Informacija

ASCII kodovi za riječ "Wikipedia" prezentirani u binarnom sistemu, numeričkom sistemu najčešće korištenom za kodiranje tekstualne računarske informacije

Informacija (skraćeno kao info ili info.) jeste ono što informiše, tj. ono iz kojeg podaci mogu biti izvedeni. Informacija je pružena bilo kao sadržaj poruke ili preko direktnog ili indirektnog posmatranja nečega. Ono što je opaženo može biti konstruisano kao poruka u vlastitom pravu, i u tom smislu, informacija je uvije prenešena kao sadržaj poruke. Informacija može biti kodirana u različitim oblicima za prijenos i interperetaciju. Na primjer, informacija može biti kodirana u znakove i prenešena putem signala.

U termodinamici, informacija je bilo koja vrsta događaja koji utiče na stanja dinamičkog sistema koji može interpretirati informaciju.

Informacija razrješava neizvjesnost. Nesigurnost događaja se mjeri njenom vjerovatnoćom nastanka i obrnuto proporcionalno tome. Što više neizvestan događaj, više informacija je potrebno za rješavanje neizvjesnosti tog događaja. Bit je tipična jedinica informacije, ali i ostale jednice poput nata može biti korištena. Primjer: informacija je jedan "fer" okretaj novčića: log₂(2/1) = 1 bit, a u dva fer okretaja novčića je log₂(4/1) = 2 bita.

Etimologija

Engleska reč je izvedena iz latinske osnove (information-) nominativa (informatio): ta imenica je izvedena iz glagola informare (informisati) sa značenjem „dati formu umu“, „disciplinovati“, „podučiti“, „predavati“. Samo inform dolazi (preko francuskog informer) od latinskog glagola informare, koji znači dati oblik, ili formulisati ideju. Osim toga, sam latinski je već sadržao reč informatio sa značenjem koncept ili ideja, mada mera u kojoj je to uticalo na razvoj reči „information“ u engleskom nije jasna.

Starogrčka reč za formu je μορφή (morf) i takođe εἶδος (eidos) „vrsta, ideja, oblik, skup“. Kasnija reč je poznata po svojoj potonjoj Platonovoj (i kasnije Aristotelovoj) upotrebi u tehničkom filozofiskom smislu za označavanje idealnog identiteta ili suštine nečega (vidi teoriju formi). „Eidos“ se takođe može vezati za misao, predlog, ili čak koncept.

Starogrčka reč za informaciju je πληροφορία, koja je transliteracija (plērophoria) za πλήρης (plērēs) „potpuno“ i φέρω (phorein) učestalo od (pherein) do sprovesti. To doslovno znači „potpuno se odnosi“ ili „prenosi u cijelosti“. U modernom grčkom jeziku reč Πληροφορία je još uvek u svakodnevnoj upotrebi i ima isto značenje kao reč informacija u engleskom. Nažalost biblijski učenjaci su preveli (plērophoria) kao „potpuna uverenost“ kreirajući konotacijsko značenje reči. Osim njenog primarnog značenja, reč Πληροφορία kao simbol ima duboke korene u Aristotelovom semiotičkom trouglu. U tom pogledu ona se može interpretirati da komunicira informaciju jednog dekodiranja specifičnog tipa znaka. To je nešto što se često dešava sa etimologijom mnogih reči u antičkom i modernom grčkom jeziku kad postoji veoma jak denotativan odnos između davaoca značenje, e.g. reč simbol koja saopštava specifičnu kodiranu interpretaciju, i označenog, e.g.koncepta čije značenje interprator pokušava da dekodira.

Značenje informacije

Koncept informacija je poruka ima različita značenja u različitim kontekstima. Tako je koncept informacija postao usko vezan za pojmove ograničenje, komunikacija, kontrola, podatak, forma, edukacija, znanje, značenje, razumijevanje, stimulacija, obrazac, percepcija, reprezentacija kao i entropija.

