Lista poglavara Jugoslavije

Spisak predsednika države Jugoslavije navodi šefove države zemalja koje su se nazivale "Jugoslavija" ili za koje se to podrazumevalo i to monarhe (Kraljevina SHS odn. Jugoslavija, DFJ) i predsednike republike (FNRJ, SFRJ i SRJ). Pošto je Josip Broz Tito u različitim periodima bio šef države i vlade, a takođe i na čelu jedine partije (KPJ/SKJ), spisku su pridodati i predsednici Savezne Vlade/Saveznog izvršnog veća, kao i Generalni sekretar/Predsednici predsedništva partije.

Kraljevina SHS/Jugoslavija 1918—45.

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je nastala spajanjem Države Slovenaca, Hrvata i Srba i Kraljevine Srbije 1. dec/pro. 1918. (skupštine u Vojvodini i Crnoj Gori su nekoliko dana ranije takođe odlučile o priključenju Srbiji). Preimenovana je u Jugoslaviju 1929.

Petar I Karađorđević (1. dec. 1918. — 16. avg. 1921.) (princ Aleksandar je bio regent još od juna 1914)
Aleksandar I Karađorđević (16. avg. 1921. — 9. okt. 1934.)
Petar II Karađorđević (9. okt. 1934. — 29. nov. 1945.) (princ Pavle Karađorđević regent do 27.3. 1941.); u izbeglištvu od aprila 1941., republika proglašena 29. nov. 1945.)

Socijalistička Jugoslavija 1945—91.

Grb SFRJ (od 1963)

Nakon osovinske invazije i okupacije Jugoslavije, partizani su 1942. formirali Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ). Na njegovom drugom zasedanju 29. nov. 1943. je proklamovana Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ). Tačno dve godine kasnije proglašena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ), koja je aprila 1963. preimenovana u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Monopol na vlast je do 1990. imala Komunistička partija Jugoslavije (KPJ, 1952. preimenovana u Savez komunista Jugoslavije (SKJ).

Predsednici Republike

Ivan Ribar (29. dec. 1945. — 14. jan. 1953.)
Josip Broz Tito (14. jan/sij. 1953. — 16. maj/svi. 1974

Predsedništvo

Prema ustavu iz februara 1974., na čelu SFRJ se nalazilo kolektivno Predsedništvo u koje su ulazili po jedan predstavnik šest republika, dve pokrajine i (do 1988.) šef SKJ. Prvi predsednik predsedništva je bio Tito, koji je 16. maja 1974. proglašen za doživotnog predsednika i na položaju ostao do smrti (moguće da je još 1963. proglašen za doživotnog predsednika).

Josip Broz Tito (16. maj/svi. 1974. — 4. maj/svi. 1980.)

Predsedništvo posle Tita

Posle Titove smrti, članovi predsednštva su se smenjivali jednom godišnje, uglavnom 15. maja/svib., osim ako nije drugačije označeno. Dato je i koju su Socijalističku Republiku ili pokrajinu predstavljali.

Lazar Koliševski (4. — 15. maj/svi. 1980.) (Makedonija)
Cvijetin Mijatović (1980—81.) (BiH)
Sergej Kraigher (1981—82.) (Slovenija)
Petar Stambolić (1982—83.) (Srbija)
Mika Špiljak (1983—84.) (Hrvatska)
Veselin Đuranović (1984—85.) (Crna Gora)
Radovan Vlajković (1985—86.) (SAP Vojvodina)
Sinan Hasani (1986—87.) (SAP Kosovo)
Lazar Mojsov (1987—88.) (Makedonija)
Raif Dizdarević (1988—89.) (BiH)
Janez Drnovšek (1989—90.) (Slovenija)
Borisav Jović (1990—91.) (Srbija, SKJ pa SPS)
- Sejdo Bajramović (v.d.) (16. maj/svi. — 30. jun/lip. 1991.) (Kosovo, SPS)
Stjepan Mesić (30. jun/lip. — 3. okt/lis. 1991., formalno dao ostavku 5. dec/pro. 1991.) (Hrvatska, HDZ)
- Branko Kostić (v.d.) (3. okt/lis. 1991. — 15. jun/lip. 1992.) (Crna Gora, DPS)

Šefovi vlade

Na osnovu sporazuma Tito—Šubašić, prvi je postao predsednik privremene vlade DFJ 7. mar/ožu. 1945. Tito je ostao na tom položaju i nakon proglašenja FNRJ 29. nov/stud.. Nakon usvajanja saveznog Ustavnog zakona 13. jan/sij. 1953. naziv Vlade je promenjen u Savezno izvršno veće (SIV).

