Finski jezik

Finski jezik ( suomi^?/i, finski suomen kieli) je jezik većine stanovnika Finske (92%) i Finaca koji žive van Finske. To je zvanični jezik u Finskoj, a priznat je kao manjinski jezik u Švedskoj. Njime se služi oko 5 miliona ljudi. Jedan je od zvaničnih jezika Evropske Unije.

Finski jezik je član Ugro-Finske porodice jezika i ubraja se u aglutinativne jezike. Ima reputaciju jezika koji je veoma težak za učenje, verovatno zato što nema mnogo bliskih jezika. Najbliskiji jezik mu je estonski.

U finskom postoji 15 padeža, tako da u finskom nisu potrebni predlozi.

Bogat je samoglasnicima, koji mogu biti dugi i kratki. Zbog toga Finci tvrde da im je jezik veoma pevljiv.

Ovaj jezik nema rodove ni članove.

Finski je pozajmio dosta reči iz švedskog, nemačkog i, u poslednje vreme, engleskog. Međutim, teško je prepoznati ove reči, jer su one postale priolagođene finskom jeziku.

Prvu standardnu formu pisanog Finskog jezika sačinio je Mikael Agrikola, biskup iz 16-og veka. Pravila za pisanje zasnovao je po uzoru na švedski, nemački, i latinski. Od tad je počela da se stvara pisana književnost na finskom jeziku.

Agrikola je preveo Novi zavet na finski jezik (objavljen 1548.), pri čemu je stvorio neke nove reči. Od 8500 reči u njegovom prevodu, oko 60% je danas u upotrebi.

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Kaikki ihmiset syntyvät vapaina ja tasavertaisina 
arvoltaan ja oikeuksiltaan. Heille on annettu järki 
ja omatunto, ja heidän on toimittava toisiaan kohtaan 
veljeyden hengessä.

Prevod: Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka po 
dostojanstvu i pravima. Obdarena su razumom i savešću, i 
treba da se odnose jedna prema drugima u duhu bratstva. 

• Terve - Zdravo

Finski jezik nа Wikipediji