Informacija kao poruka

S pojmom informacija susrećemo se u najraznovrsnijim situacijama, od uporabe u svakodnevnom životu do one u specijaliziranim znanstvenim područjima. Ona predstavlja osnovno obilježje infromacijskog doba, informacijske znanosti, tehnologije i društva. Od mnoštva značenja koja posjeduje, u ovom dijelu obrađen je onaj aspekt informacije koji ju povezuje s konceptom poruke. Budući da se podatak i informacija nerijetko koriste kao sinonimi, važno je napraviti distinkciju između njih. Naime, definicija informacije glasi da su to podaci stavljeni u značenjski kontekst, dok je podatak izvan konteksta. Drugim riječima, podatak je beskoristan sve dok ne prenosi neku informaciju. Prema sljedećoj definiciji informacija je skup znakova koji primatelju nešto znače, odnosno otkrivaju nešto novo. Informacija je pojam s mnogo značenja ovisno o kontekstu, ali je kao pravilo usko povezana s konceptima kao što su značenje, znanje, percepcija, instrukcija, komunikacija i razni mentalni procesi. Jednostavno rečeno, informacija je primljena i shvaćena poruka. Ali prije svega, ona je rezultat procesiranja, manipuliranja i organiziranja podataka na načina da isti nadograđuju znanje osobe koja informaciju prima.

Komunikacijska teorija je numerički prikaz nesigurnosti ishoda. Povezujemo je s entropijom informacije, a samim time i sa relevantnošću poruke, tj. koliko nam je data informacija od koristi.

Osobine informacije

S druge strane, poruka je materijalizirani oblik informacije. Osnovna osobina poruke jest da je informativna, odnosno da onome kome je namijenjena (primatelju) pruža neku (novu) informaciju. Informacija je uvijek o nečemu te u tom smislu može biti lažna ili istinita. Da bi bila što pertinentnija i svrsishodnija važno je da svi sudionici u komunikacijskom kanalu posjeduju određeno predznanje o datoj materiji. Iako teorija razmatra i modele koji uz primatelja nužno podrazumijevaju postojanje pošiljatelja i stoga ne pridaju važnost ideji da informacija može proizaći iz okoliša, potrebno je napomenuti da informaciju i poruku ne smijemo gledati u strogo lingvističkom kontekstu, jer čak nam i buka koja ometa tok komunikacije daje određenu informaciju.

Informaciono teoretski pristup

Sa gledišta informacione teorije, informacija se uzima kao uređena sekvenca simbola iz alfabeta, recimo kao ulazni alfabet χ, i izlaznin alfabet ϒ. Obrada informacije se sastoji od ulazno-izlazne funkcije koja mapira bilo koju inputnu sekvencu iz χ u izlaznu sekvencu iz ϒ. Mapiranje može da bude probabilističko ili determinističko. Ono mođe da koristi memoriju ili da se obavlja bez upotrebe memorije.

Senzorni input

Često se na informacije može gledati kao na tip ulaza u organizam ili sistem. Postoje dve vrste ulaza; neki ulazi su sami po sebi važni za funkcionisanje organizma (na primer, hrana) ili sistema (energija). U svojoj knjizi Senzorna ekologija Dusenbery ih naziva uzročnim ulazima. Drugi ulazi (informacije) su važni samo zato što su oni vezani za uzročne ulaze i mogu da se koriste za predviđanje pojave uzročnih ulaza u budućnosti (ili možda na nekom drugom mestu). Neke informacije su važne zato što su vezane za druge informacije mada konačno mora da postoji veza sa uzročnim ulazom. U praksi, informacija se obično prenosi putem slabih stimulusa koji moraju da budu detektovani putem specijalizovanih senzornih sistema i pojačani energijom ulaza pre nego što postanu funkcionalni za organizam ili sistem. Na primer, svetlost je često uzročni ulaz biljaka, dok ona pruža informacije životinjama. Obojena svetlost reflektovana sa sveta je suviše slaba da izvrši znatan fotosintetički rad, dok je vizuelni sistem pčele detektuje i pčelin nervni sistem koristi tu informaciju za navođenje na cvet, gde pčela često nalazi nektar ili polen, uzročne ulaze koji imaju nutricionu funkciju.