Josip Broz Tito (29. nov/stud. 1945 — 29. jun/lip. 1963.) (Hrvatska)
Petar Stambolić (29. jun/lip. 1963. — 16. maj/svi. 1967.) (Srbija)
Mika Špiljak (16. maj/svi. 1967. — 18. maj/svi. 1969.) (Hrvatska)
Mitja Ribičič (18. maj/svi. 1969. — 30. jul/srp. 1971.) (Slovenija)
Džemal Bijedić (30. jul/srp. 1971. — 18. jan/sij. 1977.) (BiH)
Veselin Đuranović (18. jan/sij. 1977. — 16. maj/svi. 1982.) (Crna Gora)
Milka Planinc (16. maj/svi. 1982. — 15. maj/svi. 1986.) (Hrvatska)
Branko Mikulić (15. maj/svi. 1986. — 16. mar/ožu. 1989.) (BiH)
Ante Marković (16. mar/ožu. 1989. — 20. dec/pro. 1991.) (BiH)

Šefovi Partije

Monopol na vlast u drugoj Jugoslaviji je imala Komunistička partija Jugoslavije, 1952. preimenovana u Savez komunista Jugoslavije. Na čelu joj je prvo bio Generalni sekretar a zatim Predsednik predsedništva (posle Titove smrti).

Josip Broz Tito (mart/ožujak 1939 — 4. maj/svi. 1980.)
- Branko Mikulić (v.d.) (19. okt/list. 1978. — 23. okt/list. 1979.) (BiH)
- Stevan Doronjski (v.d. do 4. maja) (23. okt/list. 1979. — 20. okt./list. 1980.) (SAP Vojvodina)
Lazar Mojsov (20. okt./list. 1980. — 20. okt./list. 1981.) (Makedonija)
Dušan Dragosavac (20. okt./list. 1981. — 29. jun/lip. 1982.) (Hrvatska)
Mitja Ribičič (29. jun/lip. 1982. — 30 jun/lip. 1983.) (Slovenija)
Dragoslav Marković (30 jun/lip. 1983. — 26. jun/lip. 1984.) (Srbija)
Ali Šukrija (26. jun/lip. 1984. — 25. jun/lip. 1985.) (SAP Kosovo)
Vidoje Žarković (25. jun/lip. 1985. — 26. jun/lip. 1986.) (Crna Gora)
Milanko Renovica (28. jun/lip. 1986. — 30. jun/lip. 1987.) (BiH)
Boško Krunić (30. jun/lip. 1987. — 30. jun/lip. 1988.) (SAP Vovodina)
Stipe Šuvar (30. jun/lip. 1988. — 30. jun/lip. 1989.) (Hrvatska)
Milan Pančevski (30. jun/lip. 1989. — 30. jun/lip. 1990.) (Makedonija)

Presek Titovih funkcija

Šef partije: mart 1939. — mart 1945.
Šef vlade i partije: mart 1945. (do novembra privremeno) — januar 1953.
Šef države, vlade i partije: januar 1953. — jun 1963.
Šef države i partije: jun 1963. — maj 1980. (sa v.d. u partiji od oktobra 1978.)

Savezna Republika Jugoslavija 1992—2003.

Zastava SRJ

Grb SRJ

Predsednik SRJ (proglašena 27. apr. 1992., sastojala se samo od Srbije i Crne Gore) birao se u saveznoj skupštini do 2000. U vreme kada je Slobodan Milošević bio predsednik, jula 2000., usvojeni su ustavni amandmani kojima je predviđen izbor narodnim glasanjem.

Dobrica Ćosić (16. jun 1992 — 31. maj 1993)
- Miloš Radulović (1. 6. - 25. 6. 1993) (v. d.) DPS
Zoran Lilić (25. 6. 1993 — jul 1997) (SPS)
Slobodan Milošević (jul 1997 — 5. okt. 2000.) (SPS)
Vojislav Koštunica (okt. 2000 — feb. 2003.) (DSS)

Državna Zajednica Srbija i Crna Gora 2003-06

DZSCG je formirana 4. feb. 2003. kao prelazno rešenje, usled crnogorskih zahteva za osamostaljenjem. Njen predsednik je istovremeno bio i premijer (tj. Predsedavajući Saveta ministara). Prestala je da postoji proglašenjem nezavisnosti Crne Gore 3. juna 2006.

Svetozar Marović (7. mart 2003. - 3. jun 2006.)