Schutzstaffel
SS ili Šucštafel (nem. Schutzstaffel — Odbrambene snage) je bila velika paravojna organizacija koja je bila glavni deo Nacionalsocijalističke partije u Nemačkoj. Lider SS-a bio je Hajnrih Himler od 1929. do njenog raspuštanja 1945. sa porazom nemačke u Drugom svetskom ratu.
Nacisti su smatrali SS elitnom jedinicom, „pretorijanskom stražom“ partije sa svim članovima odabranim po rasnim i ideološkim kriterijima. SS se razlikovao od nemačke vojske, nacističke partije, i nemačkih državnih zvaničnika sa svojim činovima, oznakama jedinica i uniformama. Pored toga, pripadnici SS-a su na podlaktici ruke imali istetoviran broj. Što manji broj tim viši rang u SS-u. Za razliku od logoraša u koncentracionim logorima broj je bio istetoviran na desnoj ruci. SS je imao ključnu ulogu tokom holokausta: SS ajnzacgrupen jedinice izmasakrirale su preko milion civila, većinom Jevreja, u masovnim egzekucijama; lider SS-a Hajnrih Himler bio je jedan od glavnih arhitekata takozvanog konačnog rešenja; SS je hapsio Jevreje i vodio koncentracione logore u kojima ih je ubijeno na milione uz Rome i Slovene.
Borbene jedinice SS-a, nazivane Vafen-SS (nem. Waffen-SS), su se razvile u sposobne i efektivne vojnike, u mnogo slučajeva superiornije od Nemačke vojske to jest Vermahta zbog žestokog ideološkog naboja i bolje vojne opreme.
Najpoznatiji ogranci SS-a, kasnije optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti bili su Rajhsziherhajtshauptamt (nem. Reichssicherheitshauptamt - RSHA, Glavna bezbednosna kancelarija Rajha), Ziherhajtsdinst (nem. Sicherheitsdienst - SD, Bezbednosna služba), ajnzacgrupen (nem. Einsatzgruppen - Grupa za specijalne operacije), služba u koncentracionim logorima poznata kao SS-totenkopfferbende (nem. SS-Totenkopfverbände - SS-TV, Formacije Mrtvačke glave), i Gestapo (nem. Gestapo - Tajna državna policija).
Nakon rata sudije na Nirmberškom suđenju proglasile su SS za kriminalnu organizaciju zbog sprovođenja rasnih zakona i genocida tokom holokausta.
