Rana

Rana (lat.vulnus) je povredom izazvan prekid kontinuiteta tkiva čoveka ili životinje, koji zahvata kožu ili sluzokožu i može prodreti u dublje slojeve tkiva u različitom stepenu.

Posekotina

Istorijat

I. Praistorija

Zbog jako niskog stupnja razvoja i nedostatka odgovarajuće opreme, a u stalom sukobu sa prirodom i problemima potrage za hranom, praistorijski čovek je veoma često bio izložen mnogobrojnim povredama. Kontrola krvarenja i prekrivanje rane “oblozima” (blato, mahovina, hrastova kora), bili su prvi čovekovi koraci u lečenju rana. Kod Kromanjonaca 36.000 g.pne) – pronađena su oruđa slična skalpelu i koštane igle s ušicama, a 4000-1800 g.pne – pronađeni su vidljivi pokušaji hirurških zahvata na ostacima lobanje.

II. Staroegipatsko doba

Rana su u starom Egiptu tertirane kao „božja kazna“ pa se u njihovom lečenju prepliće medicina, religija, i magija. Opis lečenja rana pronađen je zapisan na papirusu koji datira iz 1700 g.pne;

• Rane su prekrivane - animalnim izmetom, medom i smolom
• Mirisne smole stavljane su na rane sa jakim i neprijatnim mirisom
• Živa se upotrbljavala za uništavanje bakterija a rane su čišćene upotrebom vode i mleka
• Kao obloga za rane korišćeni su i masni jastučići od vune s kaučukom

Oko 1600 g.pne Egipćani uporabljavaju vuneni konac za ušivanje rana.

III. Starogrčko doba

U lečenju rana stari Grci koristili su sledeće metode;

• Usijano gvožđe za kauterizaciju rane + vračanje (Homer – Ilijada: 800 g.pne)
• Ispiranje rane toplom vodom, sirćetom ili vinom
• Spajanje krajeva rane
• Prekrivanje rane vunenom tkaninom prokuvanoj u vodi
• Pranje ruku i rezanje noktiju

Hipokrat (460-377 pne) unosi napredak u lečenju rane i prvi daje opis primarnog i sekundarnog zarastanja rane

IV. Starorimsko doba

Obrada rane usijanim kopljem u 17.veku

• U ovom istorijskom periodu napisano je preko 300 knjiga o lečenju rana.
• Celsus (25 g. pne – 50. g.) opisuje klasične znakova infekcije rane: rubor(crvenilo), tumor(otok), calor(toplota) i dolor(bol), i u lečenju rana preporučuje primenu agresivnih metoda.
• Galen (130 g. – 200 g.) predlaže upotrebu slane vode i vina za čišćenje rana
• Dresinzi u lečenje rane uvodi upotrebu ulja, hleba, pšenice, i vina za ispunjavanja šupljine rane (podaci iz Biblije)

V. Novi vek

• Semmelweis 1847.uvodi u medicinsku praksu pranje ruku hlornim krečom
• Louis Pasteur 1860. prvi uvodi u savremeno lečenje sterilizaciju
• Lister (1812. – 1912.) uvodi dezinfekciju karbolnom kiselinom
• Bergman 1878. uvodi u svakodnevnu praksu primenu starilizacije toplotom – asepsa
• Fürbinger 1880. uvodi u hirurgiju klasično hirurško pranje ruku
• Halstedt 1890. prvi predlaže upotrebu hirurških rukavica
• Friedrich 1898. započinje sa ekscizijom rubova rane radi uklanjanja nekrotičnog (mrtvog)tkiva i bakterija.

IV.Savremeno doba

• Ternerom (1990) propisuje kriterijume koje treba da ima idealna obloga za rane:

1. da uklanja eksudaciju,
2. podržava vlažno okruženje u rani,
3. obezbjeđuje propusnost za kiseonik,
4. održava temperaturu okoline oko rane,
5. sprečava infekciju rane,
6. ne sadrži otrovne komponente,
7. da se može se ukloniti bez oštećenja tkiva.

Vrste rana prema mehanizmu nastanka

• nagnječenja (lat. v. contusum) su rane nastale prilikom pada sa visine ili udarca tupine mehaničkog oruđa ili oružja. Njih karakterišu nagnječene i krvlju podlivene ivice.
• razderotine ( lat. v.lacerum) su rane nastale u kontaktu sa tupim ili oštrim predmetima ili pri padu sa visine, nepravilnih su ivica i često sa znacima nečistoće i infekcije.
• nagnječnorazderna rana (lat.v.lacerocontusum) je sa osobinama nagnječine i razderotine i izazvana je tupim ili oštrim predmetima ili pri padu sa visine. Ovaj tip rane može nastati i pri otvorenim prelomima kostiju. Strelna rana (lat. v.sclopetarium) spada u ovu grupu rana, a izazvana je vatrenim oružjem. Ove rane su različitog oblika, od tačksatog do zvezdastog. Njihov izgled zavisi od vrste projektila ili eksplozivnih parčadi koji dolaze iz neposredne blizine. Dejstvo projektila objašnjava se na taj način što on velikom kinetičkom energijom razara tkivo pomoću komprimiranog vazduha ispred sebe i vakuma koji sledi nakon prodora projektila.
• sekotina (lat. v.incisum) je rana izazvana oštrim oruđem. Ona je pravilnih ivica i obično bez primesa nečistoće i retko sa znacima infekcije.
• ujedina (lat. v. morsum) je rana izazvana dubokim prodiranjem zuba životinje ili čoveka i obično je inficirana.
• ubodina (lat v. punctum) je rana najčešće tačkastog oblika izazvana ubodom insekata ili mehaničkih šiljatih predmeta koji prodiru duboko u tkiva.

