Masakr u Ćuškoj
| Masakr u Ćuškoj | |
|---|---|
| Lokacija | Ćuška, Peć, Kosovo,  SR Jugoslavija |
| Datum | 14. V 1999. |
| Meta | Albanci |
| Vrsta napada | strijeljanje |
| Mrtvih | 41 |
| Ranjenih | 3 |
| Počinitelji | Vojska Jugoslavije, srbijanske vojne i milicijske postrojbe, paravojska "Šakali", Teritorijalna odbrana |
Masakr u Ćuškoj (albanski: Masakra e Qyshkut) je masakr Albanaca za vrijeme NATO bombardovanja Jugoslavije. Odigrao se u selu Ćuška (u okolini Peći), na Kosovu, 14. maja 1999. godine.
Prema izveštajima, srpska policija i paravojne formacije su okupile meštane u tri seoske kuće, poubijale ih automatskim oružjem i zapalile. Prema optužnici je u ovom oružanom napadu na civilno stanovništvo sela Ćuška lišeno života 44 civila, dok je iz sela proterano više od 400 civila.[1] Optuženima se stavljaju na teret ubistva civila, silovanja, pljačke i paljenje imovine stanovništva. Ubistva su vršili na svirep i podmukao način, neretko pucajući žrtvama u leđa, nakon čega su većinu tela zapalili kako bi sprečili utvrđivanje identiteta žrtava.[2] Među ubijenima su bili i Hasan Čeku, otac tadašnjeg ratnog zapovednika OVK Agima Čekua, sa još nekoliko članova njegove porodice.[3][4][5]
Slučaj “Ćuška” je jedan od najvećih slučajeva ratnih zločina koji se procesuiraju na beogradskom sudu[6], a vodi se u saradnji sa Euleks-om.[7]
Rano ujutro 14. maja 1999, srpske snage bezbednosti su ušle u malo selo Ćuška, nekoliko milja istočno od Peći. Bojeći se odmazde, mnogi ljudi su pobegli u brda u blizini, dok je ostatak stanovništva nasilno okupljen u centru sela. Procenjuje se da je, tokom jurnjave, poginulo dvanaest ljudi u različitim delovima sela.[8]
Oko 8:30 časova, snage bezbednosti u maskirnim uniformama, i sa maskama preko lica, su odvojile okupljene žene, decu i starce od preostalih muškaraca koji nisu uspeli da pobegnu. Više od 200 seljana je maltretirano i sistematski im je opljačkan novac, nakit i druge dragocenosti.[8] Njihovi identifikacioni dokumenti su uništeni.[8]
Trideset i dva muškarca, starosti između 19 i 69 godina, su podeljeni u tri grupe i odvedeni u tri odvojene kuće, gde su bili primorani da se postroje. U sve tri kuće, uhvaćeni muškarci su pobijeni iz automatskog oružja.[8] U jednoj od kuća, nekoliko žrtava je pojedinačno dokrajčeno pištoljem. Svaka kuća je zatim zapaljena i ostavljena da izgori.[8]
Imenom i prezimenom je poznata 41 žrtva masakra.[9] Masakr je preživelo par ljudi.
Različita je struktura žrtava. Dakle, oni su pre svega civili, ali je bilo i trudnica tu, bilo je i starih ljudi… Dakle, zaista nisu uopšte pravili neki poseban izbor. Oni su ih ubijali prosto zato što su pripadali nekim drugim ljudima u tom smislu, dakle zato što su bili Albanci.[10]
– Bruno Vekarić, zamenik srpskog tužioca za ratne zločine
Zločin u selu Ćuska se pominjao i na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, a istraživali su ga i Human Rights Watch, Fond za humanitarno pravo i American RadioWorks.