Reprezentacija i kompleksnost

Kognitivni naučnik i primenjeni matematičar Ronaldo Vigo tvrdi da je informacija koncept koji sadrži bar dva srodna entiteta da bi imao kvantitativni smisao. To su, bilo koja dimenziono definisana kategorija objekta S, i bilo koji od njenih podskupova R. R je u suštini reprezentacija S, ili, drugim rečima, ona iskazuje reprezentativnu (i stoga, kconceptualnu) informaciju o S. Vigo zatim definiše količinu informacije koju R saopštava o S kao brzinu promene kompleksnosti S kad god se objekti in R odvoje od S. Pod „Vigovom informacijom“, patern, invarijantnost, kompleksnost, reprezentacija, i informacija — pet fundamentalnih činilaca univerzalne nauke — su ujedinjeni u novom matematičkom okviru. Između ostalog, okvir ima za cilj prevazilaženje ograničenja Šanon-Veaverove informacije pri pokušaju karakterizacije i merenja subjektivne informacije.

Uticaj koji dovodi do transformacije

Informacija je bilo koji tip obrasca koji utiče na formiranje ili transformaciju drugih obrazaca. U tom smislu, ne postoji poteba za svesnim umom da bi se opazio, a još manje cenio, patern. Primer toga je DNK. Sekvenca nukleotida je patern koji utiče na formiranje i razvoj organizma, bez potrebe za svesnim umom.

Teorija sistema ponekad izgleda da se odnosi na informaciju u tom smislu, podrazumevajući da informaciji nije neophodno da uključuje svestan um, i paterni koji cirkulišu (usled povratne sprege) u sistemu se mogu nazvati informacijom. Drugim rečima, može se reći da je informacija u tom smislu nešto što se potencijalno doživljava kao reprezentacija, mada nije kreirana ili prezentirana radi toga. Na primer, Gregory Bateson definiše „informaciju“ kao „promenu koja pravi razliku“.

Ako, međutim, pretpostavka „uticaja“ podrazumeva da je informacija bila spoznata svesnim umon i isto tako interpretirana njime, specifični kontekst asociran sa tom interpretacijom može da uzrokuje transformaciju informaje u znanje. Kompleksne definicije „informacije“ i „znanja“ čine takve semantičke i logičke analize teškim, mada je uslov „transformacije“ je važna tačka u studiji informacije pošto se odnosi na znanje, posebno u poslovnoj disciplini upravljanja znanjem. U toj praksi se koriste alati i procesi koji pomažu informacijskom stručnjaku u obavljanu istraživanja i donošenja odluka, uključujući korake kao što su:

• pregled informacija kako bi se efikasno izvele vrijednosti i značenja
• referenciranje metapodataka, ako su dostupni
• uspostavljanje relevantnog konteksta, često odabranog među mnogim mogućim kontekstima
• izvođenje novog znanja iz informacije
• donošenje odluka ili preporuka i rezultirajućeg znanja.

Stewart (2001) tvrdi da je transformacija informacije u znanje kritična, da leži u srži vrednosti stvaranja i kompetitivne prednosti modernih preduzeća.

Danski rečnik informacionih termina tvrdi da informacija jedino pruža odgovor na postavljeno pitanje. Da li odgovor pruža znanje zavisi od informisane osobe. Stoga uopštena definicija koncepta treba da bude: „Informacija“ = Odgovor na specifično pitanje.

Kad Marshall McLuhan govori o medijima i njihovom uticaju na ljudske kulture, on govori o strukturi artifakata koji daju oblik našem ponašanju i načinu razmišljanja. Takođe, za feromone se često kaže da su „informacija“ u tom smislu.

Svojstvo u fizici

Informacija ima dobro definisano značenje u fizici. Godine 2003. J. D. Bekenstein je tvrdio da je rastući trend u fizici da se definiše fizički svet kao da se sastoji od samih informacija (i stoga su infomacije definisane na taj način) (pogledajte digitalnu fiziku). Primeri toga obuhvataju fenomen kvantne prepletenosti, gde mogu da se formiraju interakcije bez ozbira na nihovo rastojanje ili brzinu svetlosti. Sama materijalna informacija ne može da putuje brže od brzine svetlosti, čak ni kad je ta informacija indirektno transmitovana. To može da dovede do pokušaja fizičkog uočavanja usporavanja prepletenih čestica, čak i kad čestice nisu povezane na bilo koji način osim informacije koju nose.

