратки документарни филм) | / | |
Оцена дела
уреди„Сам Скригин је оценио да је димензију аутентичности достигао у уметничкој фотографији, а не на филму. Његове уметничке фотографије, предратне и ратне, зраче снагом незаобилазних историјских докумената и несумњивим уметничким духом. Спонтано и рафиновано, уз помоћ суптилно употребљене светлости, користећи час драматику, а час лирску осећајност, дочарао је психолошка и емоционална стања својих јунака (У ковачници, 1935, Далматинац, 1940, Рањеници, 1943, Мајка Кнежпољка, 1944. и др).”
Галерија
уреди-
Лирски пејзаж (пролеће)
(Скригин, 1938)
-
Јосип Броз Тито
(Скригин, 1942) -
-
-
Козарчанка
(Скригин, 1943/44) -
Мајка Кнежопољка
(Скригин, 1944)
Референце
уреди- ^ Арсеньев, А. Б. „Изобразительное искусство: СКРЫГИН Георгий (Жорж) Владимирович”. artrz.ru. Приступљено 10. 1. 2019.
- ^ „Чланови Фотоклуба Загреб, 1931-77”, у: Загребачка фотографија, Загреб, Фотоклуб Загреб, 1978.
Литература
уреди- 1. sveslovenska izložba umjetničke fotografije u Zagrebu (katalog), 1935;
- Mladen Grčević, „Počeci amaterske umjetničke fotografije u Zagrebu”. Zagrebačka fotografija, Zagreb, 1978, pp. 21—22;
- Мило Глигоријевић, „Мајсторова исповест”, Уметност, бр. 67, 1980, стр. 23-32;
- Руси без Русије, српски Руси (рад групе аутора). — Београд: Дунај, 1994.
- Горан Малић, „(Жорж Скригин) Мајстор простора и светлости”, Политика, 8. новембар 1997, стр. 29;
- Г. Малић, „Допринос руских фотографа српској култури у XIX и XX веку”. Годишњак града Београда. — Књ. LI, стр. 287—314.
- Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839—2008. Београд : Фотограм, 2009.
Спољашње везе
уреди- Жорж Скригин на сајту IMDb (језик: енглески)
- Како је настала фотографија Мајка Кнежпољка
- Како је настала фотографија Козарчанка