Vrste rana prema stanju kože

• nepenetrantna (zatvorene) rana ( lat. v. nonpenetrans ) karakteriše se očuvanim kontinuitetom kože ali sa znacima oštećenja dubljih tkiva.
• otvorena rana (lat. v.penetrans ) karakteriše se prekidom kontinuiteta kože a rana je u kontaktu sa atmosverom.
• probojna rana (lat. v. perforans ) je povreda koja prodire u neki organ ili telesnu šupljinu.
• potkožna rana (lat. v.subcutaneum ) je rana koja zahvata samo kožu i potkožno tkivo

Vrste rana prema zagađenju

• nezagađena rana (lat. v. asepticum ) je ona koja nije zagađena mikroorganizmima i drugim nečistoćama
• zagađena rana (lat. v.inflamata)je ona koja je zagađena mikroorganizmima i drugim nečistoćama

Fiziologija zarastanja rane

Proces zarastanja rane prolazi kroz četiri faze..

1.Vaskularni odgovor ili hemostaza (zaustavljanje krvarenja); Ovu fazu karakteriše;

• Krvarenje rane, koje ima ulogu prirodnog ispiranje rane od manjih stranih tela,
• Vazokonstrikcija (stezanje) krvnih sudova u cilju zaustavljanja krvarenja
• Slepljivanje i agregacija i spajanje trombocita, ili zgrušavanje krvi
• Koagulacija, stvaranje fibrina iz fibrinogena i matriksa u koji migriraju ćelije.

2. Zapaljenska faza; Ova faza javlja se u dva oblika,

• Rano zapaljenje rane, koje nastaje 24 – 48 časa nakon povrede i karakteriše se formiranjem granulocita, odstranjenjem bakterija i stranog sadržaja iz rane,
• Kasno zapaljenje rane, nastaje nakon 48 – 72 časa nakon povrede, a karakteriše ga dominantno umnožavanje fagocita i limfocita(fagocitoza i limfocitoza), praćena oslobađanjem tumor nekrotičkog faktora. Umnožavanje oba ova tipa ćelija ima ključnu ulogu u čišćenju rane digestiji bakterija i oslobađanju proteolitičkih enzima koji uništavaju strana tela i celularne izlučevine.

3. Proliferativna faza; nastaje nakon 5.-7. dana i traje do 2-3 nedelje od nastanka povrede. Ovu fazu karakteriše sinteza kolagena od strane fibroblasta (tip I – XII) koji je ključni element u fazi zarastanja rane. Kolagen daje čvrstoću i integritet tkiva. Na ovaj proces nadovezuje se angiogeneza ili granulacija (stvaranje novih krvnih sudova), kontrakcija (skupljanje krajeva rane) i epitelizacija,

4. Maturacija ili faza remodelacije oštećenog tkiva; Ova faza traje od 21. dan do 1 godine od momenta povrede.

Ukoliko zarastanje rane zastane u nekoj od gore navedenih faza rana prelazi u hronični oblik čiji proces zarastanja traje izuzetno dugo

Lečenje

Rana obrađena Stapler-om

Lečenje rana, akutnih ili hroničnih, danas zahteva značajnu stručnost, iskustvo, timski rad i znanje o različitim sredstvima proizvedenim za tu svrhu. Proučavanje rane i stalna briga za njeno pravilno lečenje, je u stalnom porastu, a razvija se i posebno specifično područje u medicini i farmaciji, sa sopstvenim stručnjacima i profesionalcima, koji se isključivo bave ranom. Oni koji se bave ranom sve više postaju svesni potrebe za znanjem iz oblasti savremenog načina lečenja ali i poznavanje savremenih sredstava i jedinstvenog pristupa u ranom zbrinjavanju i edukovanju pacijenata.

Međutim, postoji mnogo problema vezanih za savremen doktrinarni i jedinstven pristup rani. Nedostatka i nedostupnost modernih sredstava za zbrinjavanje rana, (naročito u nedovljno razvijenim društvima), jedan je od glavnih činilaca. Zato se u većini zemalja i dalje pribegava tradicionalnim načinima lečenja rana, koji je; sporiji, više bolan, više rizičan a često i skuplji.

Iako je nakon drugog svetskog rata u praksu uveden čitav niz novih sredstava za lečenje rana i dalje primat u svetu ima primena klasične pamučne poveske (gaze) i raznih hemijski rastvora.

Tretman rana uključuje pregled, čišćenje i zatvaranje rana. Ako se radi o nedavno nastaloj rani ona se mora što pre obraditi kako ne bi došlo do sekundarne infekcije.

• Čišćenje

Za jednostavne rane čišćenja može biti obavnjeno korišćenjem nekoliko različitih rešenja, uključujući: mlazom vode (pod uslovom da nije zagađena), sterilnim fiziološkim rastvorom ili antiseptičkim sredstvom (dezinficijensom).

• Zatvaranje

Ako se lekar odluči za zatvaranje rane primenjuje se neka od brojnih tehnika; Lepljiva traka, Cianoakrilatni lepak, Stapler, i šav (šavovi koji se resorbuju imaju prednost jer ne zahtevaju naknadno uklanjanje i prioritetno se koriste kod dece).

Nakon čišćenja i zatvaranja rana se prekriva sterilnim poveskama (gazom i zavojem).

Reference

Slike rana na Wikimedijinoj ostavi