Univerzalna matematička hipoteza sugeriše novu paradigmu, po kojoj se virtualno sve, od čestica i polja, preko bioloških entiteta i svesti, so samog multiverzuma, može opisati matematičkim paternima informacije. Po istom principu, kosmička praznina se može smatrati odsustvom materijalne informacije u prostoru (izuzimajući virtualne čestice koje nastanu i nestanu usled kvantnih flaktuacija, kao i gravitaciono polje i tamnu energiju). Ništavnost se onda može razumeti kao nešto u čemu prostor, vreme, energija, materija ili bilo koji drugi tip informacije ne može da postoji, što bi bilo moguće ako se simetrija i structure prekinu u mnogostrukosti multiverzuma (i.e. mnogostrukost bi imala rascepe ili rupe).

Još jedan link je demonstriran Maksvelovim demonom putem eksperimenta. U tom eksperimentu, direktni odnos između informacije i drugog fizičkog svojstva, entropije, je demonstriran. Posledica je da je nemoguće da se uništi informacija bez povećanja entropije sistema; u praktičnom smislu to obično znači generisanje toplote. Još jedan filozofski ishod je da se informacija može smatrati razmenljivom sa energijom. Toyabe et al. su eksperimentalno pokazali da se informacija može konvertovati u rad. Stoga u studiji logičkih kapija, teoretska niža granica termalne energije oslobođene AND kapijom je veća od vrednosti za NOT kapiju (zato što je informacija uništena u AND kapiji, i jednostavno konvertovana u NOT kapiji). Fizička informacije je od posebnog značaja u teoriji kvantnih računara.

U termodinamici, informacija bilo kog tipa događaja može da utiče na stanje dinamičkog sistema koji može da interpretira informaciju.

Primena informacijske studije

Informacijski ciklus (gledan kao celina ili u vidu njegovih komponenti) je od velike važnosti za informacionu tehnologiju, informacione sisteme, kao i za informacijsku nauku. Ta polja se bave procesima i tehnikama vezanim za snimanje informacije (putem senzora) i generisanje (putem proračuna), obrade (uključujući kodiranje, enkripciju, kompresiju, pakiranje), prenosa (uključujući sve telekomunikacione metode), prezentacije (uključujući vizualizacione / displej metode), skladištenja (uključujući magnetske, optičke, holografske metode), etc. Informacija ne prestaje da postoji, ona jedino može da bude oštećena izvan svake mogućnost pretraživanja.

Informaciona vizuelizacija (skraćeno InfoVis) je zavisna od računanja i digitalne reprezentacije podataka, i ona pomaže korisnicima u prepoznavanju paterna i u detekciji anomalija.

• 
  Parcijalna mapa Interneta, na kojoj čvorovi predstavljaju IP adrese
• 
  Galačkia distribucija materije (uključujući tamnu) u kubnoj sekciji Svemira
• 
  Informacija ugrađena u apstraktni matematički objekat sa nukleusom lomljenja simetrije
• 
  Vizuelna reprezentacija čudnog atraktora, sa konvertovanim podacima njegove fraktalne strukture

Informacijska sigurnost (skraćeno InfoSec) je tekući proces vršenja provera radi zaštite informacije, i informacionog sistema, od neovlaštenog pristupa, upotrebe, razotkrivanja, destrukcije, modifikacije, disrupcije ili distribucije, putem algoritama i procedura čiji je fokus na nadzoru i otkrivanju, kao i responsu na incidente i popravci.

Informacijska analiza je proces inspekcije, transformacije, i modelovanja informacije, putem konvertovanja sirovih podataka u delotvorno znanje, u podršci procesa odlučivanja.

Informacijska komunikacija predstavlja konvergenciju informatike, telekomunikacija i audio-vizualnih medija & kontenta.