Neki izveštaji su za masakr u selu Ćuška smatrali odgovornom milicijsku grupu “Munja” iz Peći, koja je delovala u okviru MUP-a Srbije[11][12], a bila je nadaleko čuvena po nasilju i kriminalu.[11] Pored milicijske grupe Munja, u Ćuški su navodno bili i Frenkijevci, Operativna grupa (OPG), elitna jedinica srpske policije, i Anti-teroristicka jedinica Treće armije VJ.[13] Preživeli meštani su imenom i prezimenom identifikovali dvojicu pripadnika srpskih snaga za koje tvrde da su bili u Ćuški 14. maja: Srećka Popovića.[11] Glavni osumnjičeni Nebojša Minić "Mrtvi", koji je komandovao oružanom formacijom "Šakali", uhapšen je 2005. godine u Argentini po poternici MKSJ-a, ali je tokom ekstradicionog postupka umro od AIDS-a.[14] Minić je bio rezervni policajac iz Peći, a pripadao je i paravojnim grupama Munje i Grupa 77.[15]
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv 26 pripadnika paravojne formacije „Šakali“, pripadnika TO i rezervnog sastava policije zbog osnovane sumnje da su 14. maja 1999. godine ubili 41 lice albanske nacionalnosti u selu Ćuška. MUP Srbije je u petak 12. marta 2010. godine priveo devet dostupnih lica, od ukupno 26 osumnjičenih. Još 2 lica se nalaze u bekstvu u Srbiji, dok se ostali nalaze u zemljama regiona ili Zapadne Evrope.[10] Svi osumnjičeni se terete da su preduzimali oružane napade, pojedinačne akte nasilja, pretnje nasiljem, ubistva, uništavanje imovine, pljačke, otimanje lične imovine, u nameri da steknu ličnu imovinsku dobit i sa glavnim ciljem da šire strah među kosovskim Albancima kako bi ih primorali da napuste mesta svog prebivališta i presele se u Albaniju.[16] Među uhapšenima je i Toplica Miladinović, komandant 177. vojno-teritorijalnog odseka Peć koji je 1999. godine naredio „Šakalima“ da proteraju albansko stanovništvo Peći i okolnih sela.[17]
20. januara 2012. godine Okružni sud u Stokholmu (Švedska) je osudio Milića Martinovića, bivšeg srpskog policajca, na doživotnu robiju zbog njegove uloge u masakru u Ćuški. Martinović, koji je uhapšen u Švedskoj aprila 2010, je proglašen krivim za teške zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistvo, pokušaj ubistva i teško podmetanje požara, u vezi sa masakrom. Martinović je bio pripadnik specijalne policijske jedinice PJP koja je stigla u Ćušku 14. maja 1999 u potrazi za "teroristima". Oružan i u uniformi, on je bio među onima koji su zarobili i ubili veliki broj ljudi tog dana. Iako sudski dokumenti ne pokazuju da je lično Martinović ubijao žrtve, oni opisuju da je više puta čuvao stražu dok su njegovi drugovi pucali i ubijali civile, da je pucao po selu te terao stanovništvo da preda zlato i druge dragocenosti. Prema novinskim izveštajima u Švedskoj, očekuje se da će Martinović uložiti žalbu na presudu.[18][19]
Na aerodromu u Ljubljani je 16. Februara 2007. uhapsen tada tridesetdvogodišnji Igor Golubović, državljanin Slovenije i Srbije. Uhapšen je prema poternici slovenackog Interpoola radi sudelovanja u Masakru u selu Čuska i drugih zlocina pocinjenih na teritoriji Peči. Golubović je bio pripadnik jedinice Munje i jedan od bližih saradnika Vidomira Šalapure. Okružni sud u Ljubljani je Igora Golubovića 12. oktobra 2009. osudilo na 20 god.zatvora radi ubistva najmanje 4 civila Albanske nacionalnosti u selu Čuska radi pljacke i nasilnog proterivanja, ranjavanja i maltretiranja albanskog stanovnistva u Peći. Odlukom Višeg Suda u Ljubljani od 21.decembra 2011 Igoru Goluboviću je smanjena zatvorska kazna sa 20 na 12 godina.
