Nejednakost

Za ostala značenja, vidi Nejednakost (razvrstavanje).

U matematici, nejednakost je iskaz o relativnoj veličini ili redu dva predmeta, ili o tome da li oni isti ili nisu (Takođe pogledajte: jednakost)

Oznaka a < b znači da je a manje od b.
Oznaka a > b znači da je a veće od b.
Oznaka a ≠ b znači da je a nije jednako sa b, ali ne govori da je jedno veće od drugog, ili čak da se mogu porediti po veličini.

U svim ovim slučajevima, a nije jednako sa b, pa postoji „nejednakost“.

Ove relacije se poznate kao stroge nejednakosti

Oznaka a ≤ b znači da je a manje ili jednako sa b (ili, ekvivalentno, ne veće od b);
Oznaka a ≥ b znači da je a veće ili jednako sa b (ili, ekvivalentno, ne manje od b);

Postoje i oznake kojim se govori da je jedna veličina mnogo veća od druge, najčešće za nekoliko redova veličine.

Oznaka a ≪ b znači da je a mnogo manje od b.
Oznaka a ≫ b znači da je a mnogo veće od b.

Ako je smisao nejednosti isti za sve vrednosti promenljivih za koje su članovi nejednakosti definisani, tada se nejednakost naziva „apsolutnom“ ili „bezuslovnom“ nejednakošću. Ako smisao nejednakosti važi samo sa određene vrednosti promenljivih, ali je suprotna ili se poništava za druge vrednosti tih promenljivih, tada se to naziva „uslovna nejednakost“.

Osobine

Nejednakostima se manipuliše sledeći osobine. Valja imati u vidu da je za osobine tranzitivnosti, preokreta, sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja, osobina, takođe, važi i kada se znaci stroge nejednakosti () zamene njihovim odgovarajućim nestrogim znakovima nejednakosti (≤ i ≥).

Trihotomija

Osobina trihotomije kaže da je:

Za sve realne brojeve, a i b, tačno jedno, od sledećeg, je tačno:
- a b

Tranzitivnost

Tranzitivnost nejednakosti kaže da je:

Za sve realne brojeve, a, b, c:
- Ako je a > b i b > c; tada je a > c
- Ako je a b i b = c; tada je a > c
- Ako je a < b i b = c; tada je a < c

Sabiranje i oduzimanje

Osobine vezane za sabiranje i oduzimanje kažu da je:

Za sve realne brojeve, a, b, c:
- Ako je a < b, tada je a + c b, tada je a + c > b + c i a − c > b − c

to jest, realni brojevi su uređena grupa.

Množenje i deljenje

Osobine vezane za množenje i deljenje kažu da je:

Za sve realne brojeve, a, b i c različit od nule:
- Ako je c pozitivan i a < b, tada je ac < bc i a/c < b/c
- Ako je c negativan i a < b, tada je ac > bc i a/c > b/c

Opštije, ovo važi za uređeno polje.

Aditivni inverz

Osobine za aditivni inverz kažu da je:

Za sve realne brojeve a i b
- Ako je a < b, tada je −a > −b
- Ako je a > b, tada je −a < −b

Multiplikativni inverz

Osobine za multiplikativni inverz kažu da je:

Za sve realne brojeve a i b, koji su ili oba pozitivni ili oba negativni
- Ako je a < b, tada je 1/a > 1/b
- Ako je a > b, tada je 1/a < 1/b
ako su ili a ili b negativni (ali ne oba), i b je različito od nule, onda:
- Ako je a < b, tada je 1/a < 1/b
- Ako je a > b, tada je 1/a > 1/b

Nejednakosti između srednjih vrednosti

Glavni članak: Nejednakosti između brojevnih sredina

Postoji mnogo nejednakosti između srednjih vrednosti. Na primer, za bilo koje pozitivne brojeve a₁, a₂, …, a_n, važi da je x ≤ G ≤ a ≤ Q, gde je

$H={\frac {n}{1/a_{1}+1/a_{2}+\cdots +1/a_{n}}}$	(harmonijska sredina),
$G={\sqrt[{n}]{a_{1}\cdot a_{2}\cdots a_{n}}}$	(geometrijska sredina),
$A={\frac {a_{1}+a_{2}+\cdots +a_{n}}{n}}$	(aritmetička sredina),
$Q={\sqrt {\frac {a_{1}^{2}+a_{2}^{2}+\cdots +a_{n}^{2}}{n}}}$	(kvadratna sredina).

Nejednakosti stepena

Ponekad sa oznakom „stepena nejednakost“ podrazumevaju jednakosti koje sadrže izraz tipa a^b, gde su a i b realni pozitivni brojevi ili izrazi nekih promenljivih.

Primeri

Ako je x > 0, tada je

x^{x}\geq \left({\frac {1}{e}}\right)^{1/e}.\,

Ako je x > 0, tada je

x^{x^{x}}\geq x.\,

Ako je x, y, z > 0, tada je

(x+y)^{z}+(x+z)^{y}+(y+z)^{x}>2.\,

Za bilo koja dva različita broj a i b,

{\frac {e^{b}-e^{a}}{b-a}}>e^{(a+b)/2}.