Tehnološki posredovana informacija

Procenjuje se da je svetski tehnološki kapacitet skladištenja informacija porastao sa 2,6 (optimalno komprimovanih) eksabajta u 1986. godini – što je informacioni ekvivalent od manje od jednog 730-MB CD-ROM po osobi (539 MB po osobi) – do 295 (optimalno komprimovanih) eksabajta u 2007. godini. To je informacioni ekvivalent od skoro 61 CD-ROM po osobi u 2007. godini.

Svetski kombinovani tehnološki kapacitet primanja informacije putem jednostranih emisionih mreža je bio informacioni ekvivalent od 174 novina po osobi na dan u 2007. godini. Svetski kombinovani efektivni kapacitet razmene informacija putem dvosmernih telekomunikacionih mreža je bio informacioni ekvivalent 6 novina po osobi na dan u 2007. godini.

Zapisi

Zapisi su specijalizovane forme informacije. Esencijalno, zapisi su informacije proizvedene svjesno ili kao nusprodukti poslovnih aktivnosti ili transakcija i zadržani zbog njihove vrednosti. Njihova vrednost je prvenstveno kao evidencija aktivnosti organizacije, mada oni mogu da budu zadržani i zbog njihove informacione vrednosti. Dobro upravljanje zapisima osigurava očuvanje integriteta rekorda koliko god dugo je to neophodno.

Internacionalni standard upravljanja rekordima, ISO 15489, definiše rekorde kao „informaciju kreiranu, primljenu, i održavanu kao evidencija i informacija od strane organizacije ili osobe, u skladu sa zakonskim obvezama ili načinom obavljanja posla“. Internacionalni komitet o arhiviranju (ICA), odbor o elektronskim zapisima definiše record kao „specifični deo snimljene informacije koja je generisana, sakupljena ili primljena tokom inicijacije, sprovođenja ili kompletiranja aktivnosti i koja sadrži dovoljan kontent, kontekst i strukturu da služi kao dokaz ili evidencija te aktivnosti“.

Zapisi se mogu održavati da bi se zadržala korporaciona memorija organizacije ili ispunili pravni, fiskalni ili računovodstveni zahtevi nametnuti organizaciji. Willis (2005) je izrazio mišljenje da dobro upravljanje poslovnim zapisima i informacijom omogućava „... šest ključnih zahteva dobrog poslovnog upravljanja ... transparenciju; odgovornost; propisani postupak; usklađenost; ispunjavanje statutornih i zakonskih zahteva; i sigurnost ličnih i poslovnih informacija.“

Semiotika

Beynon-Davies objašnjava višestrani koncept informacije u smislu znakova i signalno znakovnih sistema. Sami znaci se mogu razmatrati u smislu četiri međusobno zavisna nivoa ili grana semiotike: pragmatika, semantika, sintaksa, i empirika. Ta četiri nivoa služe za vezivanje društvene reči na jednoj strani sa fizičkom ili tehničkom reči na drugoj.

Pragmatika se bavi smislom komunikacije. Pragmatika povezuje pitanje znakova sa kontekstom u okviru kojeg se znaci koriste. Fokus pragmatike je na namerama živih agentata koji su u osnovi komunikativnog ponašanja. Drugim rečima, pragmatika povezuje jezik sa delom.

Semantika se bavi smislom prouke presene u komunikativnom činu. Semantika razmatra kontekst komunikacije. Semantika je studija značenja znakova - asocijacije između znakova i ponašanja. Semantika se može smatrati izučavanjem veze između simbola i njihovih referenata ili koncepata – posebno načina na koji se znaci odnose na ljudsko ponašanje.

Sintaksa se bavi formalizmima koji se koriste za predstavljanje poruke. Sintaksa kao oblast izučava forme komunikacije u pogledu logike i gramatike sistema zankova. Sintaksa je više posvećena izučavanju forme nego kontenta znakova ili znakovnih sitema.

Empirika je izučavanje signala koji se koriste za prenošenje poruke; fizičke karakteristike medijuma komunikacije. Empirika je posvećena izučavanju komunikacionih kanala i njihovoj karakterizaciji, e.g., zvuku, svetlu, elektronskoj transmisiji etc..