Januara 2012. je pred beogradskim sudom svedočio ključni svedok za ratni zločin u selu Ćuška, bivši pripadnik jedinice "Šakali" Zoran Rašković, koji je rekao da njegovoj porodici i njemu, zbog svedočenja, stižu pretnje iz moćnih centara, uključujući i vrh policije, a policajac zadužen za njegovu bezbednost ga naziva "smradom" uz pogrde "gadiš mi se".[20][21] Rašković je svedočio da je teško opisati rečima ono što se događalo u selu Ćuška i da kao najgoru scenu koju je u životu video pamti kada je Ranko Momić silovao trudnu Albanku, koju je zatim ubio, ispalivši joj nekoliko metaka u leđa. Rašković je kazao da svedoči bez zaštite iz uverenja da tim aktom ne izdaje srpstvo.[22]
22. februara 2012, tokom suđenja pred beogradskim sudom, optuženi Srećko Popović je izjavio da je njegova jedinica “Šakali” bila deo interventnog odreda policije u sklopu 177. redovne jedinice Vojske Jugoslavije: “Ako treba da me osudite, osudite. Ali nemojte me proglašavati paravojnom formacijom. To je ispod moje časti. Ja sam vojnik”.[23] Pred beogradskim sudom je svedočila i Ajša Keljmendi, stanovnica Ćuške koja je izgubila supruga i sina u napadu srpskih snaga[7], kao i brojni svedoci odbrane.
- ↑ „Tekst Otužnice protiv Ranka Momića”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 2012-03-13.
- ↑ Šakal: U selu Ćuška bio je jezivi masakr
- ↑ „Serb paramilitary held in Germany”. Expatica.com. Arhivirano iz originala na datum 2012-10-03. Pristupljeno 14. 04. 2011.
- ↑ „Accused Serb Paramilitaries Go on Trial in Belgrade”. Balkan Insight. Pristupljeno 14. 04. 2011.
- ↑ „Serbia Charges Nine Ex-Jackals With War Crimes In Kosovo”. Allvoices.com. Pristupljeno 14. 04. 2011.
- ↑ Nastavljeno suđenje “Šakalima”
- ↑ 7,0 7,1 Dvoje kosovskih Albanaca svedoci zločina “Šakala”
- ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Human Right Watch on Cuska (Qyshk)
- ↑ Qyshk victims
- ↑ 10,0 10,1 26 osumnjičenih za zločin kod Peći
- ↑ 11,0 11,1 11,2 Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Right Watch-a)
- ↑ Lightning Strikes
- ↑ Udar Munje
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2015-09-23. Pristupljeno 2012-03-27.
- ↑ Istraga protiv "Šakala"
- ↑ Hapšenje zbog zločina nad albanskim civilima
- ↑ Među uhapšenima i komandant „Šakala“
- ↑ „Livstids fängelse för grovt folkrättsbrott”. Stockholms Tingsrätt. 20 January 2012. Arhivirano iz originala na datum 2015-09-24. Pristupljeno 2012-03-27.
- ↑ „Swedish court jails Serb over Kosovo war crimes”. The Local. 21 January 2012.
- ↑ Slučaj "Ćuška": Pretnje svedoku
- ↑ Svedok: Bezbedan sam jedino u ćeliji
- ↑ Prete mi iz vrha MUP Srbije
- ↑ “Šakali” nisu paravojska, tvrdi optuženi
- Kosovski rat
- Operacija Potkovica
- Ratni zločini u Kosovskom ratu
- Masakri Albanaca u Kosovskom ratu
- Udruženi zločinački poduhvat
- Masakr u Ćuškoj (baza fotografija, intervjua i dokumenata)
- Istraga protiv "Šakala" (RTS)
- 26 osumnjičenih za zločin kod Peći (B92)
- Optužnica protiv Ranka Momića Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u (Tužilaštvo)
- Optužnica – Toplica Miladinović i dr.
- Transkripti predmeta "Ćuška" (Fond za humanitarno pravo)