Ako je x, y > 0 i 0 < p < 1, tada je

(x+y)^{p}<x^{p}+y^{p}.\,

Ako je x, y, z > 0, tada je

x^{x}y^{y}z^{z}\geq (xyz)^{(x+y+z)/3}.\,

Ako je a, b > 0, tada je

a^{ea}+b^{eb}\geq a^{eb}+b^{ea}.\,

Ako je a, b>0, tada je

a^{b}+b^{a}>1.\,

Ovaj rezultat uopštio je R. Ozols 2002. godine, kada je dokazato da ako je a₁, ..., a_n > 0, tada je

a_{1}^{a_{2}}+a_{2}^{a_{3}}+\cdots +a_{n}^{a_{1}}>1

(rezultat je objevljen u letonskom naučnom časopisu zvezdano nebo; pogledajte reference).

Kompleksni brojevi i nejadnakosti

Skup kompleksnih brojevas $\mathbb {C}$ sa svojim operacijama sabiranja i množenja je polje, ali nije moguće definisati nijednu relaciju ≤ tako da $(\mathbb {C} ,+,\times ,\leq )$ postane uređeno polje. Da bi $(\mathbb {C} ,+,\times ,\leq )$ postalo uređeno polje, ono mora da zadovolji sledeća dva uslova:

ako je a ≤ b tada je a + c ≤ b + c
ako je 0 ≤ a i 0 ≤ b tada je 0 ≤ a b

Pošto je ≤ totalno uređenje, za svako a, ili je 0 ≤ a ili je a ≤ 0 (u tom slučaju prva osobina implicira da je 0 ≤ $-a$ ). U oba slučaja je 0 ≤ a²; ovo znači da je $i^{2}>0$ i $1^{2}>0$ ; pa je $-1>0$ i $1>0$ , što znači da je $(-1+1)>0$ , što je kontradikcija.

Međutim, operator ≤ se može definisati tako da zadovoljava prvi uslov („ako je a ≤ b tada je a + c ≤ b + c“). Ponekad se koristi leksikografski poredak:

a ≤ b ako je $Re(a)$ < $Re(b)$ ili ( $Re(a)=Re(b)$ i $Im(a)$ ≤ $Im(b)$ )

Može se lako dokazati da za ovu definiciju a ≤ b implicira a + c ≤ b + c.

Vektorske nejednakosti

Relacije nejadnakosti slične onim definisanim gore se mogu takođe definisati za vektor kolonu. Ako se uzmu vektori $x,y\in \mathbb {R} ^{n}$ (što znači da je $x=\left(x_{1},x_{2},\ldots ,x_{n}\right)^{T}$ i $y=\left(y_{1},y_{2},\ldots ,y_{n}\right)^{T}$ gde su $x_{i}$ i $y_{i}$ realni brojevi za $i=1,\ldots ,n$ ), mogu se definisati sledeće relacije:

$x=y\$ ako je $x_{i}=y_{i}\$ za $i=1,\ldots ,n$
$x<y\$ ako je $x_{i}<y_{i}\$ za $i=1,\ldots ,n$
$x\leq y$ ako je $x_{i}\leq y_{i}$ za $i=1,\ldots ,n$ and $x\neq y$
$x\leqq y$ ako je $x_{i}\leq y_{i}$ za $i=1,\ldots ,n$

Slično tome, mogu se definisati relacije za $x>y$ , $x\geq y$ , i $x\geqq y$ .

Može se uočiti da je osobina trihotomije nije validna za vektorske relacije. Ako se razmotri slučaj gde je $x=\left[2,5\right]^{T}$ i $y=\left[3,4\right]^{T}$ , vidi se da ne postoji velidan odnos nejednakosti između ova dva vektora. Takođe neophodno je da se definiše multiplikativni inverz pre nego što se ovaj uslov razmotri. Međutim, za ostatak gore pomenutih osobina, postoji paralelna osobina za vektorske nejednakosti.

Dobro poznate nejednakosti

Glavni članak: Spisak nejednakosti

Matematičari često koriste nejednakosti da ograniče veličine za koje se tačne formule ne mogu izračunati lako. Neke nejednakosti se koriste tako često, da čak imaju svoje nazive:

Povezano

Binarna relacija
Zagrada za upotrebu znakova kao zagrada
Furije-Mockinova eliminacija
Nejednačina
Interval (matematika)
Delimično uređen skup
Operator relacije, koristi se u programskim jezicima kako bi se označila nejednakost

Izvori

Hardy, G., Littlewood J.E., Polya, G. (1999). Inequalities. Cambridge Mathematical Library, Cambridge University Press. ISBN 0-521-05206-8.
Beckenbach, E.F., Bellman, R. (1975). An Introduction to Inequalities. Random House Inc. ISBN 0-394-01559-2.
Drachman, Byron C., Cloud, Michael J. (1998). Inequalities: With Applications to Engineering. Springer-Verlag. ISBN 0-387-98404-6.
Murray S. Klamkin. ""Quickie" inequalities" (PDF). Arhivirano 2004-01-28 na Wayback Machine-u
Harold Shapiro (missingdate). „Mathematical Problem Solving”. The Old Problem Seminar. Kungliga Tekniska högskolan.
„3rd USAMO”. Arhivirano iz originala na datum 2008-02-03. Pristupljeno 2011-07-06.
. "The Starry Sky".
Ehrgott, Matthias (2005). Multicriteria Optimization. Springer-Berlin. ISBN 3-540-21398-8.

Eksterni linkovi

interaktivne linearne nejednakosti i grfikoni na www.mathwarehouse.com
Rešavanje nejednakosti
WebGraphing.com Arhivirano 2011-07-12 na Wayback Machine-u – kalkulator za crtanje grafika nejednakosti.
Grafik nejednakosti od Eda Pega, Wolfram Demonstrations Project.