Nielsen (2008) diskutuje odnos između semiotike i informacije u kontestu rečnika. Koncept leksikografskih informacionih troškova je uveden i odnosi se na napore koje korisnik rečnika mora da napravi da bi, prvo, našao tražene podatke i, drugo, razumeo podatke tako da oni mogli da proizvedu informaciju.

Komunikacija normalno postoji unutar konteksta neke društvene situacije. Drištvena situacija postavlja kontekst za saoštavanje namera (pragmatika) i formu u kojoj dolazi do komunikacije. U komunikacionim situacijama namere se izrađavaju putem poruka koje se sastoje o kolekcija međusobno povezanih znakova uzetih iz jezika koji oba učesnika komunikacije razumeju. Uzajamno razumevanje podrazumeva da učesnici vladaju datim jezikom u smislu njegove dogovorenje sintakse (sintaktika) i semantike. Pošiljalac kodira poruku u jeziku i šalje je u vidu signala putem nekog komunikacionog kanala (empirika). Izabrani komunikacioni kanal ima nasledna svojstva koja uslovljavaju ishode, kao što je brzina kojom se komunikacija može odvijati i rastojanje na kome do nje može doći.

Povezano

• Informacijska eksplozija
• Informacijsko društvo
• Informaciono doba
• Informacioni sistemi
• informacijska pismenost
• Entropija (teorija informacija)

Literatura

• Đorđe Nadrljanski, Informatika za učitelje, UF Beograd, 1996.
• Alan Liu (2004). The Laws of Cool: Knowledge Work and the Culture of Information, University of Chicago Press
• Bekenstein, Jacob D. (2003, August). Information in the holographic universe. Scientific American.
• Gleick, James (2011). The Information: A History, a Theory, a Flood. Pantheon, New York, NY.
• Shu-Kun Lin (2008). 'Gibbs Paradox and the Concepts of Information, Symmetry, Similarity and Their Relationship', Entropy, 10 (1), 1-5. Available online at Entropy journal website.
• Luciano Floridi, (2005). 'Is Information Meaningful Data?', Philosophy and Phenomenological Research, 70 (2), pp. 351 – 370. Available online at PhilSci Archive
• Luciano Floridi, (2005). 'Semantic Conceptions of Information', The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2005 Edition), Edward N. Zalta (ed.). Available online at Stanford University
• Luciano Floridi, (2010). Information: A Very Short Introduction, Oxford University Press, Oxford.
• Sandro Nielsen: 'The Effect of Lexicographical Information Costs on Dictionary Making and Use', Lexikos 18/2008, 170-189.
• Stewart, Thomas, (2001). Wealth of Knowledge. Doubleday, New York, NY, 379 p.
• Young, Paul. The Nature of Information (1987). Greenwood Publishing Group, Westport, Ct. ISBN 0-275-92698-2.
• Christoph Arndt (2004). Information Measures – Information and its Description in Science and Engineering (Signals and Communication Technology izd.). Berlin: Springer. ISBN 3-540-40855-X. 
• Wilhelm Gaus (2005). Dokumentations- und Ordnungslehre – Theorie und Praxis des Information Retrieval (eXamen.press izd.). Berlin: Springer. ISBN 3-540-27518-5. 
• Andreas Holzinger: Basiswissen IT/Informatik. Band 1: Informationstechnik. Vogel, Würzburg 2002. ISBN 3-8023-1897-8
• Martin Werner: Information und Codierung. Vieweg+Teubner, Wiesbaden 2008. ISBN 978-3-8348-0232-3
• Herbert Klimant, Rudi Piotraschke, Dagmar Schönfeld: Informations- und Kodierungstheorie. Teubner Verlag., Wiesbaden/Stuttgart 2003, ISBN 3-519-23003-8.
• Holger Lyre: Informationstheorie. Wilhelm Fink Verlag., Paderborn/München 2002, ISBN 3-7705-3446-8.
• Keith Devlin: Infos und Infone. Die mathematische Struktur der Information. Birkhäuser Verlag., Basel/Schweiz 1996, ISBN 3-7643-2703-0.
• Jan Kåhre: The Mathematical Theory of Information, Springer, Berlin 2002, ISBN 1-4020-7064-0.
• Norbert Bischof: Struktur und Bedeutung. Eine Einführung in die Systemtheorie für Psychologen, Biologen und Sozialwissenschaftler zum Selbststudium und für den Gruppenunterricht. 2., korrigierte Auflage. Bern: Hans Huber, 1998. ISBN 3-456-83080-7.
• Tor Nørretranders: Spüre die Welt. Die Wissenschaft des Bewußtseins. Rowohlt, Reinbek 2000. ISBN 3-499-60251-2
• S. Bieletzke, H. L. Grob: Aufbruch in die Informationsgesellschaft. Lit, Münster 1998. (Reihe: Telekommunikation und Multimedia Bd. 9) ISBN 3-8258-3844-7
• James Gleick: Die Information: Geschichte, Theorie, Flut. Redline Verlag, München 2011. ISBN 3-868-81312-8.
• Luciano Floridi. „What is the Philosophy of Information?'”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-16. Pristupljeno 2015-05-26.  (PDF; 57 kB)', Metaphilosophy, 33.1/2, 123-145, auch in T.W. Bynum und J.H. Moor (Hrsg.): CyberPhilosophy: The Intersection of Philosophy and Computing, Oxford – New York: Blackwell 2003.
• Luciano Floridi (Hg.): The Blackwell Guide to the Philosophy of Computing and Information, Oxford – New York: Blackwell 2003. ISBN 978-0-631-22919-3.
• Luciano Floridi: The Philosophy of Information, Oxford University Press, 2013. ISBN 978-0-199-23239-0.
• Ernst von Glasersfeld: Informationsübertragung, in: Leon R. Tsvasman (Hg.): Das große Lexikon Medien und Kommunikation. Kompendium interdisziplinärer Konzepte. Würzburg 2006. ISBN 978-3-899-13515-2.
• Peter Janich: Was ist Information? Kritik einer Legende. Suhrkamp, Frankfurt 2006. ISBN 3-518-58470-7 (Darstellung von Grundlage und Herkunft sowie Diskussion naturalistischer Auffassungen von Information aus der Perspektive der Methodischer Kulturalismus Handlungstheorie mit Herleitung ihrer Definition aus Redehandlungen des sich gegenseitig Informierens.)

