Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije
Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije bila je vlada Demokratske Federativne Jugoslavije obrazovana od pripadnika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i pripadnika kraljevske vlade u egzilu. Vlada je sastavljena 7. marta 1945, a trajala je do 11. novembra 1945. Predsednik privremene vlade je bio Josip Broz Tito, vođa partizana i generalni sekretar KPJ.
-
U ovom trenutku su ovi naši napori usmereni u jednom pravcu, a to je 1) okupiti sve rodoljubive i čestite pojedince, kako bi naša borba protiv osvajača bila što uspešnija; 2) izgraditi među narodima Jugoslavije bratstvo i jedinstvo koje nije postojalo pre rata i zbog čijeg je odsustva naša zemlja dovedena do katastrofe; 3) obezbediti uslove za ustrojstvo jedne države u kojoj će se svi narodi Jugoslasije osećati srećnim, a to je u pravom smislu demokratska, federativna Jugoslavija.[1]
– Pismo Tita Čerčilu
Pre nego što je formirana privremena vlada, održano je nekoliko susreta između Tita i Ivana Šubašića, predratnog bana Banovine Hrvatska i predsednika kraljevske vlade u Londonu tokom Drugog svetskog rata.
Međunarodna situacija uticala je na Tita da uđe u politiku kompromisa i da zameni radikalizam, pod pritiskom Velike Britanije i svog međunarodnog protektora SSSR-a, „real-politikom", te da usvoji memorandum britanske vlade koji mu je preneo Vinston Čerčil avgusta 1944. da u zemlji neće uvoditi komunizam, da zadrži KPJ u konspiraciji i da izražava komunistički program kroz program Narodnog fronta Jugoslavije.[2]
Nakon Viškog sporazuma u junu 1944., do novog sastanka između Tita i Šubašića je došlo u Vršcu 20. oktobra 1944. Boravak Tita u SSSR i Moskovska konferencija između Staljina i Vinstona Čerčila otvorili su vrata za drugi sporazum između predstavnika NKOJ-a i predsednika kraljevske vlade. Sporazum je zaključen 1. novembra 1944. u Beogradu i poznat je kao „Beogradski sporazum“.
Do novih kontakta došlo je decembra 1944. kada je učinjena dopuna Beogradskog sporazuma sa nekim garancijama za rad političkih stranaka i ratifikacije zakonodavnih akata AVNOJ-a od strane buduće Ustavotvorne skupštine. Beogradskim sporazumom je bio nezadovoljan kralj Petar II Karađorđević, čiju je funkciju po Sporazumu Tito-Šubašić iz 1944. obavljalo regentsko veće sastavljeno od tri člana.
Po završetku Jaltske konferencije, 16. februara 1945. Šubašićeva vlada je stigla u Beograd. Posle mnogih pregovora i ubeđivanja, kralj Petar je najzad 2. marta imenovao za regente Srđana Budisavljevića, Antu Mandića i Dušana Serneca. Po sporazumu, tri dana kasnije došlo je do ostavke kraljevske vlade i NKOJ-a.
Nova vlada DFJ je sastavljena 7. marta 1945., a 9. marta usvojila je Deklaraciju, koju je iste večeri njen predsednik maršal Tito pročitao preko Radio Beograda.
Iz privremene vlade DFJ prvi je dao ostavku na mestu ministra potpredsednika, Milan Grol, s obrazloženjem da se ne poštuje princip demokratije i slobode govora. Posle paljenja uredničkih kuća lista "Demokratija", širom gradova Jugoslavije, došlo je do prvih neslaganja predstavnika Šubašićevog dela i predstavnika JNOF-a. Naročito je Šubašićev deo apostrofirao negativnu ulogu specijalne policije Ozne i njenog preimućstva u državi.
Posle Grola, vladu je istog dana napustio i dr Juraj Šutej, ministar bez portfelja. Sam dr Ivan Šubašić, pod izgovorom da nema slobodne demokratske reči i da vlada komunistička diktatura u zemlji, je podneo ostavku na mestu ministra spoljnih poslova oktobra 1945.
Privremena vlada DFJ je formalno tada ostala bez predstavnika Šubašićevog aparata i postojala je sve do 11. novembra 1945. kada su održani izbori za Ustavotvornu skupštinu.
Privremena vlada DFJ (7. mart 1945 - 11. novembar 1945)
| Ministarski resor | Ime i prezime ministra |
|---|---|
| Predsednik privremene Vlade DFJ | Maršal Josip Broz Tito (NKOJ) |
| Potpredsednik Vlade DFJ | Milan Grol (Kraljevska vlada) (Podneo ostavku 18. avgusta 1945.) |
| Potpredsednik Vlade DFJ | Edvard Kardelj (NKOJ) |
| Ministar spoljnih poslova | dr Ivan Šubašić (Kraljevska vlada)(Podneo ostavku 8. oktobra 1945.) |
| Ministar bez portfelja | Josip Smodlaka (NKOJ) |
| Ministar narodne odbrane | Maršal Josip Broz Tito (NKOJ) |
| Ministar bez portfelja | dr Juraj Šutej (Kraljevska vlada) (Podneo ostavku 18. avgusta 1945.) |
| Ministar finansija | Sreten Žujović-Crni (NKOJ) |
| Ministar pošte, telegrafa i telefona | dr Drago Marušić (Kraljevska vlada) |
| Ministar pravosuđa | Frane Frol (NKOJ) |
| Ministar unutrašnjih dela | Vlada Zečević (NKOJ) |
| Ministar saobraćaja | Todor Vujasinović (NKOJ) |
| Ministar industrije | Andrija Hebrang (NKOJ) |
| Ministar spoljne trgovine | Nikola Petrović (NKOJ) |
| Ministar prosvete | Vladislav S. Ribnikar (NKOJ) |
| Ministar informacija | Sava Kosanović (Kraljevska vlada) |
| Ministar narodnog zdravlja | Zlatan Sremec (Kraljevska vlada) |
| Ministar rudarstva | Bane Andreev (NKOJ) |
| Ministar za poljoprivredu | dr Vasa Čubrilović (NKOJ) |
| Ministar za privredu | Edvard Kocbek (NKOJ) |
| Ministar za šumarstvo | Sulejman Filipović (NKOJ) |
| Ministar za socijalnu politiku | dr Anton Kržišnik (NKOJ) |
| Ministar kolonizacije | Sreten Vukosavljević (NKOJ) |
| Ministar za građevine | Steva Zečević(NKOJ) |
| Ministar za Srbiju u Vladi DFJ | Jaša Prodanović (NKOJ) |
| Ministar za Bosnu i Hercegovinu u Vladi DFJ | Rodoljub Čolaković (NKOJ) |
| Ministar za Crnu Goru u Vladi DFJ | Milovan Đilas (NKOJ) |
| Ministar za Makedoniju u Vladi DFJ | Emanuel Čučkov (NKOJ) |
| Ministar za Hrvatsku u Vladi DFJ | Pavle Gregorić (NKOJ) |
| Kraljev namesnik | Srđan Budisavljević (Kraljevska vlada) |
| Kraljev namesnik | Ante Mandić (Kraljevska vlada) |
| Kraljev namesnik | Dušan Sernec (Kraljevska vlada) |