Magnezijum karbonat

Magnezijum karbonat
Drugi nazivi	Poznati su di-, tri- i penta-hidrat
Identifikacija
CAS registarski broj	546-93-0 , ; 13717-00-5 (monohydrate) ; 5145-48-2 (dihydrate) ; 14457-83-1 (trihydrate) ; 61042-72-6 (pentahydrate)
PubChem	11029
ChemSpider	10563
MeSH	Magnesium+carbonate
ChEBI	31793
ChEMBL	CHEMBL1200736
RTECS registarski broj toksičnosti	OM2470000
ATC code	A02AA01,A06AD01
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Mg+2].[O-]C([O-])=O
InChI
	InChI=1S/CH2O3.Mg/c2-1(3)4;/h(H2,2,3,4);/q;+2/p-2 ; Kod: ZLNQQNXFFQJAID-UHFFFAOYSA-L InChI=1/CH2O3.Mg/c2-1(3)4;/h(H2,2,3,4);/q;+2/p-2; Kod: ZLNQQNXFFQJAID-NUQVWONBAU
Svojstva
Molekulska formula	MgCO3
Molarna masa	84.32 g/mol
Agregatno stanje	bela čvrsta supstanca
Gustina	2.958 g/cm3, osnovno
Tačka topljenja	350 °C razlaže se
Rastvorljivost u vodi	10.6 mg/100 ml
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Romboedarska
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	-1111.69 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298	65.84 J.K−1.mol−1
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Kalcijum-karbonat; Stroncijum-karbonat; Barijum-karbonat
Сродна једињења	artinit; hidromagnezit; dipingit
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Magnezijum karbonat, poznat i kao mineral magnezit kada je otkriven u prirodi, je hemijsko jedinjenje sa mnogo primena. Pri normalnim uslovima to je belo ili bezbojno hemijsko jedinjenje, male gustine, sa molekulskom formulom: Mg C O₃.^[5]^[6] U hemiji se koristi za dobijanje magnezijum oksida, jer se na temperaturi preko 540 °C razlaže na magnezijum oksid i Ugljen dioksid. Magnezijum karbonat je magnezijumova so ugljene kiseline.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.