Vanjske veze

Informacija na Wikimedijinoj ostavi

• How Much Information? 2003 Arhivirano 2010-04-07 na Wayback Machine-u
• Semantic Conceptions of Information Review by Luciano Floridi for the Stanford Encyclopedia of Philosophy
• Principia Cybernetica entry on negentropy
• Fisher Information, a New Paradigm for Science: Introduction, Uncertainty principles, Wave equations, Ideas of Escher, Kant, Plato and Wheeler. Arhivirano 2010-04-09 na Wayback Machine-u This essay is continually revised in the light of ongoing research.
• How Much Information? 2003 Arhivirano 2010-04-07 na Wayback Machine-u an attempt to estimate how much new information is created each year (study was produced by faculty and students at the School of Information Management and Systems at the University of California at Berkeley)
• (dk) Informationsordbogen.dk Arhivirano 2019-08-15 na Wayback Machine-u The Danish Dictionary of Information Terms / Informationsordbogen
• Klassiker der Philosophie der Information (Bibliographie und Downloads oder Links)
• Wolfgang Strauss, Nina Zschocke: „Explore Information / Create Knowledge”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-03. Pristupljeno 2015-05-26. , Artikel auf netzspannung.org 2004
• Definitionen des Begriffes Information, Materialsammlung
• Matthias Rauterberg: Über das Phänomen: „Information“ (PDF-Datei; 188 kB), 2005
• Stanislaw Lem: Die Megabitbombe, Von der Verschmutzung der Informationsumwelt und den ausfransenden Rändern des Wissens, telepolis, 12. September 2001
• Mario Behling: Strategien der Informationsverarbeitung und das veränderte Kommunikationsverhalten bei der Nutzung moderner Medienkanäle, 2006